Ivermektin je odličan lek koji je nastao još u prošlom veku. Njegova priča počinje sa  Satoši Omurom, japanskim mikrobiologom I ekspertom za izolovanje korisnih proizvoda prirode. Omura se, naime, bio usredsredio na istraživanje streptomices-a, grupe  bakterija koje borave u zemlji i koje su poznate po proizvodnji velikog broja agenasa sa antibakterijskim svojstvima (uključujući tu i streptomicin za koji je Selman Vaksman dobio Nobelovu nagradu  1952. godine). Naime, ispitujući uzorke zemlje, od više hiljada različitih  kultura Streptomicesa Omura je izdvojio 50 i nastavio je da istražuje njihovu aktivnost protiv štetnih mikroorganizama.

Viljem Kembel pak, ekspert za bilogiju parazita iz SAD, preneo je Omurine odabrane kulture Streptomices-a u svoju laboratorijui takođe počeo sa istraživanjem njihove efikasnosti. Vremenom, uspeo je da pokaže da  je jedna od tih kultura veoma delotvorna protiv parazita domaćih životinja. Izolovao je iz nje bioaktivni agens  i nazvao ga avermektin s tim što je, potom, avermektin modifikovan u mnogo efikasnije jedinjenje koje je nazvano ivermektin.

prof.dr vuk stambolović

Piše: prof.dr Vuk Stambolović

Posle primene širom sveta pokazalo se da je “ivermektin” veoma efikasan protiv čitavog niza parazita. Smatra se nemerljivim njegovo uspešno delovanje kod desetina miliona ljudi obolelih od  rečnog slepila i od limfatične filarijaze, i to naročito u najsiromašnijim krajevima sa nedovoljno razvijenom zdravstvenom zaštitom, u Pod – Saharskoj Africi, Južnoj Aziji, i Centralnoj i Južnoj Americi . Lečenje ivermektinom je zapravo bilo toliko efikasno da su danas ove bolesti na pragu eradikacije, odnosno potpunog nestanka. Osim toga, ustanovljeno je da ivermektin ima antivirusno i antiinflamatorno dejstvo što je dovelo do širenja liste njegovih terapijskih indikacija.

Za svoj doprinos, Wiljem Kembel i Satoši Omura dobili su Nobelovu nagradu za Fiziologiju i medicinu 2015. godine, podelivši je sa  Tu Juju, iz Kine, profesorkom Akademije za Kinesku tradicionalnu medicinu koja je nagrađena za pronalazak Artemizinina, novog leka koji je značajno smanjio smrtnost obolelih od malarije.

 Ivermektin- korišćenje

            U svom radu “Preko 25 godina kliničkog iskustva sa ivermektinom: pregled sigurnosti za rastući broj indikacija”, objavljenom 2016 godine, Leon Kirčik I saradnici zaključuju da Ivermektin  nastavlja da pruža visok stepen bezbednosti u tretmanu sve većeg broja indikacija zasnovanih na njegovom antiparazitnom I antiinflamatornom dejstvu.[1]

ivermektin

 Prema meta-analizi Endrju Brajana I saradnika, objavljenoj u časopisu American Journal of Therapeutics, od 1998. godine, na oko četiri milijarde izdatih doza ivermektina, bilo je 28 slučajeva ozbiljnih neuroloških posledica. U zaključku svog preglednog prikaza 25 istraživanja autori ističu da je uz korišćenje Ivermektina moguće značajno smanjiti smrtnost od kovida-19 te da njegova rana primena može da spreči razvoj težih vidova bolesti.[2]

U pregledu 27 studija  koje su se bavile efikasnošću Ivermektina Pjer Kori i saradnici konstatuju da korišćenje Ivermektina kod Kovida-19 dovodi do statistički značajnog smanjenja smrtnosti, do skraćenja vremena za klinički oporavak, kao i skraćenja vremena nestanka virusa. Pored toga, ukazuju da su mnogi primeri kampanja distribucije Ivermektina doveli do rapidnog smanjenja morbiditeta i mortaliteta među stanovništvom.[3]

Dalje, prema istraživanju objavljenom u časopisu Antiviral Research, jedna jedina doza ivermektina smanjila je količinu virusa SARS-CoV-2 u ćelijama 99,8% za 24 časa, a 99,98% za 48 časova.[4]

