Badnji dan, najposebniji dan u pravoslavnoj tradiciji

Badnji dan predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanstvu, kada se iščekuje rođenje Isusa Hrista. Tada se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje zdravlje, radost i izobilj, a na trpezu se iznose posna jela, badnjačka pogača, česnica, bez kvasca koja se za večerom lomi, a ne seče. Ukućani se slade svežim i suvim voćem: kruškama, jabukama, pomorandžama, suvim šljivama, urmama, smokvama, suvim grožđem, bademima, lešnicima, orasima. Na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive, orahe…

Badnjak

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za događaj rođenja Isusa Hrista. Vitlejemski pastiri su, videvši znak zvezde na nebu koji je ukazao da se rodio Isus Hrist, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju tek rođenog Hrista i njegovu majku. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak. Paljenje badnjaka označuje završetak Badnjeg dana i uvod u Božić. Najvažnije je okrenuti se ka istoku, prekrstiti tri puta, gtri puta izgovoriti ime boga, svoje slave i Božića i tri puta zaseći. Gleda se uvek da tokom sečenja ostane iverak, koji služi za blagostanje. Stavlja se u kuću, u novčanik i donosi blagostanje.

Žito

Posipanje žitom na Badnji dan i Božić, podseća na žito koje je Majka Božja, kad joj se rodio sin, bacala životinjama koje su bile u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je mali Isus ležao.

Slama

Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hristos rodio na slami, i ona je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini. Kad unosi badnjak u kuću, domaćin tada kaže „Hristos se rodi!“ – a svi ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi!“

Tamjan i smirna

Kađenje doma tamjanom podsećaju na smirnu i tamjan koji su doneseni kao darovi novorođenom Isusu.

Orasi u slami u uglovima kuće označavaju vlast Božju na sve četiri strane sveta.

Pogača

Pogača koja se lomi, podseća na reči Isusove: „Ja sam hleb živ, a vino krv moja!“ Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života pod okriljem Boga. Sveća koja se pripaljuje za Badnji dan i Božić, predstavlja svetlost Božju i podseća na Isusove reči: „Ja sam svetlost svetu!“

Jabuka

U hrišćanskom svetu ovo voće simbolizje ljubav, plodnost, veseo duh i mladost. Opis se poklapa sa nutricionističkim stavom da je jabuka najzdravije voće na svetu. Jabuka obiluje vitaminima i mineralima, a bogata je i antioksidanatima i dijetnim vlaknima. Ona snabdeva organizam energijom, sprečava umor, čuva koncentraciju, jača imunitet, a vrlo je efikasna u borbi protiv virusa i bakterija jer štiti od prehlade.

Suva smokva

Drvo i plod smokve simbolizuju život, plodonosnost, napredak i mir. Ponekad se smokvino drvo prikazivalo kao drvo znanja, a spaja u sebi simboliku i muškog i ženskog principa, sa listom koji predstavlja muški princip, ii lingam, i plodom koji predstavlja ženski princip, odnosno joni. Smokvin list označava strast i seksualnost. Korpa sa smokvama označava plodnost i ženu kao boginju ili majku. U hrišćanstvu, smokvino drvo ponekad zauzima mesto jabukovog drveta kao drveta poznanja u rajskom vrtu.

Orah

U tradiciji starih Slovena orah zauzima značajno mesto. Smatrao se zaštitnikom porodice i kao sveto drvo neraskidivom vezom ljudi sa svojim precima. U pojedinim starim obredima, ne samo slovenskim, orah se nameće kao simbol plodnosti. I to kao voćka koja može doneti rodnost, ali i kao simbol izobilja i bogatstva.

Igor Marić

Jela koja se spremaju

Nije svako veče Badnje. Koliko srpskih krajeva, toliko običaja ali ima jela koja se tradicionalno spremaju za Badnji dan i Badnje veče. Za Badnje veče obično se spremi neparni broj jela, tu su hleb i so, riba, kiseli kupus, pasulj, turšija, pite slane i slatke, orasi, med, suve šljive, i vino…

Salata od pasulja

– 500 g braon pasulja

– 3 veće glavice crnog luka

– 500 g oraha

– nekoliko grančica rukole

– mleveni biber, so

* Pasulj nalijte vodom i ostavite preko noći. Skuvajte ga s crnim lukom, procedite, dodajte istucane orahe, biber i so. Ostavite da odstoji, a pre serviranja dodajte rukolu.

Suva paprika s prazilukom

– 10 suvih paprika

– 500 g praziluka

– 3 češnja belog luka

– mleveni biber, ulje

– sirće, so

* Prelijte suve paprike vrelom vodom i ostavite da omekšaju. Isecite ih na rezance, dodajte seckan praziluk i beli luk, začinite, promešajte i ostavite do sutradan.

