Golubačka tvrđava, to je nešto najlepše što se može videti u Srbiji. I najromantičnije.
Plove oblaci bezbrižno Dunavom sve dok ne udare u bele kule Golubačke tvrđave. Tu se, nemoćni da je preskoče, stropoštaju u dno kula, stvarajući privid zbog koga ne znaš da li je tvrđava na obali ili oblaku.
Nadvila se srednjovekovna lepotica hvalisavo nad moćnom rekom, blistava u svojoj lepoti, mistična i magična zbog starine koju u sebi nosi.
Sada lepa, nova a stara, rekonstruisana novcem evropskih fondova. Obnova je počela sredinom 2014. godine,potrošeno je 8,5 miliona evra. Najveći deo novca dala je Evropska unija, deo su uložile Austrijska razvojna agencija i Republika Srbija. Obnovljeni su bedemi i svih deset kula, izgradjena je obaloutvrda, vizitorski centar, probijen je novi tunel i izgrađena obilaznica duga 800 metara. Golubačka tvrđava sada blista.
Autor idejnog projekta obnove je arhitekta Marina Jovin, a stručni konsultanti Siniša Temerinski i Miomir Korać.
Popravljena i doterana Golubačka tvrđava izgleda nestavarno lepo, sa starim hahamom koji je rekonstruisan, restoranima, prodavnicama, svim sadržajima koji su potrebni turistima koji sa kruzera svraćaju da obiđu ovaj istorijski spomenik.
Dunav je kod tvrđave kao more, širok šest i po kilometara. Iz svog moćnog, tihog toka on kod Golupca zastane da se odmori na svom dugom putu kroz 10 država i da naravno – osmotri tvrđavu. Kao da joj se i on divi. Na tom putu dugom 2 850 kilometara od izvorišta u Nemačkoj do Crng mora, on menja raspoloženje, i čas je plav sa belim oblacima koji se ogledaju u njegovim vodama, čas se u njemu vidi odraz zelene šume, čas je siv i mutan.
Golubačka tvrđava ima mnogo misterija. Ne zna se tačno ko je izgradio tvrđavu koja postaje ponos srpskog turizma. Prvi put se pominje 1335. godine i to tako što je u njoj već bila ugarska vojska. Pretpostavlja se stoga da su je izgradili Ugari. Njena izgradnja smešta se u kraj 13. ili početak 14. veka. Izgrađena je na vojno strateškom mestu odakle počinje Đerdapska klisura. Onaj ko je držao golubačku tvrđavu taj je kontrolisao Dunav. Od Gulupca gde je najširi, i gde izgleda kao bokokotorski zaliv, Dunav se zatim sužava toliko da kod Gospođinog vira ima samo 140 metara širine. Tu je dubina Dunava 90 metara! A voda tamna i jeziva. To je najveća dubina Dunava tokom njegovog toka. To je najveća dubina evropskih reka i jedna od najvećih dubina slatkovodne vode na svetu!
Stene iznad reke idu i do 300 metara uvis, strme i gotovo okomite i imate osećaj kao da ste u nekoj kamenoj zemlji.
To je reka koja ključa! Nekada je Dunav, kažu, stvarno ključao. Jaki vrtlozi dizali su vodu i kovitlali je. Turci su ovom delu Dunava dali naziv kazan.
Naše legende kažu da je naziv vezan za vizantijsku princezu Jelenu koja je bila zatočena u glavnoj donžon kuli, pa je usamljena gajila golubove koji su joj donosili i odnosili poruke.
Druga naša legeneda kazuje da je ime nastalo kada se turski komandant zaljubio u lepu devojku koja se zvala Golubana. Ali, ona nije htela da uđe u turski harem pa je Turčin vezao za stenu koja i dan – danas viri na sredi Dunava, na kojoj je ona umrla. Ta stena naziva se Baba – kaj ili, pokaj se.
Mnogo je priča i legendi a najlepše ih priča Jovan Kecmanović, istoričar i turistički vodič koji svojim brodićima vozi turiste oko golubačke tvrđave. Poslednjih godina nudi i biciklistički izlet do manastira Tumane gde su mošti čudotvornog svetitelja Zosima Tumanskog a pešači se i do šume starih Slovena.
– Pogledajte Dunav – kaže nam oduševljeno Jovan. – To nije reka, to je sam život. Mesto na kome su se rađale najstarije civilizacije na svetu. Tu je kolevka prve evropske civilizacije. Tu su živeli naši preci pre 7.000 godina i tu je Lepenski vir gde je živelo idealno društvo. Tu su se Dačani borili protiv Rimljana. Tu je Trajanova tabla koju su Rimljani pre 2000 godina isklesali u slavu pobede nad prirodom. Tu je Viminacijum, glavni grad rimske provincije Gornje Mezije.Tu je grobnica rimskog cara Tertulijana. Tu je boravio rimski car Trajana, tu su zlatonosni rudnici Dakije. Tu je i manastir Gornjak, zadužbinu svetog kneza Lazara.
Kažu da turistima ne trebaju suveniri iz ovog kraja. Za njih se zalepi neka smola koja ih drži još dugo pošto odu, u uverenju da su i dalje u mističnoj, dalekoj, zemlji na kraju sveta gde caruju vile kojih su se Sloveni veoma bojali jer su bile moćne, a neke i pakosne, gde raste Vilino drvo o čije se kore odbija vrisak drekavca i zduhača. To je zemlja Slovena, maglovita, moćna, u isto vreme nežna i opasna, baš kao i sam Dunav.
Despotova tvrđava
Oko 142. srpski despot Stefan Lazarević dobio je na upravljanje Golubac od ugarskog kralja Žigmunda sa obavezom da ga vrati Ugarima nakon svoje vladavine. Despot Stefan koji je bio jedna od najbogatijih vladara Evrope, dozidao je palatu, kula i spoljno utvrđenje. Posle despotove smrti 1427. upravnik grada, vojvoda Jeremija nije hteo da ga da Ugarima. Prodao ga je Turcima za 12000 dukata. Zbog toga je došlo do bitke u kojoj je poginuo nacionalni junak Poljske vitez Zaviša Crni. Grad je ostao pod Turcima koji su dozidali topovsku kulu i obzide na spoljnim kulama.
Izvor Balkan City Magazin
Autor Dijana Dimitrovska
Vidi još: Smedervska tvrđava
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Hvala najlepše. Izvinite što tek sada uočavamo vam komentar. Došllo je do previda.
Bas vam je lepa ova web stranica. Predivne fotografije! Hvala.