Ima Đuro Lubarda u svojim slikama nešto sasvim „lubardovsko“. Možda boju, možda prozračnost, možda neki pokret, ili je to neka misao koja ga vezuje i povezuje, baš kao i geni, sa njegovim slavnim stricem Petrom Lubardom. Vuče ga neka nevidiljiva sila da označi to zajedništvo i u isto vreme posebnost.  

-To je boja, mislim da u familiji svi tragamo zapravo za “tom” crvenom, za svim nijansama crvene, strastvene i moćne – reći će nam u razgovoru koji smo vodili u njegovom crnogorskom ateljeu u Herceg Novom, gde boravi kada nije u Kanadi.  

oKoliko je Petar Lubarda uticao na vas u umetničkom smislu?

-U umtničkom smislu nije. Ja sam detinjstvo proveo u Beogradu, na Obilićevom vencu a onda smo se preselili u Goražde. Ali je moje detinjstvo, ipak, na jedan naćin vezano za njega. Sećam se kako sam ulazio u njegov atelje i atelje Čelebonovića…U meni je ostalo sećanje na te dane. Kad sam odrastao mislio sam  da ću studirati arhitekturu, ali sam se ipak opredelio za likovnu umetnost. Stric i ja smo imali neke druge vrste kontakata i niti.

oKoje kontakte?

– Muzičke. Ja sam svirao trombom a on je obožavao džez. Kada sam nekih davnih godina bio na Amstrongovom koncertu u Beogradu,  Petar mi je kupio  za prvi koncert pile, za drugi-kartu. Ja kažem u razgovoru posle koncerta, kako je Luj improvizovao jednu deonicu, na šta mi stric Petar kaže: Improvizovao?! On nadograđuje melodiju. Improvizacija je  nadogradnja, kreacija. To je ta konekcija sa svemirom i stvaralaštvom.

O Da li je bilo lakše ranije biti slikar ili danas?

-Uvek je teško bilo biti slikar. Umetnost je uvek zavisila od pojedinca. Od prodavca slika ili od galeriste. Danas od političara. A to nije dobro da od pojedinca zavisi umetnost.

U slikarstvu više nema mecena, to su uglavnom političke odluke. Tu se pojavljuje kič, stravičan kič, kao što  u književnosti caruje šund. Mi smo u apsolutnom civilizacijskom sunovratu. Najbolji pokazatelj sunovrata je turbo koji će potpuno uništiti ljudsko biće i oštetiti mu sluh i vid i ukus.

oU čijim slikama uživate?

-Voleo sam El Greka, niko po meni ne naslika ruku kao što je on naslika. Kada posmatram Pikasa od detinjstva do kraja, shvatam da je pravi bard.

O Da li odmah prepoznate dobru sliku?

-Da. Najbolji pokazatelj da je nešto dobro jeste  trenutak koji vas zaustavi pred slikom i odvuče, da ne kažem uvuče u ram. Umetnost je kada intimno čovek doživi neku lepotu. I ta procena je po meni, najverodostojnija.

O Da li običan čovek može da prepozna umetničko delo?

– Malo je ljudi koji mogu  da prepoznaju pravu umetnost. Ljudi koji su studirali istoriju umetnosti proizveli su sebe u likovne kritičare. Mi smo se školovali da učimo decu a ne da procenjujemo umetnička dela. Dosta toga nakaradnog je nasleđeno od tih kvazi likovnih kritičara. Jedan moj prijatelj novinar pisao je svojevremeno o džezu i naveo sinkope. Ja ga pitam, znaš li šta je sinkopa, uopšte? Nije znao, naravno. Muzički nepismen je pisao kritiku džeza. Ne kažem da kritiku ne mogu da pišu svi, ali piši i pričaj svojim jezikom o tome šta se tebi dopada.

O Živite u Kanadi,u Herceg Novom, ima vas u Beogradu, Sarajevu…?

– Jesam svetski putnik ali nisam svetski slikar. Volim  da kažem da sam sreski slikar. Nije ni Petar svetski slikar jer nije ni ušao u antologije svetskog slikarstva. Kada je Džonson trebalo da ga obradi kao slikara frontalno su bili neki pojedinci i institucije protiv toga i da ne bi rizikovali da im se ne prodaje knjiga, oni ga ne uvrste.