U istraživanju Julijane Rajter i saradnika, zatim, ustanovljeno je da je primena Ivermektina udružena sa nižom smrtnošću tokom lečenja  KOVID-19, i to naročito kod pacijenata sa teškom zahvaćenošću pluća.[5]

A u prilog primene ivermektina kod KOVID-19 govori jasno i dvostruko-slepi kontrolisani klinički eksperiment obavljen u Iranu. Ustanovljeno je, naime, da su pacijenti sa simptomima KOVID-19 dobro tolerisali ivermektin, kao i da je njegova primena dovodila do poboljšanja  važnih kliničkih karakteristika bolesti  –  otežanog disanja, kašlja i smanjenog broja limfocita.[6]

Štetna dejstva

Pri razmatranju broja priznatih štetnih dejstava vakcina, međutim, treba uzeti u obzir da se, najpre, sa  prihvatanjem izveštaja više ili manje kasni. A isto tako i da je,  prema raznim procenama validnosti samog Sistema za izveštavanje o štetnim  dejstvima vakcina, broj prijavljenih a još većma  prihvaćenih štetnih posledica, značajno manji od broja stvarnih štetnih posledica koje su nastupile zbog vakcinacije[1] Isto tako, s obzirom na obdukcione nalaze o kojima su govorili Dr Burhard i Dr Bagdi, treba računati i na kasnije posledice vakcinacije. U tom smislu patognomoničan je izveštaj direktora jedne osiguravajuće kompanije u SAD prema kome je, u poređenju sa ranijim godinama, u toku 2021., od oboljenja koja nisu Kovid 19, umrlo “neverovatnih” 40% više osiguranika.[2]


[1] https://digital.ahrq.gov/sites/default/files/docs/publication/r18hs017045-lazarus-final-report-2011.pdf

[2] Indiana life insurance CEO says deaths are up 40% among people ages 18-64, https://www.thecentersquare.com/content/tncms/live/

Uz ova istraživanja može  se naći i niz drugih sa sličnim rezultatima. Među njima je, na primer, i skupina od 73 studije sa kontrolnom grupom na kojima je radio 691 istraživač, u koje  je bilo uključeno 56.804 pacijenta iz 24 zemlje,  putem kojih je ustanovljeno da primena ivermektina  dovodi do statistički značajnog poboljšanja   izraženog: smanjenjem mortaliteta, skraćenjem boravka u jedinici za intenzivnu negu, skraćenjem boravka u bolnici, uz ubrzani oporavak. Kod primene ivermektina u profilaksi uspeh je postignut u 88% slučajeva, kod ranog tretmana u 66% slučajeva, a kod kasnijeg lečenja u 40% slučajeva. Mortalitet je bio niži 59%.[7]

Ivermektin je, inače, zvanično prihvaćen u terapiji COVID-19 u Indoneziji, Bugarskoj, Bangladešu i Zimbabveu,  u Belizeu, Boliviji, Kambodži, Nikaragvi Venecueli, Domninikanskoj Republici  Egiptu i El Salvadoru, u  Hondurasu, Libanu, Severnoj Makedoniji, Slovačkoj, Panami,  i Gvatemali… Nezvanično pak, odnosno sporadično, koristi se u Indiji, Indoneziji, Jamajci, Paragvaju i SAD, u Brazilu, Nigeriji, Meksiku,  Ukrajini  i Japanu, u Nemačkoj, Iranu, Tajlandu, Bocuani  i Južnoj Africi, u Kolumbiji, Argentini, Peruu, Filipinima, Portugalu i Maleziji… Ovde, doduše, ima i posebnih slučajeva. Na primer, zvanično je odobren ali se koristi izuzetno retko kao u Češkoj, a slično je i u Slovačkoj.

Japan

 Zanimljiv je i primer Japana. Naime, polovinom avgusta 2021., posle velikog i naglog porasta broja dijagnostikovanih Kovid 19 pacijenata, Dr Haruo Ozaki, predsednik Lekarskog udruženja Tokija, predložio je na hitno sazvanoj pres konferenciji da se, kao izlazna strategija, objavi odgovarajuća informacija o Ivermektinu kao i dozvola da se on koristi. Već tokom septembra došlo je do značajno povećanog uvoza Ivermektina u Japan. U decembru, pak, broj pacijenata sa Kovid 19 pao je na 99% u odnosu na avgust. Isto tako, broj smrtnih slučajeva se smanjio na manje od jedan dnevno. Uz to, drastično se smanjio i broj vakcinacija… Karakteristično je, pri tom, da su velike svetske agencije, koristeći zvanične izjave da Japan nije formalno odobrio korišćenje Ivermektina, otpočele agresivnu kampanju dezinformacija protiv svih onih koji su povezivali ove tri neoborive brojčane  činjenice…[1]

[1] The truth about Japan and Ivermectin, https://cannabiscancersite.wordpress.com/2021/12/23/the-truth-about-japan-and-ivermectin/

 Ivermektin-lek za životinje?