Savijača od krompira

– 500 g debljih kora

– 1 kg krompira

– 2 glavice crnog luka

– 2 praziluka

– ulje, mleveni biber

– peršunovo lišće, so

* Sitno iseckan crni luk i praziluk propržite na ulju a krompir izrendajte. Pomešajte prženi luk, rendani krompir, biber, seckan peršunov list i dobro izmešajte. Podelite kore na četiri dela. Složite jednu preko druge, svaku poprskajte uljem i na gornju stavite fil. Urolajte i stavite u podmazan pleh. Isto uradite s ostalim korama. Poprskajte uljem i ispecite dok ne porumene. Skuvajte 2,5 dl vode sa kašikom ulja i kašikom soli, prelijte pitu i dopecite.

Pasulj s rezancima od heljde

– 300 g pasulja

– 250 g heljdinih rezanaca

– 3 češnja belog luka

– tucana paprika

– 2 kašike bosiljka

– mleveni biber, so

* Pasulj skuvajte (bacite prvu vodu), ocedite i posolite. Rezance skuvajte u slanoj vodi, isperite, ocedite i izmešajte sa pasuljom, dodajte izgnječen beli luk, bosiljak, so, mleveni biber i tucanu papriku.

Pihtije od kečige

– 1 kečiga

– 500 g luka,

– 250 g pečurki

– 2,5 dl maslinovog ulja

– veza peršunovog lista

– biber

– aleva paprika

– so

* Luk i pečurke izdinstajte u ulju, dodajte očišćenu i na parčiće isečenu kečigu i začine, nalijte toplom vodom i kuvajte oko 1/2 sata. Razlijte pihtije i ostavite na hladnom da se stegnu.

Punjene suve paprike

– 15-20 suvih crvenih paprika

– 300 g pirinča

– 500 g luka

– 1 praziluk

– 1 čaša gušćeg soka od paradajza

– 1 čaša tucanih oraha

– biljni začin, peršunov list

– 1 kašika brašna

– 2 lista lorbera

– biber, so

* Potopite paprike u vrelu vodu da omekšaju. Luk iseckajte sitno, propržite i dodajte skuvan pirinač, orahe, biljni začin, biber, sitno seckan peršunov list, 1/2 šolje paradajza i malo soli. Sve dobro promešajte i masom napunite paprike. Lorber kratko zagrejte na plotni, stavite na dno posude, pa poređajte paprike u jedan red. Napravite zapršku od ulja, brašna i aleve paprike, nalijte je ostatkom soka od paradajza i čašom tople vode i prelijte paprike. Ako nije dovoljno da paprike ogreznu, dodajte još vrele vode i ispecite u rerni dok tečnost ne uvri.

Sarma od šarana

– šaran (oko 500 g)

– 1 glavica crnog luka

– 500 g krompira

– 300 g šargarepe

– 1 glavica kiselog kupusa

– 1-2 kašike biljnog začina

– 1-2 kašike aleve paprike

– mleveni biber, oko 1 dl ulja

* Šarana skuvajte u posoljenoj vodi, očistite od kostiju i sameljite. Propržite seckan crni luk, dodajte rendanu šargarepu i krompir, zajedno propržite još malo, pa dodajte meso šarana. Začinite biljnim začinom, biberom, alevom paprikom, dodajte soli ako je potrebno i zavijajte sarme. Poređajte ih uspravno u zemljani sud, prelijte sa 1-2 kašike mešavine toplog ulja i aleve paprike, nalijte vodom da ogreznu i pecite u rerni.

Kiseli kupus sa suvom ribom

– 1 glavica kiselog kupusa

– 1 glavica crnog luka

– 600 g suve rečne ribe

– 1 kašika brašna

– 1 list lorbera

– 1 ljuta suva paprika

– 2 dl belog vina

– 3-4 kašike ulja

– 1-2 kašike aleve paprike

– biber u zrnu, mleveni biber

* Isecite kupus na šire rezance i skuvajte. Suvu ribu skuvajte posebno i očistite od kostiju. Poslažite u nauljenu posudu kupus i ribu, dodajte lorber, biber u zrnu, ulje, mleveni biber i ljutu papriku. Brašno i alevu papriku razmutite u 1 dl hladne vode, prelijte kupus, pa dodajte vino. Ako je potrebno, dodajte još malo hladne vode i pecite u rerni.