 Drugo, nijedan čovek nije svetski, Pikaso je poznat u svetu ali nije svetski. On je Španac. Francuska se nikada nije bunila i rekla, pa Pikaso je 70 godina živeo u Francuskoj, on je Francuz.

O Srbija i Crna Gora su bile nepravedne prema Petru Lubardi?

– Vidite mog đeda ovde na slici. Njega je likvidirao Tempo. Bez srama ga je posle protežirao, pa pokupio njegove slike, pa ih posle poklanjao. Bratsveniku je naredio da mom đedu iščupa brk. Znate li šta znači iščupati Crnogorcu brk!? Moj đed je bio na Tarabošu ( Bitka za Skadar 1912). Onda su Petra izbacili sa akademije, nije je on dobrovoljno napustio, živeo je skromno a kad je umro, nestala je istorija  bolesti…Mnogo se nepravde  skupilo oko naše familije.

O Kako se nepavde ispravljaju?

-Ne možemo ispraviti nepravdu. Pogledajte, nismo bili sposobni da shvatimo ni veličinu Nikole Tesle. Najbolju knjigu o Nikoli Tesli su napravili Amerikanci. A sada ga kod nas nema u literaturi, ne posvećujemo mu nijedan čas. Tako se mi odnosimo prema vrednostima.

oKako se boriti protiv toga?

-Obrazovanjem. Škola je otišla u sunovarat i zato smo ovde. Danas nemate filozofiju, logiku, osnovne predmete koji trebaju da razvijaju ljudsku misao. Nema kriterijuma. Pogledajte šta je važno. Majka ćerki od 18 godina ugradila sise! Ili kad se beba rodi roditelj će reći muško ili žensko. U kom smo mi to svetu!? Posvađani smo s Bogom i s prirodom i moramo to promeniti. Tako ćemo sve ispraviti. Renesansa će doći, ali će se ljudski rod načekati.

                          Dijana Dimitrovska

  • Bolest je u našem umu, tvrdi Dipak Čopra
    Bolest nije u našem telu, ona je u našem umu – uči Dipak Čopra, indijsko-američki doktor i pisac, jedan od  najpoznatijih zagovornika holističke medicine. Preciznije, smatra ovaj autor stotinak knjiga na ovu temu, bolesti, rane i ozlede su zapravo funkcija naše percepcije.  – Čovek – kaže Diprak Čopra – zadržava bolest, bol i ozlede u […]
  • Tibetansko podmlađivanje, prastara metoda
    Tibetansko podmlađivanje Tibetansko podmlađivanje ne traži novac, ne traži ulaganje, ne traži odlazak na tretmane. To je najjednostavniji, prastara metoda podlmlađivanja – svojim alatima. Naša pomagala su naše ruke. Kako pokazuje profesor Dejan Rraković, integrativni biofizičar, postupak je sledeći: 1. Trljamo ruke Trljamo dlanove nekoliko sekundi dok ne postanu vrući. Ako je biopolje dlanoiva vruće, […]
  • Bela čemerika, opasni dvojnik sremuša
      Bela čemerika  (Veratrum album) je privlačna i lepa biljka ali je cela otrovna. Ova biljka koja raste po vlažnim livadama i prozračnim šumama u velikim skupinama prilično  je  dugovečna i snažna. Može da poraste i do metar i po, bujnih je listova izbrazdanih paralelnim žilama. Listovi veoma podsećaju na sremuš i lincuru zbog  čega […]
  • Smokva kao lek i zamena za UV kreme
    Smokva kao lek i kao hrana i kao slatkiš. Fantastično je osećanje da možete da se sladite i da se lečite smokvom. I ne samo to. Smokva je odlična zamenu za veštačke kreme koje štite od sunca, jer obiluju beta karotinom (čak 90 miligrama na sto grama). Za savršeno preplanuo ten jedite smokve uz dodatak […]
  • Tvrdoš, manastir sa hiljadu rana
    Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici  puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom  nemanjićkom manastiru pre odluke na koju […]
  • Gamzigrad, palata imperatora Galerija kod Zaječara   
      Ko vidi  maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima letnje vrućine pojaviće se  gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i  već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti  u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, kada je i […]

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi