Kada se posle pet godina studija u Parizu, vratio u Beograd 1884. godine, Milan Nedeljković je doneo šest diploma: matematike,fizike,astronomije, meteorologije, precizne mehanike i seizmologije. Mogao je da bira šta će da radi. Na Velikoj školi otvara katedru za astronomiju i meteorologiju, a od Vlade Kraljevine Srbije izmolio je da započne izgranju opservatorije koja bi bila i centralna meteorološka stanica. O od detinjstva je bio opčinjen nebom i zvezdama. Verovao je da među njima ima bezbroj planeta na kojima su svetovi slični našem i žarko je želeo da postane astronom. San je počeo da mu se ostvaruje.
Bilo je pre 133 godina, kada je Srbija dobila svoju prvu a danas najstariju naučnu ustanovu. Bilo je to na Vračaru, u današnjoj zgradi Seizmološkog zavoda, da bi se od 1932. godine preselila na Zvezdaru ili Veliki Vračar, kako se tada nazivao.
U to vreme, Zvezdarska šuma je bila udaljena od gradske vreme, pola veka pre toga, knez Mihailo je tu išo u lov, i činilo se kao idealno mesto za posmatranje zvezda.
Radovi na izgradnji opservatorije na najvišoj tački Beograda, nisu tako brzo išli. Izbija bugarsko srpski rat i Nedeljković je mobilisan. Kada se vratio 1886. godine iz rata, ženi se iste godine u jesen, Tomanijom Radaković što je bilo od presudnog značaja za njegov život, kažu, ali i za razvoj meteorologije i astronomije u Srbiji.
Tomanija Radaković, bila je dama s ruskog carskog dvora, lepa, obrazovana i sa dovoljno novca. Završila je Višu žensku školu u Petrogradu i govorila nemački, ruski i francuski jezik, a iz škole je prešla na ruski dvor Romanovih, budući da je izabrana za dvorsku damu. Svojim novcem i ličnim angažovanjem, pomogla je da se u Beogradu osnuje prva opservatorija.
Prvi osmatrači u opservatoriji bili su Tomanija i Milan. Kasnije, pridružuju im se dva Milanova mlađa brata Emilijan i Vojislav. A prvi upravnik – Milan Nedeljković.
Prve instrumente Nedeljković je nabavio tako što je novac pozajmio. Tada počinju prva seizmološka i zemnomagnetska merenja i istraživanja zbog čega su podignuti i posebni paviljoni.
Sledeći korak je borba za izgradnju opservatorije koja je namenski sazidana po Nedeljkovićevim instrukcijama i svetskim standardima na mestu gde se danas nalazi Republički hidrometeorološki zavod i Dečja bolnica u Tiršovoj ulici. Građena je skoro na dva hektara placa na Vračarskom bregu, gde Nedeljković odmah sadi različito bilje i drveće za svoja agrometeorološka merenja. Opservatorija je u prizemlju imala stan za upravnika, u koji se 1891. godine useljavaju Tomanija i Milan sa svoje troje dece Vukosavom, Vidosavom i Aleksandrom.
Ali nesreća čeka Nedeljkoviće. Difterija koja je harala Beogradom odnosi život njegova kći Vidosave oktobra 1891, a zatim i Vukosave, decembra 1892. godine.
Skrhan od bola i sam se razboljeva. Leči se u inostranstvu. Krajem 1894. Nedeljković se vratio na posao i počeo intenzivno da radi, zajedno sa svojom Tomanijom. Putuju po Srbiji i osnivaju meteorološke stanice.
Iako su od beogradske opservatorije napravili jednu od najboljih u svetu u to doba, iznenada, Milan je penzionisan.
Ogorčen, zapisao je :
„Verovatno zato što se nekome svidela za stanovanje prelepa bašta i vila, to jest zgrada opservatorije sa pokretnim krovom na vrhu, koji se može potpuno otvoriti k nebu, i koja dominira Vračarskim bregom.“ Vrlo brzo, porodica Nedeljković vratila se u opservatoriju budući da je godinu dana kasnije pala cela vlada.
Nastavlja predano da radi i 1902. u Srbiji je radilo 240 mesnih meteoroloških stanica, koje su Nedeljkovići osnovali.
Veliki rat se približava i on sa Tomanijom i sinom Aleksandrom prelazi Albaniju. Svi su dobili na kraju rata Albanske spomenice.
Kada se posle rata vratio u Beograd, februara 1919. godine Opservatorija je bila opljačkan i uništena. Austrijska vojska odnela je sve što je što je mogla.
Predstoji obnova, i mukotrpno traaganje za pomoći. Nedeljković ne štedi sebe. Traži, kuca i moli, i nalazi rešenje da se Opsertvatoriji da oprema na ime ratne odštete. Putuje stalno u Nemačku, dogovora oko instrumenata, i konačno Veliki Cajsov refraktora – i desetak drugih skupocenih instrumenata – kreće za Beograd.
Nije dočekao da uživa u plodovima svoga rada. Kralj Aleksandar “ po milosti Božjoj“ , na predlog ministra prosvete „stavio ga je u pokoj“ 1924. godine. I to pre nego što su instrumenti stigli.
Odluka da ga penzionišu ga je slomila. Preselio se sa Tomanijom u malu vilu na Dedinju i kažu da nikada više nije kročio ni u jednu opservatoriju na svetu.
Tu je sagradio malu opservatoriju. Sa svojom Tomanijom koja ga je verno u svemu pratila i sa unukama Radmilom (Georgijević), Ivanom (Đajić) i Danicom (Kosović) prvodili su noći gledajući u zvezde.
Opservatoriju na Zvezdari stvorena je radom i pregalaštvom Milana Nedeljekovića i njegove Tomanije.
Iznad ulaza u zgradu Opservatorije na Zvezdari piše: Omnia in numero et mensura. Sve je u broju i meri.
Milan Nedeljković je bio prvi.
Dijana Dimitrovska
Balkan City Magazine
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