Ajvarnik

– 500 g praziluka

– 500 g ajvara

– 1 glavica belog luka

– 3-4 kašike ulja

* Seckan praziluk izdinstajte na ulju i malo vode. U podmazanu posudu sipajte polovinu praziluka, rasporedite po dnu, sipajte ajvar, izravnajte i pospite sitno seckanim belim lukom. Prekrijte drugim delom praziluka i zapecite u rerni 15 minuta. Jelo je odlično i toplo i hladno.

Paprikaš sa suvim šljivama

– 1 kg crnog luka

– 1 dl ulja

– 250 g suvih šljiva

– 5 dl belog vina

– kašičica nane

– 1/2 kašičice aleve ili tucane paprike

* Luk iseckajte sitno, dodajte malo aleve paprike i izdinstajte s uljem. Dodajte šljive i vino, poklopite i krčkajte oko 1 sat na umerenoj vatri. Otklopite, dodajte izmrvljenu nanu i isključite ringlu. I ovo jelo je ukusno i toplo i hladno

Česnica

– 1 kg brašna

– kašičica soli

– 5 dl tople obične ili mineralne vode

– malo praška za pecivo

* Česnica, ili badnjačka pogača se mesi bez kvasca. Brašnu dodajte so i prašak za pecivo, promešajte i postepeno dodajući vodu umesite testo. Poprskajte ga brašnom, prekrijte i ostavite 1 sat da odstoji, a onda premesite. Rastanjite testo u okruglu pogaču i ispecite. Običaj je da se u česnicu umese novčić, zrna žita, komadići zdravca, simboli dobrih želja ukućanima… Česnica se ne seče, već se lomi.

Patlidžan sa šampinjonima

– 4 plavih patlidžana srednje veličine
– ulje za prženje

– 1 glavica crvenog luka

– 1 nar

– po 1 crvena, zelena i žuta paprika

– so

Za nadev:

– 200 g šampinjona
– 200 g oraha

– 5 češnja belog luka

– 1 kašika aleve paprike

– 1 kašika mlevenog korijandera

– 1 kašika seckanog peršunovog lišća

– 1 kašika bibera

– 1 kašika vinskog sirćeta

– so

* Istucajte orahe u avanu dok ne dobijete gustu belu smesu, dodajte beli luk (češanj po češanj), usitnite ih tučkom pa dodajte sve začine i 2-3 kašike tople vode da dobijete ujednačenu masu gustine pekmeza. Šampinjone sitno iseckajte, propržite, ohladite, izmiksirajte i dodajte nadevu.

Patlidžan sa korom ukoso isecite po dužini, oosolite da pusti sok, obrišite salvetom i pržite na ulju. Kada su svi prženi, uzimajte po jedan komad, na polovinu stavite kašičicu nadeva i preklopite drugom polovinom. Ređajte na veći oval, dok sve ne utrošite. Crveni luk isecite na tanke kolutove i rasporedite preko patlidžana, kao i listove peršuna. Ukrasite tankim kolutovima raznobojnih paprika. Polovinu nara iscedite preko patlidžana, a zrnima iz druge polovine pospite.

Božićni veliki kolač

– 2 kg brašna

– paketić kvasca

– topla voda

– 1 kašika soli

– 1 kašika šećera

– 1 dl ulja

* Pomešajte kvasac sa šećerom, prelijte šoljom tople vode i sačekajte da uskisne. Odvojte 1,25 kg brašna, umešajte so, napravite udubljenje u sredini, sipajte kvasac i počnite da mesite. Dodajte još tople vode i mesite (umačite ruke u ulje) dok testo ne počne da se odvaja od ruku i dok se ne pojave mehurići. Pokrijte salvetom i sačekajte 1 sat da naraste. Premesite, pa napravite kolač. Podelite testo na dva dela, prvi kao pogaču stavite u posudu u kojoj ćete da ga pečete, a od drugog dela razvucite deblju koru, čašom izvadite pet pogačica, poređajte ih na četiri strane kolača a petu stavite u sredinu. Ostavite kolač da naraste još malo.

Božićni kolač se, po pravilu, ukrašava. Od ostatka brašna umesite tvrdo testo i razvucite koru obilno je posipajući brašnom. Prvo isecite četiri kvadratića utisnuvši poskuricu u testo i stavite ih na četiri kugle. Od ostatka testa napravite pletenicu i stavite oko kolača. Uobičajeno je da se na kolač stave i četiri ptičice, mali grozd, klas žita, burence… U sredinu pete kugle stavite struk bosiljka (zabodite komadić drvceta na to mesto pre pečenja, a bosiljak stavite naknadno, kad kolač bude gotov). Ispecite kolač na umerenoj temperaturi, a pred kraj možete da ga premažete žumancem ili sirupom od šećera.

Irina Perić