Ivermektin je proglašen lekom za životinje zato što je suviše dobar. Naime, pripadnicima vakcinalnog lobija nije bilo dovoljno da diskredituju sam Ivermektin nego su  nastojali da pred zastrašenim auditorijumom ismeju, odnosno ponize i stručnjake koji su, putem ozbiljnih argumenata, zagovarali njegovu primenu. A time i da još dublje zakopaju realno probuđenu nadu.

Zapravo, posle dve godine od proglašenja pandemije prilično jasno se pokazalo da oficijelni pandemijski narativ – čiji su proizvođači, čuvari i uterivači bili i ostali medicinski zvaničnici, kao i  političari na vlasti – nije bio motivisan zdravljem… Cilj ovog narativa, najjednostavnije rečeno, bila je što opsežnija vakcinacija… Najpre višekratna, a sada se već zagovara i kao periodična, maltene u nedogled…

Dakako, preparat koji, naročito putem rane intervencije, ne samo uspešno leči nego i zaustavlja širenje bolesti, učinio bi vakcinaciju nepotrebnom. Već i prema važećoj medicinskoj doktrini… Sama vakcinacija, međutim,  otvarala je široke manipulativne perspektive. Pre svega u domenu profita. Ali ne samo basnoslovnog  profita nastalog usled prodaje vakcina i testova, kao i drugih pratećih proizvoda. Vakcinacija je, pre svega farmaceutskim korporacijama, donosila i dodatnu finansijsku dobit  zbog niza svojih zanemarivanih, odnosno skrivanih štetnih posledica. Posledica koje je, sem naravno u slučaju direktnog smrtnog ishoda izazvanog vakcinom, trebalo kratkoročno ili dugoročno, a nekada i doživotno zbrinjavati…

Sledstvena manipulativna dobit koju je pružala masovna vakcinacija, pak, bila je vezana i za masovnu digitalnu kontrolu. I to preko takozvanih vakcinalnih pasoša. Naime, uvođenje vakcinalnih pasoša pružalo je mogućnost da se neosetno, a “za dobro” njihovih nosilaca u ove svojevrsne propusnice unesu i drugi individualni  podaci, od onih zdravstvene do onih ekonomske prirode, pa i onih vezanih za socijalnu podobnost. Sa ne tako dalekom perspektivom uspostavljanja daljinskog usmeravanja preko ambijentalnih ili ugrađenih senzora.[8]

No, ne radi se samo o digitalnoj kontroli. Delimično iz dogmatsko doktrinarnih razloga, a delimično i radi  slamanja otpora prema vakcinaciji, masovno su, širom sveta, uvođene i mere koje su narušavale osnovna građanska prava, uz gaženje sloboda garantovanih najvišim pravnim aktima. Generalno obrazloženje bilo je da se time štite životi građana. Novija istraživanja, međutim ukazuju na nešto sasvim suprotno. Vakcinacijom se, naime, životi građana ozbiljno ugrožavaju.

Doktori za kovid etiku

U tom smislu, zabrinjavajući je izveštaj koji su podneli Dr Zuharit Bakdi i Dr Arne Burghard na Simpozijumu koji je organizovalo udruženje “ Doktori za  KOVID etiku”, 10 decembra 2021. godine. Bakdi i Burghard su najpre ukazali da su proizvođači vakcina najpre prenebregli činjenicu da protiv infekcija deluju dve glavne kategorije antitela. Prvu kategoriju luče imune ćelije locirane neposredno ispod sluzokože respiratornog i crevnog trakta. Ova antitela presreću i viruse koji dolaze preko vazduha i sprečavaju njihovo vezivanje i sledstveno inficiranje ćelija. Druga kategorija antitela se nalazi u krvotoku  gde sprečava delovanje infektivnih agensa koji su prodrli u krv. Vakcine koje se ubacuju intramuskularno, pak, indukuju samo porizvodnju cirkulišućih antitela. A ova ne štite sluzokože. Otuda i takozvane “probojne” infekcije kod vakcinisanih, uključujući tu i one sa  visokim stepenom antitela u krvi.

