Savremena poljopriveda zagađuje životnu sredinu i uništava zdravlje ljudi, možda ne odmah, ali svakako – kasnije. Mile Stojilović, nastavnik bioologije iz sela Tabanovci kod Petrovca na Mlavi, poznat po najvećoj privatnoj botaničkoj bašti na Balkanu u kojoj gaji više od hiljadu vrsta i oko 3000 sorti i raznih varijeteta biljaka, kaže da je takva poljoprivreda tragična za ljude.
– Osim direktnog trovanja stanovništva preko poljoprivrednih proizvoda, truje se i zemljište. Zbog unošenja otrovnih hemikalija zemljištu su potrebne sve veće količine veštačkih đubriva koje počinje da se ponaša slično narkomanu kome su vremenom potrebne sve jače droge. To u sve većoj meri utiče na neravnotežu samog sastava biljaka i na njihovu povećanu osetljivost na bolesti i štetočine. To dalje zahteva veće doze hemijskih sredstava za zaštitu koji remete ionako narušenu biološku ravnotežu i negativno utiču na život mikroorganizama u zemljištu čime smannjuje njegovu plodnost. Tako proizvedena hrana je štetna za ljudsku iskranu, a zbog preteranog ulaganja u veštačka đubriva i pesticide sama proizvodnja postaje ekonomski neisplativa. Tako se ulazi u začarani krug iz kojeg nema izlaza – kaže Mile Sojilović.
– Savremena poljoprivreda donosi možda blagodat očevima ali će sigurno oslabiti sinove i uništiti unuke – upozorava Mile Stijilović i dodaje da priličan broj materija iz hemijske poljoproivrede deluje štetno na naše gene, što se primećuje tek posle više godina, kada se posledice pojavljuju na potomstvu. On daje besplatne savete kako da organizujete svoju organsku baštu bez otrova.
Da bismo proizveli hranu bez štetnih sastojaka moramo se pridržavati pravila koja nam priroda nalaže. U prvom redu integralnu zaštitu biljaka i umesto otrovnih pesticida koristiti organska đubriva radi povećanja plodnosti zemljišta.
Organska prirodna đubriva su:
Stajnjak
To je mešavina otpada domaćih životinja koji se sakuplja u betonskom bazenu pored štale. Deli se na svež i poluzgoreo i zgoreo ( koji to postaje posle 4 – 6 meseci stajanja kada sadrži najviše hranljivih materija za biljke).
Kompost
Dobija se mikrobiološkim razlaganjem različitih zdravih biljnih i životinjskih otpada. Priprema se u posebnom delu vrta, najbolje u senci nekog drveta i to u drvenim ili žičanim sanducima.Za komposte se koriste razni kuhinjski otpaci, ostaci stočne hrane, suvo lišće, trava, slama, pepeo, čađ, perje živine, komina, strugotina, uvelo cveće i drugi organski otpaci. Na površini za kompostiranje stavlja se drenažni sloj debljine 10 cm od stabljika kukuruza ili suncokreta. Zatim se naizmenično ređaju suvi i sveži organski ostaci i zemlja u slojevima debljine oko 15 – 20 sm, na dva tri mesta treba ubaciti i sloj svežeg stajnjaka ili preparata za komnpostiranje koji se mogu napraviti od smeše maslačka, hajdučke trave, kamilice, koprive, valerijane, hrastove kore, meda i mlečnog šećera. Po jedna kašičica od svake navedene biljke se promeša. Na jedan litar kišnice doda se pola kašičice ove mešavine, promućka, ostavi da odstoji 24 časa i na humci komposta se otvaraju rupe na 50 sm kroz koje se sipa po 6 kašika ovog preprata.
Bakterijama u razlaganju pomažu i kišne gliste. Što ih ima vipše to je bolji kvalitet.
Kompost treba prekopavati i lopatati. Kada se gomila komposta smanji, znak je da je završeno organsko raspadanje materije, a to je posle 3 – 4 meseca.
Glistenjak
To je veoma kvalitetan humus koji stvaraju crve kalifornijske gliste. Korišćenjem stajnjaka povećava se rast biljaka za oko 30 odsto, a prinosa za oko 40. Svaki baštovan bi trebalo da ima minimalno jedno leglo crvene kalifornijske gliste koje se kupuje prilikom deobe krajem marta,u julu ili krajem septembra.
Pepeo
Pepeo se dobija sagorevanjem listopadnog i četinarskog drveća, ali i suncokreta, kukuruzovine, slame i heljde. Pepeo spada u kalijumova đubriva. Osim kalijuma ima dosta i kalcijuma i fosfora. Dobar je za krompir, tikvice, krastavce, cvekle, mrkve.
Tečna biljna đubriva
Prave se od fermentisanih ili nefermentisanih biljaka koje stimulišu rast kao što su: gavez, koprive, maslačak, valirijana, kamilica, komorač, neven, kupusnjača, lukovi, hajdučka trava.
Nadzemni delovi ovih biljaka se potope ( 1 kilogram na 10 litara kišnice ) u drveno bure gde stoji do 20 dana. Vrenje je završeno kada đubrivo više ne stvara penu. Tečnost tokom vrenja promešati jednom do dva puta. A svakih pet, šest dana dodati pola kilograma ili kilogram zemlje da bi se povećao sadržaj mikroelemeneta. I neutralisao neprijatan miris. Tečno đubrivo se koristi u razmeru 1: 50. Pre upotrebe obavezno procediti.
Umesto ove duge fermentacije može se napravit oparak i uvarak, Oparak se priprema tako što se usitnjeni delovi biljke potapaju u hladnu vodu i prelivaju ključalom vodom i ostave da stoje jedan dan. Procedi se i koristi kao đubrivo. Uvarak se dobija kuvanjem od pola sata usitnjenih delova biljke koji su prethodno pola sata bili potopljeni u kišnici. Posle hlađenja se uvarak cedi i koristi.
N.Đorđević
biljna đubriva, hemijski otrovi, mikroorganizmi, pepeo, presticidi, savremena poljoprivreda, stajnjak, veštačka đubriva, zdravlje, zemljište
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac