Crna Gora, more – beleži ovih vrućih letnjih dana – pravi paradoks. Turista mnogo, zarade malo.
To ne čudi ako se uzme u obzir da je prošle godine bila pandemija, i da su ove godine gosti najviše iz Srbije, BiH, Kosova i Albanije.
Magistralni putevi zbog navale turista iz regiona preplavljeni su automobilima, kolone su duge, potrebno je strpljenje da se stigne do cilja. Plaže su krcate a turisti sami za dve ležaljke i suncobran nude čak i više od 10 evra koliko u proseku košta komplet. Kao da im je zabranjeno da prosto legnu na pesak, šljunak ili kamen. Doduše, bezobrazni izdavaoci ležaljki se prave ludi i ne poštuju zakon koji kaže da je obavezno ostvaiti jednu trećinu plaže za peškire.
Samoposluge pored plaža ne mogu da napune rafove hranom i pićem. Toliko je velika potrošnja.
S druge strane – malo se troši. Restorani su poluprazni, turisti uglavnom biraju da jedu brzu hranu, pice, tortilje, ili kod kuće, jer kupuju u samoposlugama. Promaja i to prilična je i na pijacama, a oni koji prodaju voće, povrće, pršutu, masline, ribu, žale se da dnevno ne zarade ni za najam svojih tezgi.
Kada se sve sabere, zarađuju samoposluge, izdavaoci ležaljki i parking.
Ostale uslužne delatnosti su i dalje u gubitku, pa frizeri, kozmetičari, prodavci u buticima i suvenirnicama,recimo, mogu po ceo dan da surfuju po internetu.
Iako ima mnogo turista još nije oboren rekord iz 2019. godine kada je registrovan najveći broj turista ikada. Trenutno se procenjuje da u Crnoj Gori ima 83 dsto u odnosu na rekord.
Najviše tursita je smešteno u Budvi, Tivtu i Ulcinju. U odnosu na rekordnu 2019. godinu to je oko 75 odsto. Herceg Novi i Kotor imaju između 60 i 70 odsto u odnosu na 2019. a Bar čak 50 odsto od najbolje godine.
Od stranaca na crnogorsakom primorju odmaraju se turisti iz Ukrajine, Poljske, Mađarske, Izraela i Rusije.
Rusa, kao što kazuju podaci ima znatno manje. Zašto ?
Ima najmnje dva razloga zbog kojih Rusa ima mnogo manje nego što je to uobičajeno. Prvi, crnogorska aviokompanija je bankrotirala a formiranje nove je u toku, pa se na nju može računati tek od naredne godine. Daskle, Rusi koji su navikli na direktne letove sada moraju da se snalaze. Dolaze na crnogorsko more preko Turske, Poljske a ponešto i preko Beograda.
Drugi razlog je političke prirode. Ukratko rečeno, Crna Gora je članica NATO, ima određene obaveze prema EU, a obe ove organizacije nemaju baš blakonaklon stav prema Rusiji. Nije se ni Rusija pretrgla da svoje otera na tuđa mora. Rusija forsira domaći turizam, dakle Soči, Crno more i druge ruske lepote.
Gostiju, dakle, ima dosta, para slabo. Turistički analitičari kažu da će ovogodišnja zarada od turizma biti najviše 65 odsto od zarade zabeležene 2019. kada je Crna Gora najviše ikada zaradila od turizma.
S obzirom da je 2020. godina umalo ubila crnogorski turizam kao i sve ostale, privatni izdavaoci smeštaja, dovedeni na rub propasti, bili su prinuđeni da podignu cene smeštaja, plažnog mobilijara i pića.Time su pokušali da koliko-toliko nadoknade minuse iz prošle godine.
Smatra se da ova sezone, ma koliko dobro izgledala trenutno, krajem jula, nema šanse do dostigne rekord od pre dve godine. Sezona, inače, u Crnoj Gori traje samo četrdesetak dana, otprilike od 10. jula 25. avgusta. Zenit je prođen, polako se primiče kraju.
Malo će se ipak nešto i zaraditi. A turisti, i oni sa plićim i oni sa dubljim novčanicima uživali su u čistom moru, zdravoj sredini i sa ljubaznim domaćinima.
N.Đ.
Vidi još: Pet elemenata kojima pripadamo
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
