Smederevska tvrđava svake godine oživi. Silni vitezovi bez mane i straha – kako kaže čuvena pesma  Milana Rakića – stižu svake godine , na proleće, u srpski srednjovekovni prestoni grad Smederevo na Svetsko prvenstvo u borbi vitezova.  Hiljadu vitezova, i još toliko “štitonoša”  iz četrdeset zemalja sveta, među kojima čak i iz dalekog Perua, oživelo je  jednu od najvećih i najlepših tvrđava u Srbiji.

  U smederevskoj tvrđavi sa  25 monumentalnih kula, na  10 hektara koje uokviruje bedem dug  1500 metara, kao da se vreme vratilo  šesto godina unazad. U donjem gradu vrvi kao u košnici: na sve strane  vitezovi i princeze, šatori beli razapeti svuda, trgovci nude autentične torbice, sandale,  kacige,  sve vrste oružja  od topuza, preko mača i koplja, do helebardi i falkona. Samo konji nedostaju. Umesto njih, opremu tešku i do 40 kilograma nose automobili, parkirani svuda naokolo.  Bilo je mesta za sve, iako je Smederevo i mesec dana pre održavanja  svetskog takmičenja  bilo najvrelija tačka u potrazi za smeštajem. Sve  uokolo od 40 kilometara, kako je rekao Vladimir  Blagojević, direktor  Jast out festivala, bilo je bukirano.

smederevska tvrđava i djurađ branković najbogatiji srpski vladar ikada

   Srbija je uspela da se izbori za mesto domaćina ovog  relativno mladog takmičenja koje postoji  desetak godina, zahvaljući  pre svega monumentalnoj tvrđavi i činjenici da ima svoj viteški festival: Just Out festival u Manasiji  koji je prošle godine  posetilo  sto hiljada ljudi.

   Bio je to fantastičan pogodak: za ljubitelje srednjovekovnih borilačkih sportova, za grad Smederevo, za Srbiju koja je ucrtana u mapi  viteških dešavanja. Smederevska tvrđava i takmičenje oborilo je i neke viteške rekorde: u nedelju je održana  najveća takmičarska bitka ikada: po kiši ,koja je sigurno prijala takmičarama jer je, kako kaže Jovan Ilić, član reprezentacije Srbije, ispod kacige i štita od čelika( ili titanijuma) temperatura tela i do  80 stepeni Celzijusovih. Kiša nije oterala posetioce koji su  imali priliku da vide najmasovniju makljažu  u kojoj su se sudarile dve vojske od po 150 ljudi. Ukupno 300 vitezova borilo se mačevima, kopljima, buzdovanima… Svo oružje je, naravno, zatupljeno kako ne bi došlo do povreda. Prizor vredan divljenja.

   Despot  Đurađ Branković, najbogatiji vladar u istoriji Srbije ikada, gleda odnekud i sigurno zadovoljno trlja ruke. U njegovom Smederevu ovakva revija viteštva, snage i umeća.

unutrađnjost tvrđave

  Otac mu je bio čuveni Vuk Branković, koga je istorija  nepravedno ocrnila, a majka Mara ćerka kneza Lazara. Njegov rođeni ujak, despot Stefan Lazarević, nije imao sopstvene dece, pa je za naslednika odredio baš svog sestrića Đurađa Brankovića, prethodno ga posinivši. A Djurađ, nije sedeo skrštenih ruku.

  Pošto je u spletu političkih prilika postao turski vazal, Đurađ je bio primoran da vrati  Beograd Ugarima, početkom 1428. godine koji je  Stefan Lazarević dobio samo na uživanje – odlučio se d agradi novu prestonicu.

U to vreme Srbija je bila bogata zemlja. Zapravo, kako se slažu istoričari, nikada u svojoj istoriji, ni pre ni posle toga Srbija nije bila bogatija država. Godišnji prihodi despota Đurđa Brankovića samo od rudnika kod Novog Brda iznosili su od 120.000 pa do 200.000 dukata, a oni su činili samo 1/3 ukupnih prihoda despotovine. Budžet despotovine bio je ne mnogo manji od budžeta u to vreme najvećih evropskih država.

 To ogromno bogastvo Srbije despot je iskoristio da za samo  dve godine, od 1428. pa do 1430. godine, sazida smederevsku tvrđavu!

bogatstvo podiglo smedervsku tvrđavu

 Graditelj Smedereva je, po svoj prilici, bio Georgije Kantakuzin, brat njegove žene Jerine. Na izgradnji je bila mobilisana cela Srbija. Tome u prilog govori i predanje, prisutno u celom dunavskom priobalju, da su iz majdana kod srednjovekovnog grada Rama na Dunavu, vađeni veliki komadi kamena, belog i zelenca, i vučeni nepreglednom kolonom volujskih kola, dok su nešto manji komadi do Smedereva stizali iz ruke u ruku.

 Uvedena je čvrsta disciplina, kako bi se posao što pre okončao. To je značilo da red održavaju čete koje su bile sastavljene od grčkih vojnika koji su se u Srbiju sklanjali od Turaka. Za težak i naporan rad narod nije  okrivio despota Đurđa već je svu krivicu svalio na Jerinu i njene Grke. Despotica je zato dobila naziv  – prokleta Jerina.

Smederevska tvrđava pamti strašne dane.  Devet godina kasnije Smederevo će pasti pod najezdom Turaka. Despotova ćerka Mara završiće u haremu kod sultana Murata II,a sinovi Stefan i Grgur,biće oslepljeni! Tu, u Smederevu, gde se ovih dana veselo aplaudiralo vitezovima, dogodila se jedna od najtužnij istorijskih scena: kada je otac Đurađ izašao da dočeka oslepljene sinove.

  Živeo je 90 godina, dovoljno dugo, da uživa u lepoti tvrđave koju je podigao i ostavio  tolikim generacijama sve do nas danas. Da ga ne bismo zaboravilii, napisao je :

     Hristu bogu blagoverni, despot Đurađ, gospodin Srbljem,  i Pomorju Zetskom naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini  6938. ( 1430).

izvor: N. Đorđević

Balkan city magasine

Vidi još : Kako je spasena Petrovaradinska tvrđava

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš