Ko smo i gde su nam koreni, možemo samo da povezujemo i logički zaključujemo na osnovu zapisa drevnih pisaca susednih naroda. Oni kazuju, a mi sami to možemo da potvrdimo, na jedan neposredan način, da su Sloveni oduvek bili nesložni.
Na Balkan su Sloveni dolazili u grupama već razjedinjeni i sa svojom „ politikom“. Tako su zaposedali teritorije Balkana ne ujedinjavajući se čvršće, već svako za svoj groš. Jednim delom to su radili jer ih je reljef odvajao, planinski masivi i ogromna nenaseljena šumska prostranstva. Podeljeni na bezbroj malih celina, slabo povezanih i nesložnih, nisu bili neki naročit problem za Vizantince koji su uz sve slovenske mane i kupovali naklonost slovenskih vođa, držeći ih tako u večitoj razjedinjenosti.
Sloveni su Vizantincima delovali kao mnoštvo pojedinačnih teritorija, pa su čitav prostor naseljen Slovenima nazivali imenom „ Sklavinije“.
Učeni vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit (913-959) u svom spisu „O narodima“, kaže da Srbi koji su se doselili na Balkansko poluostrvo vode poreklo od Srba koji su živeli daleko na severu i koji u njegovo vreme još nisu bili kršteni, a nazivali su se Beli Srbi.
Beli Srbi su imali vladara koga su nasledila dva brata. Bilo je to za vladavine vizantijskog cara Iraklija (610-641). Jedan od njih je poveo deo naroda put Vizantije gde ih je car Iraklije primio i dozvolio im da se nasele u solunskoj oblasti, u kraju koji je prozvan Srbica (Servija). Ali, nisu tu dugo ostali, nije im se dopalo, pa su se masovno vratili. Još jedan zaplet predstoji: tek što su prešli lepi plavi Dunav, još jednom su se predomislili i ponovo zatražili od vizantijskog cara zemlju gde bi se naselili. Car Iraklije im je tada dao prostrane oblasti između Save i Dinarskog masiva.
Nije im bilo lako jer su delovi Balkana gde su bile „sklavinije“, slovenske teritorije, bile na udaru starih neprijatelja, divljih Avara, koji su još od VI veka pokušavali da podjarme Slovene. Iz svog epicentra koje je bilo između Dunava i Tise, Avari su kretali u pljačkaške pohode i bili strah i trepet sve dok početkom IX veka nije uništen avarski kaganat.
Ali bitka za opstanak Slovena time nije prestala. Država Bugara, koja je nastala iz spoja srazmerno malobrojne i ratoborne grupe Protobugara i slovenskih plemena koja su živela u osam plemenskih oblasti i kojima su Protobugari uspeli da se nametnu kao gospodari – sve više jača. Iako etički raznolika i u povremenim sukobima slovenskih i protobugarskih plemena u IX v. dopire do Srema i Tise i Morave.
Tu je i Vizantija koja u svojoj politici ponovnog osvajanja Balkanskog poluostrva, uporno sužava područje slobodnih Slovena, ali i ratuje protiv Bugara.
Srpska država iznedriće se na talasu neprekidne borbe za opstanak, a tako će, uz malo promenjenih okolnosti, biti sve do danas.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
