Mali narod, velika kultura. Srpska istorija i njena  materijalna i duhovna baština toliko su veliki da ne mogu brzo ni lagano da se sagledaju. Čak ni predavačima nije lako da objasne i sažmu taj ogroman tok prošlosti. Jelena Erdeljan,  profesorka istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, navodi da je celokupno kulturno nasleđe Srbije ogromno i važno—ne samo u lokalnim okvirima.

–   O srpskoj srednjovekovnoj umetnosti uči se i govori, ona je predmet istraživanja na svim velikim svetskim univerzitetima – od Beča, Atine, Pariza, Minhena, Oksforda do Petrograda, Moskve i Prinstona – kaže profesorka Jelena Erdeljan.

O Koja je epoha u našoj istoriji dala najdragocenije nasleđe?

-Na teritoriji Srbije nastale su i trajale kulture praistorije poput onih Lepenskog Vira i Vinče. Na teritoriji Srbije rođeno je čak 17 rimskih imperatora, tu su nastali važni urbani centri i carski kompleksi rimskog sveta, Sirmium, Singidunum, Viminacium, Felix Romuliana, Iustiniana Prima. Srpska srednjovekovna kultura ostavila je neke od svojih najsjajnijih svedočanstava upravo na tlu Srbije, među kojima su i spomenici svetske baštine pod zaštitom UNESKA poput Studenice, Starog Rasa sa Sopoćanima, Dečani i drugi. Podjednako je značajno i nasleđe epohe osmanske vlasti, džamije Novog Pazara, utvrđenja u Nišu i Beogradu, ali i crkve i manastiri iz vremena obnovljene Pećke patrijaršije. Barokna umetnost na severu zemlje, Sremski Karlovci, a zatim i umetnost epohe obnove srpske državnosti i sve što čini kulturno nasleđe Srbije do današnjih dana dragoceno je i važno.

 O Da li stranci koji dođu u Srbiju i posete njene muzeje mogu da upoznaju zemlju na pravi način kroz njenu prošlost?

-Zapravo, kroz naše muzeje i pre svega kroz Narodni muzej Srbije može najbolje da se sagleda  kultura jedne zemlje. Tu mogu da vide sve one slojeve različitih kulturnih epoha – od skulptura iz Lepenskog Vira, preko kameje iz Kusatka, prstena kralja Stefana Prvovenčanog, fragmenata živopisa i skulpture srednjovekovnih crkava, do ikonopisa, svakako i najstarije sačuvane srpske rukopisne knjige – Miroslavljevog jevanđelja, do barokne grafike, te slikarstva Konstantina Danila, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović  i Mila Milunovića, na primer.

jelena erdeljan, razgovori o smislu

O Kao istoričara umetnosti šta vas od našeg kulturunog blaga najviše fascinira?

– Budući da sam nedavno pisala o manastiru Banjska, grobnoj crkvi kralja Milutina, a da trenutno pišem knjigu o mauzoleju cara Dušana, manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena, moj odgovor se oslanja na reči slavnog Karlovačkog rodoslova. Prizrenske crkve patos, dečanska crkva i pećka priprat, banjsko zlato i resavsko pisanije ne obretaet se nigdeže!

O Šta vam se posebno dopada od svetske kulture?

-To su umetnička dela za koja sam i lično vezana, ne samo zato što sam profesor istorije umetnosti i istraživač koji se bavi vizuelnom kulturom uglavnom predmodernog doba.Ali moram reći i da je svaki izbor, takođe, i stvar trenutka, pa čak i stvar „uzrasta“. Da ste me pitali pre neku deceniju, izvesno da bi se moj izbor u ponečemu razlikovao. Danas moj odgovor glasi – Madone Đovanija Belinija, Odaliske Fransoa Bušea, slike enterijera Anrija Matisa.

O  Napisali ste knjigu o srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, šta nam oni prenose kroz vreme?

-Srednjovekovni nadgrobni spomenici, naročito oni koji su pripadali sferi popularne kulture srednjeg veka, a poznati su široj javnosti pod jednim zajedničkim imenom – “stećci”, govore nam o onim običnim ljudima, često iz ruralnih sredina, koji možda nisu ostavili druga, niti pisana svedočanstva o svom postojanju. Govore o njihovim verovanjima, o njihovoj hrišćanskoj veri spojenoj sa starim još predhrišćanskim verovanjima vezanim za kult predaka, o životu i trajanju više nego o odlasku i nestajanju.

O  Da li je i srednji vek za koga se smatra da je bio mračan živeo u duhu umetnosti?

– Tu kovanicu “mračni srednji vek” osmislio je Đorđo Vazari kako bi na taj način posebno podvukao uspeh Firence i moć Medičijevih čije je doba doživljavano kao zlatno doba,  poput samih zenita klasične antike, te je bilo potrebno suprotstaviti ga “mračnom dobu” koje mu je istorijski prethodilo. Srednjovekovni čovek je imao dodira sa umetnošću. Svet svakog čoveka svake epohe, pa tako i srednjeg veka, oblikovan je i oblikovao je ono što se naziva vizuelnom kulturom – što je daleko širi pojam od onoga što, zapravo istorijski gledano, tek od skoro nazivamo “umetnošću” a sobom nosi jedan elitistički prizvuk i ideju da “umetnost” pripada isključivo privilegovanima i elitama.

O Šta vaši studenti mogu da nauče od vas, osim stručnog znanja?

-Kao humanistička disciplina istorija umetnosti je sama po sebi kompleksna i podrazumeva oslanjanje na druge humanističke discipline društvenih nauka. Najvažnije je, uz sve to, kod studenata razvijati i podsticati sposobnost samostalnog istraživanja i kritičkog mišljenja. Dati im slobodu koje nema bez odgovornosti.                   

Dijana Dimitrovska

Slovo

beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa koža krv lek lečenje limun manastir med more muzika muškarci nemanjići otrov pluća reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac

Dobrodošli u klub naših čitalaca.
oblakbeli.com