Čičoka (Hellianthus tuberosus) jednom zasađena, stalno se obnavlja. Ovo krtolasto povrće koje često raste kao samoniklo, božji je dar dijabetičarima.
Čičoka potiče iz Amerike i u rodu je sa suncokretom. Njen cvet nalikuje cuncokretu, ali je najlepši deo krtola. Kad vidite žuti cvet, uberite ga za vazu a krtole iskopajte i uživajte u ukusu.
Indijanci su je nazivali “sunčani koren”. U 17. veku stigla je u Evropu i bila popularnija od krompira, ali kasnije ju je krompir potisnuo, pa je postajala “interesantna” samo u vreme velike gladi. Vratila se na velika vrata kao zaštitinik dijabetičara i ljudi koji jedu zdravu hranu.
Čičoka je vrlo hranljivo povrće niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g.
Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B1 i B2, belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata…
Krtola čičoke može da se jede sirova, kao salata, a može i da se prži, kuva ili peče. Mlade stabljike, s lišćem visine do 30cm, mogu se koristiti u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke sadrže polisaharid inulin. Krtole izvađene u proleće imaju manje inulina, i slađe su.
Inulin, ključni sastojak čičoke, je polisaharid koji sadrži fruktozu. To je probiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje.
Oni koji jedu sirovu čičoku manje oboljevaju od karijesa. Čičoka pomaže i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporučuje se i malokrvnim osobama.
Čičoku bi trebalo jesti što češće, umesto krompira, ili je mešati sa krompirom. Od nje mogu da se prave pite, čorbe, pirei, salate. Može i da se gricka, kao najlepša hrskava grickalica.
Sastav
Čičoka, sveža, 150g
114 kalorija
3g proteina
26g ugljenih hidrata
0,015g masti
2,4g hranljivih vlakana
5,1mg gvožđa
643mg kalijuma
6mg vitamina C
6mg natrijuma
0,3mg tiamina
20mg kalcijuma
20mcg folata
O.B.
