Manastir Kumanica, duhovni graničar

Ima jedan manastir između Srbije i Crne Gore baš na graničnom prelazu Dobrakovo koji kao iz bajke izranja svakom putniku koji tuda prođe. Po
kazuje se on u svojoj lepoti i putnicima koji jezde kolima i onima u vozu na čuvenoj pruzi Beograd – Bar. Tu se jednostavno ne može proći, u bilo koje doba dana ili noći, a da putnika ne pozdravi ovaj duhovni graničar.

Crkva iz bajke

Iz zaglušujuće vode Lima izranja manastir Kumanica i njegova bajkovita crkva posvećena Svetom arhistratigu Gavrilu, sagrađena od tesanog, svetlog kamena, sa tamnim krovovima koji kao da se iz stene pružaju da zaštite bogomolju. Predivan prizor koji je svako ko je tuda prošao – video, ali je retko ko tamo i svratio.
Razlog je jednostavan: manastir Kumanica je s druge strane reke Lim. Do njega se dolazi zaobilaznim putem. Sa namerom se tamo, dakle, ide.
Manastir Kumanica je smešten na mestu za koje se ne zna na čijoj se teritoriji nalazi, srpskoj ili crnogorskoj. Dok jedni kažu da je u Crnoj Gori teritorijalno, drugi navode da pripada Mileševskoj eparihiji i opštini Sjenica što je u Srbiji. Najbrojniji su oni kojima to uopšte nije važno, jer iako postoje granice narod nije podeljen, a još manje vernici.
Zato većina za manastir Kumanicu kaže da se nalazi između Prijepolja i Bijelog Polja.
U svojoj dugoj istoriji preživeo je razne nevolje, pa i tu da je morao pred Turcima da krije svete mošti svetog Grigorija i svetog Haralampija. Mošti su čuvali Pržići iz Bijelog Polja sa namerom da ih daju crkvi Svetog Nikole na Svetoj Gori, ali su tražili polovinu prihoda koje narod bude darivao. Kada su kaluđeri to odbili, po jednoj priči, Pržići su mošti isekli na komade i tako ih prodavali. O drugoj priči već izlomljene mošti dobio je, na čuvanje, Antonije Simonović 1700. godine.

Posle storije sa moštima, manastir je zapusteo i takav, razrušen i pust „prepešačio“ kroz 18. veka.

Sjajna obnova

U takvom stanju ga je obišao Aleksandar Deroko koji je 1926. godine
napravio crtež crkve u razrušenom stanju.
Kumanica će strpljivo čekati svoje sjajne dane i oni će doći 1971. godine kada je manastir obnovljen. U to vreme gradila se pruga Beograd- Bar, pa je manastir prvobitno bio planiran za izmeštanje! Ali, vernici su se pobunili, i upornošću – pobedili. Pruga je prošla tik uz manastir, a iskopavanja su donela i dobru i lošu stranu.
Lošu, što su iskopavanja uništila severni deo manastira, dobru stranu što je tada otkriven mlekovod iz doba Nemanjića! Projektanti CIP-a koji su radili na terenu otkrili su da su cevi, koje su sa vrha planine, gde se muze stoka, transportovale mleko u dolinu Lima, gde se pravio kajmak i sir – bile načinjene od keramike.
U ruševinama manastira tada su pronađene dve ploče za koje se pouzdano zna da potiču od kraja 13. do 15.veka , dok je za samu crkvu ustanovljeno da je iz 16. ili 17. veka. Da li je manastir sagrađen na temeljima neke starije crkve, kako je bilo uobijačejno u to vreme, ne zna se pouzdano.

Četvorojevanđelje

Nema sumnje da je Kumanica bio značajan manastir koji se pominje na dva mesta u Kruševskom pomeniku. Takođe , manastir je poznat i po čuvenom kumaničkom Četvorojevanđelju, koga je jeromonah Zaharije darovao manastiru 1604.godine i u koje su umetnute četiri minijature izvanredne lepote, naslikane sredinom XIV stoleća.
U manastiru se čuvaju mošti Svetog Grigorija Kumaničkog koji se u jednom zapisu pominje kao „srpski prosvetitelj i bivši arhiepiskop“ i da potiče od „svete i bogoizabrane loze Nemanjića“. Čije su mošti koje se čuvaju u Kumanici i koje, kako narod veruje, čine čuda onima koji ih celivaju – pod velom je tajne. Postoji verovanje da su to zapravo mošti Svetog Save koje su krišom donete, dok su na Vračaru spaljene neke druge. U svakom slučaju nema potvrda za to.
Zbog mošti, zbog vode koja leči, zbog brojnih izlečenja potpuno „otpisanih“ manastir Kumanica je na glasu. Muka ne zna za veru, a tu je, kažu, mnogo i katolika i pravoslavnih i muslimana rasterećeno svojih muka.
Dijana Dimitrovska, Slovo 2023.