Prof. dr Nenad Filipović ima jednu želju koju ne krije od drugih. On želi da se njegova naučna rešenja i dostignuća koriste u svakodnevnom životu, za produženje života pacijenata. Harvardski student, profresor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, naučnik, a od skora i direktor Fonda za nauku, u razgovoru za Balkan City Magazine, navodi da nauka generalno daje ogroman doprinos medicini, iako to nekome sa strane ne izgleda tako.
– Ogroman je broj primena nauke u medicini, iako to možda nije toliko vidljivo građanima ili o tome jednostavno ne razmišljaju čak i kada neposredno koriste benefite naučno zasnovanih rešenja – kaže prof. dr Nenad Filipović u razgovoru za naš časopis. – Sa druge strane, činjenica je i da je put od naučnih saznanja i rešenja zasnovanih na nauci do njihovog prihvatanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi malo duži, zbog potrebnih procedura i odobrenja nadležnih agencija, a to kod nas dugo traje.
O U kojim oblastima je nauka najviše doprinela da bude manje bolesnih?
-Mnoge bolesti poput kardiovaskularnih ili kancera, već su značajno redukovane, upravo zahvaljujući naučnim dostignućima. Taj trend će se, naravno, nastaviti.
O Gde se konkretno najviše primenjuju inženjerska dostignuća u medicini?
– Najviše ih je u ortopediji i kardiovaskularnoj medicini i u lečenju kancera, a polako ulaze i u ostale oblasti medicine.
O Jedan ste od najcitiranijih naučnika na svetu, takođe i na listi Stendforda za najbolje načunike, a od skora i na listi karijere. Šta znači biti na listi karijere?
– To je veliko priznanje za mene lično, ali i za ceo tim mladih istraživača, koji su okupljeni oko mene i vredno rade na zanimljivim naučnim projektima. Prema znanju koje su do sada pokazali, siguran sam da će i oni jednog dana biti rangirani na ovoj listi na kojoj sam se našao već četvrtu godinu zaredom. Na listi karijere našao sam se ove godine po prvi put, a i za tu listu se takođe uzimaju u obzir brojni kriterijumi. Moje iskustvo govori da je verovatno potrebno godinama uzastopno biti rangiran na godišnjim listama, kako bi se prešlo i na listu karijere.
2. Koji je uopšte najviši rang koji naučnik može da dosegne?
– Svako ima specifične ciljeve koje sebi postavlja. Za mene je to, pre svega, bila dobra reputacija u svetu nauke i mislim da sam u tome uspeo. To sam postigao objavljivanjem brojnih kvalitetnih naučnih publikacija, kao i zanimljivih projekata koji imaju konkretnu primenu u svakodnevnom životu, sa jasno izraženim uticajem naučnih dostignuća.
O Bili ste i rektor i direktor Fonda za nauku, i profesor i bavite se naukom, da li ste zatrpani papirologijom?
– Da, upravo je tako. Pored bavljenja naukom, što mi je najveća ljubav, moj radni dan je ispunjen i brojnim administrativnim aktivnostima. Međutim, i ta „papirologija“ kako kažete je ipak usmerena ka nauci i edukaciji, tako da mi ne pada teško.
O Gde najviše sredstava ulaže Fond za nauku u Srbiji?
– Fond za nauku ima više programa putem kojih se ulaže u osnovna i primenjena istraživanja. Obuhvaćene su sve oblasti: tehničko-tehnološka, prirodno-matematička, biomedicinska, biotehnološka, društveno-humanistička i veštačka inteligencija. Takođe, imamo programe za mlade istraživače do 35 godina, kao i programe za podršku istraživačima u dijaspori. Istraživači mogu da kandiduju projekte i za specijalizovane programe za AI, kao i za druge oblasti poput identitetske nauke, zelenog programa itd.
O Kao profesor na studijskom programu Sport, zdravlje i bioinženjering – da li možete da nam kažete kako napraviti savršenog sportistu?
– Za takav rezultat potrebno je uložiti mnogo rada, truda i treninga, a uz takvu posvećenost potrebno je koristiti i savremene tehnologije iz oblasti medicine i bioinženjeringa kao što su AI, bioinformatika, biomehanika itd.
O Koje biste savete dali sportisti koji želi da postigne vrhunske rezultate?
– Ukoliko vredno treniraju, školuju se u dobrim školama i imaju sreće da ih neko prepozna i angažuje u dobrim klubovima – rezultat ne može da izostane.
O Šta biste preporučili rekreativcima? I vrhunski sportisti i rekreativci dobiju upalu mišića, šta u tom slučaju raditi?
– To su jednostavne stvari. Potrebno je samo dozirati opterećenje prilikom treninga i onda ga svaki dan po malo povećavati, bez naglih promena. Upala mišića se dobija samo ako se naglo opterete mišići, bez prethodne pripreme.
O Koje je vaše iskustvo sa Harvarda? Kako se uopšte tamo stiže? Ko upisuje Harvard? Da li ima naših ljudi na ovom prestižnom univerzitetu?
-Moje iskustvo na Harvardu je odlično. Nije uopšte bilo lako doći do Harvarda, jer je to zaista elitna institucija, kako za nauku, tako i za edukaciju. Zato je moj savet svima koji imaju tu ambiciju, kada jednom postanete deo Harvard škole, potrudite se da tamo ostanete što duže.
O Gde u vašem radu najviše pomaže veštačka inteligencija?
– U delu dijagnostike kod pacijenata, a pomaže i prilikom predloga odabira terapije kardiovaskularnih bolesti.
O Biti naučnik u Srbiji i u Americi, koje su glavne razlike?
– Amerika pruža mnogo veće mogućnosti i kada je reč o finansijama i pristupu veoma skupim eksperimentima. Sa druge strane, u Srbiji možemo da se pohvalimo time da imamo puno mladih i talentovanih istraživača, i to je moj motiv zašto sam se vratio u našu zemlju.
O Da li ste želeli da ostanete u Americi kao naučnik i istraživač?
– U početku jesam, ali sam se kasnije predomislio.
O Koja ideja vas je vratila u Srbiju?
– U Srbiji sam u svojoj zemlji, nisam stranac. Imam u grupi mnogo više mladih i talentovanih istraživača, sa kojima imam lepu saradnju.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine novembar 2025.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med muzika nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje čaj želudac
