Počeci srpske države na Balkanu bili su filmski. U svoju novu postojbinu koja će postati srpska država – Beli Srbi sa dalekog severa stigli su „prvi“- pre Bugara. To kazuje najraniji opis političkog organizovanja Srba koji je ostavio učeni vizantijski car, filozof Konstantina VII Porfirogenit u spisu „ O narodima“. On navodi da je vladarski sin koji je doveo Srbe u novu postojbinu umro je još pre nego što su se doselili Bugari, 680.godine.
Po smrti tog srpskog vladara, čije ime, nažalost, nije zabeleženo, niti su poznati nikakvi određeni događaji, vladao je njegov sin, pa unuk i redom arhonti (kneževi) od istog roda. Tom rodu pripadali su i Višeslav, Radoslav, Prosigoj i Vlastimir, najraniji po imenu poznati srpski kneževi.
U periodu vladavine prve trojice, u jednom drugom spisu zabeleženo je da Srbi drže veliki deo Dalmacije. U antičkom smislu Dalmacija se prostirala duboko u unutrašnjost, sve do Save na severu i Ibra na istoku. Takođe, zna se da su za vreme Vlastimirovih prethodnika Srbi i Bugari živeli su bez sukoba, i to više od dvesta godina, pokoravajući se carevima Romeja i primajući od njih dobročinstva.
Za vladavine Vlastimira kreću ratovi. Na njega je napao bugarski kan Presijam. Rat je trajao tri godine, negde između 836. i 852. ali bugarski kan nije postigao ništa. Vlastimir je očito bio organizovan i jak. Ubrzo je srpski knez proširio teritoriju i na drugu stranu dinarskog masiva, na Travuniju, oblast u zaleđu Dubrovnika.
Tu nije ratovao jer se sin travunijskog župana Velaja, koji se zvao Krajina oženio ćerkom Vlastimira, sredinom 9.veka i tako se povezao sa vladalačkim rodom Srbije. Kada je Vlastimir umro, nasledili su ga trojica sinova: Mutimir, Strojimir i Gojnik. Oni su podelili državnu teritoriju, što je bi običaj u ranom srednjem veku u evropskim državama, ali je Mutimir među braćom, ostao glavni vladar.
S druge strane, rat sa Bugarima je nastavljen, ovoga puta izazivač je bugarski kan Boris, koji je došao na vlast 852.god. Vojska koju je poslao bila je potučena, a njegov sin Vladimir i dvanaest velikih boljara pali su u srpsko ropstvo. Boris je morao da sklopi mir. Zabeleženo je da su Srbi predali bugarske zarobljenike i primili velike darove, a sami uzvratili sa „ dva roba, dva sokola, dva psa i 80 krznenih haljetaka“.
U to vreme je došlo do unutrašnje krize u Srbiji, jer su se braća zavadila i zaratila. Pobedio je Mutimir, koji je dva mlađa brata, Strojimira i Gojnika, predao bugarskom vladaru Borisu. Zadržao je Petra, sina Gojnikovog, ali je on ubrzo pobegao na hrvatski dvor, koji je tada, a i kasnije, pružao utočište članovima srpskog vladalačkog roda kada su bežali od svojih rođaka,od Bugara ili Vizantije.
Zna se da je Strojimir proveo ostatak života u izgnanastvu u Bugarskoj. Imao je sina Klonimira, koji je u braku s nekom Bugarkom dobio sina Časlava koji će se kasnije pojaviti na srskoj političkoj sceni kada se bude okončala Mutimirova vladavina oko 891-92.godine. Biće to njegov veliki povratak.
Nebojša Đorđević
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
