Judino uvo ( Auricularia auricula-judae) je gljiva nazvana po jezivom događaju. Ljupke pečurke grimizne boje, koje rastu na listopadnom drveću, dobile su ime kod nas zbog verovanja da se Juda obesio o drvo zove.
A na zovi, gde pored ostalog drveća najčešće raste ova gljiva često je možemo videti na našem podneblju. Kod nas je Judino uvo rasporstranjena gljiva, ali malo ko zna da je lekovita. I to izuzetno.
Miomir Nikšić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi da se ova gljiva u Kini, i na Dalekom istoku svakodnevno koristi u gotovo svim čorbama i jelima.
– Ovo je u Kini važna industrijska vrsta koja se gaji na termički tretiranom supstratu od strugotine i mekinja. Ona je hrskavičasto- želatinozne prirode i po izgledu je slična ljudskom uvetu- navodi profesor Miomir Nikšić.- Sveža je svetlobraon boje koja sa vremenom tamni a osusena je skoro crne boje. Veličine od 3-5 cm sa primercima i od 10 cm u prečniku.Bez posebnog je ukusa i mirisa sa izrazitio gumastom strukturom pri žvakanju. Lako se suši ali se lako i rehidrira za svega dvadesetak minuta.
Judino uvo se upotrebljava u Kini hiljadama godina kao jestiva, a u tradicionalnoj medicini kao lekovita gljiva. Dugu tradiciju korišćenja ima i u Japanu gde je nazivaju „drvena meduza”.
– Judino uvo – kaže profresor Nikšić – ima možda najjače lekovito dejstvo na krvne sudove. Koristi se za poboljšanje protoka krvi i lečenje krvarenja iz hemoroida, čireva, kod krvavih stolica i dizenterije, ali je i izvrstan antikoagulant kod tromboze. Primenjuje se kao imunotonik u kombinaciji sa drugim medicinskim gljivama, kod lečenja visokog nivoa holesterola i triglicerida. Odlična je kod trovanja radi smirivanja želuca.
Gliva Judino uvo je veoma lekovita, ali se ne sme preterivati sa njenom upotrebom. Profesor Nikšić navodi da je ne treba unositi više od 150 grama nedeljno. Takođe, ova gljiva nije pogodna za trudnice i dojilje.
Iako Judino uvo raste gootovo u svakoj šumi,i to najčešće na sasušenim ili bolesnim stablima, ili otpalim granama zove, klena, bukve, hrasta, breze, nije preporučljiuvgo da ovu gljivu berete sami. Veoma lako se može dogoditi da je zamenitie za njenu opasnu, otrovnu srodnicu, vrlo sličnog izgleda, od čijeg dejstva, naravno, čovek može da umre. Najbolje je, ukoliko vam je potrebna za lek, da je nabavite od proverenog travara, mada je i malo travara koji je koriste. Jedan od dobrih poznavalaca gljive Judino uvo bio je lazarevački travar Živko Bartulin koji je od ove gljive pravio slatko, ili je mešao sa reiši i šitaka pečurkama, praveći imunološku bombu.
-Judino uvo je izuzetna gljiva koja između ostalog ima snažno regenerativno dejstvo. Ona se bere u prolećnom periodu kada su njena svojstva najjača – savetovao je Živko Bartulin koji se jednom prilikom i sam iznenadio kada je Judino uvo našao da raste na bagremu.
Bratislava Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
.
