Krastavac (Cucumis sativus) je najbolji kad je star. Mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, ali nije tako. Nedozreli krastavci se teže vare, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. On je najbolji za jelo u stadijumu kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu.
Potiče iz Azije i spada u familiju Cucurbitaceae, gde pripadaju još i dinja, lubenica, tikva i bundeva. Niskokaloričan, lako svarljiv, bogat vodom vitaminima B i C i kalijumom, krastavac je idealna letnja namirnica i neizostavni sastojak dijeta.
SASTAV I DEJSTVO
*Od svih povrtarskih kultura, krastavac ima najmanju energetsku vrednost (100 grama krastavca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7).
*Što se minerala tiče, krastavac je naročito bogat kalijumom (160 mg na 100 g). Sadrži i fosfor (21 mg), kalcijum (14 mg) a u majoj meri i gvožde (0,22 mg), cink (0,17 mg), mangan, bakar i selen.
*Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg na 100 g), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto beta- karotena.
* Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daju krastavcu izuzetno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, ne sme da se soli. Krastavac, podstiče rad bubrega, žuči i debelog creva, stimuliše izbacivanje toksina i na taj način štiti organizam od kancerogenih oboljenja. Preporučje se pri otežanom mokrenju, bolestima sca i protiv reume.
* Koristi se i za ublažavanje oticanja ruku i nogu.
* Ima PH vrednost prilagođenu koži, pa se često koristi za ulepšavanje i osveženje lica, a veliku primenu ima i u kozmetičkoj industriji.
* Posebno se preporučuje u dijetalnoj ishrani i anticelulit dijetama.
* Pošto snižava šećer u krvi, preporučuje se i dijabeticarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.
* Ima blagotvorno dejstvo u slučaju upala kože, svraba, ujeda insekata, kožnog osipa, čireva i spoljnih hemoroida. Ekstrakti krastavca koriste se u preparatima za podmlađivanje kože. Umirujuće dejstvo krastavca pripisuje se kafeinskoj kiselini i vitaminu C koji sprečavaju zadržavanje vode i stvaraju specifičan osećaj hladnoće.
*Sok od krastavca blagotvorno deluje na zube i desni, sprečava upale i krvarenje.
*Kora krastavca smiruje iritiranu kožu nakon pranja sudova i upotrebe jakih detrženata.
Čaj za bubrege i mokraćne organe
Iz zrelih krastavaca izvaditi semenke, oprati ih
i dobro osušiti. Čaj se priprema tako što se u dva decilitra vode kuva kafena kašika semenki, oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.
Protiv zapaljenja kože
Sokom svežeg krastavca natapati zapaljeno mesto
nekoliko puta dnevno, bar deset dana.
Losion za suvu kožu
Oljuštite i izrendajte sveži krastavac, a zatim ga pritisnite kroz cediljku i procedite kroz gazu. Dobijeni sok pomešajte sa 60 ml soka šargarepe i 30 ml ulja badema. Pre svake primene dobro promešajte, pa nanesite vatom na očišćenu kožu.
Maska za osveženje lica
Krastavac se oljušti u duguljaste kaiševe, sa korom, i stavlja na prethodno očišćeno lice. Najbolje je da se kaiševi rukom dobro pritisnu uz lice, ili da se lice prekrije peškirom. Ostaviti da deluje najmanje 20 do 30 minuta. Ne ispirati.
Salata od krastavca
– veći krastavac,
– 80 g sira,
-5 dl jogurta,
– 2 čena belog luka,
– limun,
– celer,
– peršun.
Krastavac iseći na tanke kolutove, posoliti i ostaviti da stoji. Ispasirati sir (homoljski ili fetu) i izmešati sa belim lukom, celerom i peršunom. U masu dodati jogurt, sok od limuna i malo vode. Posoliti, pobiberiti i staviti u frižider.
Pred služenje dodati kolutove krastavaca.
Nina Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
