Starenje je neprijatelj protiv koga su su se borili svi narodi na svetu. Ima posebno mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini jer su carevi iz drevnih dinastija želeli da žive večno. Oni su bogato darivali lekare i alhemičare da pronađu lekove koji će da im obezbede dobro zdravlje i produže život.
Poštovanje starijih je i deo kineske tradicije o čemu govori i podatak da je car Ćianlong iz Ćing dinastije često pozivao u dvor starije od 90 godina i nazdravljao im, a stogodišnjacima, kao počasnim gostima, darivao je svilu i antikvitete. I danas u Kini ima mnogo ljudi starijih od 90 godina.
Pasulj hladan, kukuruz topao
Starenje je, kako objašnjava tradicionalna kineska medicima, slabljenje osnovnih životnih funkcija. U tom periodu se ravnoteža jin i janga održava na nižem nivou, što dovodi do smanjene adaptacije na spoljašnju sredinu . Od svih organa bubreg se smatra najznačajnijim za rast, razvoj, reprodukciju i starenje. Osim stvaranja i lučenja mokraće (što je funkcija bubrega i po zapadnoj medicini), bubreg je u tradicionalnoj kineskoj dijagnostici blisko povezan sa formiranjem kostiju, moždanom aktivnošću, kontrolom pokreta, osetljivosću čula sluha, rastom kose i održavanjem pigmenta u njoj. Ovaj organ je povezan sa vitalnom esencijom ili »žarom života« tako da u starosti, zbog slabije funkcije bubrega, dolazi do problema sa reproduktivnim organanima i sluhom, kao i zaboravljanja, gubitka kose i zuba i promena na kostima. Ta »vitalna esencija« se smatra izvorom života i osnovnim materijalom za sve životne funkcije. Zato se i zove »žar života«. Prema kineskoj medicini, ona se čuva u bubrezima i zbog toga se najveća pažnja posvećuje njihovom održavanju. Tradicionalne mentalno-fizičke vežbe, poput ći-gonga i tai-či-ćuana, nežnih kontinuiranih pokreta koji zahtevaju visoku koncentraciju i pravilno duboko disanje, utiču na pravilan rad svih organa i duži život.
Ciljevi očuvanja zdravlja po kineskoj medicini su da se spreči slabost tela i uma i uspori proces starenja. Kako se to postiže? Kinezi smatraju da je najvažnije da se čovek prilagodi prirodi. To podrazumeva vođenje urednog života – da se spava noću, a radi tokom dana, da se na počinak ide u isto vreme, oblači u skladu sa vremenskim prilikama, jede u određeno vreme pri čemu bi hrana trebalo da se prilagodi atmosferskim prilikama.
Kinezi veruju da se hrana deli na »toplu«, »hladnu« i »mlaku«. Pasulj je, na primer, hladan, jela od brašna su mlaka, a kukuruz topao. Mlaka hrana je dobra da se jede uproleće, a topla tokom zime. Zanimljivo je da se veruje da je dobro da se što više susama jede u jesen, jer on »isušuje« vodu iz organizma koja se nakupi tokom tog godišnjeg doba. Uz sve to izuzetno je važno da se uvek održava dobro i vedro raspoloženje jer je poznat uticaj emocija na zdravlje.
Sto koraka posle jela
Pravilna ishrana je ključ dobrog zdravlja i dugog života. Hrana mora da bude raznovrsna (žitarice, meso, mleko, voće i povrće) i, što je posebno važno, ne sme da se uzima u prekomernim količinama. Pri tom posebna pažnja bi trebalo da se obrati na kombinovanje ukusa s obzirom na to da oni izazivaju različite hemijske reakcije u organizmu.
U kineskoj kuhinji su zastupljeni različiti ukusi tako ukompovani da jedan stabilizuje drugi. Na primer, šećer se dodaje kiseloj hrani da bi smanjio kiselost i njeno negativno dejstvo na organe. Osim toga više se preporučuje topla i meka hrana nego topla i tvrda. Posle svakog obroka treba da se ode u šetnju o čemu govori i stara kineska poslovica – »napravi 100 koraka posle jela i živećeš 99 godina«. Tokom obeda se u umerenim količinama piju čaj ili vino koji stimulišu cirkulaciju i otklanja hladnoću iz tela. Čaj se kuva u tek proključaloj vodi i ne bi trabalo da bude suviše jak. Na to bi posebno trebalo da obrate pažnju srčani bolesnici. Zeleni čaj smiruje upale, leči grip, stomačne tegobe i trovanje hranom, a crni spada u »toplu« hranu, stimuliše varenje i zaustavlja proliv. Ulong čaj se preporučuje svakodnevno jer snižava holesterol u krvi i čuva elastičnost krvnih sudova .
Kinezi imaju još jedan recept za dug život – škljocanje vilicom i škrgutanje zubima po nekoliko minuta ujutro i uveče. Osim toga preporučuju masiranje desni jezikom čime se stimuliše lučenje pljuvačke koja bi trebalo da se proguta. Za dug i zdrav život i usporavanje starenja utiče nekoliko biljaka: ginseng (koja se kod nas pogrešno izgovara kao »ženšen«, a trebalo bi »đinseng«) i astragali.
Eliksiri mladosti
Đinseng pojačava fizičke i mentalne aktivnosti, popravlja koncentraciju, brzinu razmišljanja i memoriju, sprečava hiperholesteromiju (povećani holesterol) i arterosklerozu, stimuliše rad nadbubrežne žlezde i seksualne funkcije kod oba pola. Biljka astragali jača imuni sistem i lučenje interferona koji je značajan u borbi protiv virusnih infekcija, pospešuje metabolizam proteina na nivou ćelija i na taj način usporajava proces starenja.
Prah bisera i roga od jelena se koriste u brojnim preparatima u Kini. Dokazano je da oni, a posebno biser, deluju na usporavanje procesa starenja i zbog toga se stavljaju u razne »eliksire mladosti«. Od ostalih biljaka treba da se pomenu orah, kardamon (osušeni plod biljke iz porodice đumbira poreklom iz Indije), šumsko voće, a posebno ribizle.
Igor Marić
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