Drugi, možda još važniji deo saopštenja Dr Burgharda i Dr Bakdija odnosi se na obdukcione nalaze umrlih posle vakcinacije. Naime, njihov zaključak je da mRNA, kao i vektorske vakcine mogu da pokrenu svojevrsnu auto-destrukciju kod vakcinisanih. Radi se o tome da, kod prirodne infekcije, korona virus najčešće ostaje u respiratornom traktu. U slučaju vakcinacije, međutim, ubačeni “spajk protein”  ulazi u krvotok i “vezuje se” za ćelije u zidovima malih krvnih sudova gde počinje da se izražava  kao strani antigen. Samim tim, te ćelije bivaju podvrgnute napadu antitela iz krvotoka. Rezultat je zapaljenjski proces, uz masovnu infiltraciju limfocita i razaranje tkiva. Do ove auto-immune patologije dolazi u raznim organima, od testisa i jajnika, do srca i mozga kada se može manifestovati kao iznenadna smrt  čak i kod veoma mladih, kao i kod sportista…[9]

Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju objavio je 31. decembra 2021. godine da je do 24. decembra 2021.. u okviru Sistema za izveštavanje o štetnim dejstvima vakcina bilo prihvaćeno 1.000.229 izveštaja. Od toga bilo je 21.002 izveštaja o smrtnom ishodu, a 162.506 izveštaja o teškom oštećenju zdravlja.[10]

Vreme je da se i ovde okrenemo narativima koji su sada strogo cenzurisani.

Između ostalih i priči o ivermektinu.

Vuk Stambolović


[1] Kircik LH, Del Roso JQ, Layton AM, Schauber J, Over 25 Years of Clinical Experience With Ivermectin: An Overview of Safety for an Increasing Number of Indications, Journal of Drugs in Dermathology, 2016 Marech; 15(3):325-332.

[2] Bryant A., Lawrie TA, Dowswell T, Fordham E, Mitchell S,  Hill S, Tham TC; Ivermectin for Prevention and Treatment of Covid-19 Infection: A Systematic Review, Meta-analysis, and Trial Sequential Analysis to inform Clinical Guidelines, American Journal of Therapeutics, July/August 2021, Volume 28, Issue 4 – p e434-e460.

[3] Kory P,  Meduri GU, Varon J, Iglesias J, Marik PE, Review of the Emerging Evidence Demonstrating the Efficacy of Ivermectin in the Prophylaxis and Treatment of COVID-19, Am J Ther. 2021 May-Jun; 28(3): e299–e318.

[4] Caly L, Druce JD, Catton MG, JANS da, Wagstaff GM, The FDA-approved drug ivermectin inhibits the replication of SARS_CoV-2 in vitro, Antiviral Research, Volume 178, June 2020, 104787.

[5] Rajter JC, Sherman MS, Fatteh N, Vogel F, Sacks J, Rajter J-J, Use of Ivermectin is Associated With Lower Mortality in Hospitalized Patients with Corona Virus Disease 2019, The Ivermectin in Corona Nineteen Study, Chest Journal, Volume 159, Issue 1, p 85-92, January 1 2021.

[6] Shahbaznejad L, Davoudi A, Eslami G, Markowitz JZ, Navaeifar MR, Hosseinzadeh F, Movahedi FS, Rezai MS, Effects of Ivermectin in Patients With COVID-19: A Multicenter, Double-blind, Randomized, Controlled Clinical Trial, Clinical Therapeutics. 2021 Jun; 43(6): 1007–1019.

[7] https://c19ivermectin.com/

[8] Stambolović V, Renesansa u medicini, Neopress, Beograd, 2021.

[9] Bhakdi S, Burkhardt A., On COVID vaccines: why they can not work and irrefutable evidence of their causative role in deaths after vaccination, https://doctors4covidethics.org/wp-content/uploads/2021/12/end-covax.pdf

[10] healthdefense.org/defender/vaers-cdc-covid-vaccine-injuries-fda-pfizer-booster-kids/?utm_source=salsa&eType=EmailBlastContent&eId=08ffe540-bb9b-41ef-a50e-6e7db1d5d616

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi