Ima jedna lepa, stara kuća u jednom malom selu kraj Titela, u Mošorinu, na kojoj  piše da je tu rođena Isidora Sekulić. Ali – to nije istina.

I u Mošorinu to svi znaju.

  Isidora Sekulić koja će vremenom postati najobrazovanija Srpkinja svoga doba, prva žena akademik, cenjena književnica i prevodilac, rođena je u jednoj drugoj kući, zapuštenoj i ruševnoj iz koje već dugo raste korov.

Napuštena ruševina

  Bila je to lepa kuća u vreme kada se njen otac Danilo, varoški kapetan – beležnik u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, uselio sa porodicom. Zbog službe se porodica (otac Danilo, majka Ljubica, sinovi Predrag i Dimitrije) preselila u Mošorin, gde je sudbina htela da svet ugleda i mala Isidora 16.februara 1877. Krštena je u pravoslavnom hramu iz 18. veka, a krštenje je obavio  tadašnji mošorinski paroh Vasilije Popović, inače brat lingviste Đure Daničića.  Porodica se ubrzo preselila u Zemun, jer je otac dobio novu službu, pa opet za Rumu, pa opet za Novi Sad. Tu će Isidora pohađati Višu devojačku školu, zatim nastavlja skolovanje u Somboru u Srpskoj preparandiji i na Pedagogijumu u Pešti.

   Doktoriraće u Berlinu 1922. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1939. godine a  stalni član najviše naučne institucije postaje 1950, čime je Srbija dobila prvu ženu akademika.

  Pitomi tihi Mošorin, čije njive plave životonosne vode Tise, ušao je u istorijske čitanke kao mesto iz kog potiče još pet velikana koji su zadužili srpsku istoriju.

Gradić akademika

U jednom od nizova pravilno ušoranih, skladnih kuća, rođeni su osim Isidore Sekulić i Svetozar Miletić, jedan od najznačajnijih srpskih političara u Austrouharskoj monarhiji, slikar Ilija Kolarić, akademik Dušan Kanazir, paroh i intelektualac i zadužbinar Svetoza Vlaškalić, protojerej Radoslav Marković.
   Neke su kuće označenje kao kuće gde su živeli znameniti Srbi, neke je pojeo zub vremena, a za  Isidorinu rodnu kuću su se Mošorinci – snašli.

   Naša književnica se rodila  u broju 118 u ulici Svetozara Miletića.  Ta kuća, zbog nerešenih svojinskih odnosa odavno je već bila oronula i ruševna. Država se natezala sa pravim vlasnicima decenijama – neuspešno i nedovoljno angažovano. To je možda jedinstven primer da država nije mogla da pobedi pojedinca!

  Mošorince je bilo sramota zbog tog stanja pa su se potrudili da Isidori privremeno „ nađu bolji smeštaj“  u rodnom Mošorinu dok država ne reši problem.

   Samoj Isidori se, inače, nije svidela rodna kuća.

   Kada je posle mnogo godina došla da vidi mesto svog rođenja, književnica  koja je negovala lepu reč i duboke misli, sa čuđenjenm jezapisala:
 „Ništa pod Bogom da prepoznam, ništa da osetim. Selo na obali široke i dosta lenje reke, u ravnici. Dva reda prilično čisto okrečenih kućeraka, u glavnom sokaku (čini mi se da ih ima svega dva) crkva na praznom prostoru, malo pozadi je groblje, kraj reke koja je sasvim blizu, ribarska zvona ograđena daskama koje su blato i vlaga dobro namočili i već prilično pojeli, i oko tog zvona nečiji kotlići, guske, svinje, i, začudo, svega jedno dete.

A, gde je trava


   Prva žena akademik u Srbiji, prvi predsednik Udružernja pisaca Srbije, književnica  koja je videla i opisala  lepote Francuske, Engleske, Venecije, Rima, Skandinavije nije videla ništa lepo u svom mestu  rođenja.
Pisala je: „Sve sam zamišljala da ako nekad vidim svoje selo to će biti trava, trava, trava. U ovom dvorištu sad nijednog stručića od nje, nego je dvorište zakrčeno nekim neredom koje stoji preda mnom kaohijeroglifi“.

   Mošorin se nije dopao Isidori.

   Ona je želela mir i lepu travu, a tamo je bujao neki novi život.

Isidora Sekulić od 1958. godine počiva na Topčiderskom groblju.

    Dijana Dimitrovska, Slovo 2023.

Nazivi

Najavljena obnova

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com
oblakbeli

Postani član našeg kluba