Živeli zemljoradnici i stočari! Mogu slobodno da se pohvale da imaju jedno od najstarijih zanimanja na svetu. Ako bi kojim slučajem slavili, bio bi to jubilej od 8000 godina! Tradicija duga osam milenijuma!
Njihova istorija seže negde u sredinu 6 000. godine p.n.e. kada su, kako kažu istoričari i arheolozi, na teritoriji Srbije počela da niču prva naselja zemljoradnika i stočara. Seoska naselja su jednoobrazna, ni u jednom od njih nisu pronađeni ostaci koji bi ukazivali da su imali dodatnu delatnost. Nisu imali ni svetilišta ili dela monumentalne umetnotosti. Jednostavno, stočari su čuvali stoku, zemljoradnici su uzgajali use ve.
U to doba, klima je bila prijateljskija i naklonjenija prvobitnim farmerima. Stabilizuje se i nema toliko kiša. Prostrane zatravnjene površine pokraj velikih reka, nalikovale su na mirno more, a na brdima smenjivali su se osunčani proplanci sa mešovitim, bogatim šumama u kojima je gospodario hrast. Možda se konačno javlja sigurnost vezana za te pitome, prijateljske i čoveku naklonjene predele. Za razliku od prethodnog milenijuma kada je klima vezivala ljude za jedno mesto, pitomi krajolici omogućavaju mu da se kreće više, da se seli i bira bolja i bolja mesta, pašnjake i zemlju.
Čovek, jednom rečju uživa u slobodi, u prirodi, i sada ima budućnost. Ima je zbog toga što naši preci grade pristojne kuće, imaju zanimanja koja im obezbeđuju hranu, imaju sve prijatniju klimu u kojoj bar podjednako ima sunca i mogu da napreduju.
Naselja naših praotaca uglavnom leže na nadmorskoj visini između 150 i 350 metara. Zemljoradnici i stočari očito ne vole ni blizinu mora, ni visinu planina. U naseljima se boravi kraće vreme dok se kultivizacijom ne isposti okolna zemlja. Kada zemlja počne slabije da rađa, naselja se malo pomeraju. Ne mnogo, najčešće su udaljena od napuštenih samo 6 do 10 kilometara. Posle izvesnog vremen, zajednica se seli dalje ili se vraćala na mesto ranijeg boravka, gde se plodnost zemljišta u međuvremenu obnovila.
Nebojša Đorđević
Vidi još: Mistična kultura
