Mnogo je vode proteklo Savom za bezmalo 80 godina od kada su tom istom rekom plovili leševi ubijenih Srba, Jevreja i Roma – a filmska priča o Jasenovcu prikazuje se tek sada. Priča je reditelj Predrag Antonijević u filmu koji je potresao Ameriku i Balkan gde je uzburkao stare duhove.
-„Dara iz Jasenovca“ nije ni srpska propaganda, kako mi prebacuju američki kritičari, niti je antihrvatski film kako mi prebacuju hrvatski rodoljubi – kaže Predrag Antonijević, reditelj filma. – Film je ekranizovana istorija, ublažena zbog brutalnosti i ludila koje se odigravalo u Jasenovcu u periodu od 1942. do 1945.godine kada je logor smrti rasformiran sa pokušajem da se sakriju tragovi.
O Da li ste očekivali da film obori sve rekorde gledanosti na srpskoj nacionalnoj televiziji?
-Iskreno, ne u toj meri. Mi smo bili za to da ga prikažemo na nacionalnoj frekvenciji i pre premijere u srpskim bioskopima baš zbog polemika koje su se razbuktale u svetu. Hteli smo da sami građani Srbije procene o čemu je reč. Ispada da je film gledalo svako domaćinstvo koje ima TV u Srbiji.
O Kakve su reakcije?
-Film je težak. To je istorijska čitanka, jeziva, strašna, nezamisliva i ona je jedna vrsta opela za sve stradale. To nije zabavna tema, već teška jeziva istina. Teški su i komentari, emocije i suze.
O Zašto je srpski film do sada žmurio na Jasenovac?
-Nije bilo hrabrosti da se dotakne najjezivija balkanska priča. Jedno vreme su se vadili da je komunizam zabranjivao da se govori o logoru smrti. U redu. Ali Tita više nema 40 godina!? Ko je onda branio da se piše i snima Jasenovac? Niko. Sami smo krivi jer nismo imali hrabrosti.
O Kako ste se odlučili za ovu temu ?
-Imao sam osećaj da žrtve traže da se o njima govori. Kada čujete živa svedočenja, ili pročitate autentične priče onih koji su Jasenovac preživeli, to ne možete da zaboravite. Razmišljao sam o tome dugo, kockice su se same slagale,i tema je privlačila kao magnet ljude koji su joj bili potrebni. Tako je u priču ušao profesor Majkl Berenbaum jedan od svetskih stručnjaka za Holokaust, dobili smo onda scenario, našli prave glumce, država je stala iza nas. O Jasenovcu se ćutalo 80 godina. Očekivali smo da će biti puno napada i uraganskih reakcija – i baš zbog toga ništa nije prepušteno slučaju- sve je istorijski potkrepljeno.
O Uprkos svemu, napali su vas da ste snimili „ nacionalnu propagandu“ i da ste zloupotrebili decu?
– U filmu nije prikazan ni delić jezivih načina na koje su ustaše u Jasenovcu ubijali decu. Da je snimljen, mislim da niko ne bi mogao da ga gleda. Planirali smo da film bude prikazan u američkim bioskopima 5. februara a nekoliko dana pre toga se pojavio članak u časopisu „ Varajeti“ u kome je okareakterisan kao „ nacionalistička propaganda“. To je bilo u vreme kada smo se nadali da će se kandidovati za Zlatni globus. Onda smo čekali odluku o trci za Oskara a „ Los Anđeles tajms“ je objavio da sam zloupotrebio decu u filmu. Ispali smo iz trke. Mislim da je sve bilo orkestrirano.
O O filmu se ipak priča, možda i više nego da je ušao u trku za Oskara? Podelio je javnost, posebno Srbe i Hrvate?
-Nisam optužio Hrvate da su ustaše, kako bruji njihova štampa. Ja sam ispričao ono što se dogodilo. To što je deo Hrvata bio u ustašama ne znači da su svi Hrvati ustaše. Na kraju, neka sama Hrvatska razmišlja da li hoće ili neće da raščisti sa svojom prošlošću,a neka puste nas da mi raščistimo sa svojom prošlošću. Na različitim smo pozicijama u toj prošlosti: naš narod je bio žrtva, deo njihovog naroda je bio krvnik. Nismo u istoj poziciji.
Tužba
Potomci prežilevih jasenovačkih žrtava podneće tužbu protiv američkih medija koji su, optužujući nas da smo pravili nacionalističku propagandu, negirali zločin. Zbog toga što su uvredili žrtve i pokušali da pobiju ili minimiziraju postojanje logora smrti u kome je na jeziv način nestalo 83.000 Srba, Jevreja i Roma biće tuženi. Sve će se odigravati u Americi i pred američkim sudovima.
Vidi još: Srbi nisu došli na Balkan
