Nema mesta od Kruševca, preko Aleksinca, Ribarske i Vrnjačke banje, gde narod nije čuo za Milojku iz Đunisa i nema u tom kraju familije iz koje neko u proteklih sto godina nije bar jednom otišao da poseti sveto mesto gde se Bogorodica ukazala Milojki i pomoli se za rešenje svoje muke.
Na mestu gde je danas crkva posvećena Pokrovu Svete Bogorodice u Đunisu, 1898. godine ukazala se Milojki Bogorodica. Milojka Jocić je tada imala 13 godina i pošla je na obližnji potok da donese vodu. Kraj potoka joj se ukazala Bogorodica koja joj je rekla da na tom mestu treba graditi crkvu i da će narod dolaziti na izvor po čudesna ozdravljenja. Njoj lično je Bogorodica savetovala da se preda Bogu i da će ako to ne uradi umreti mlada. Imaće poroda ali neće živeti dugo, što se i dogodilo kada je Milojka Jocić Milovanović otišla na nebo 1909. godine u 25 godini, ostavljajući iza sebe dvoje dece.
Za čudo u Đunisu se brzo pročulo, pa je narod počeo da dolazi na sveto mesto i da za svoje muke nalazi rešenje.
Poštujući zahtev Bogorodice narod je ubrzo na označenom mestu sagradio omanju crkvu, a čuvši za događaj i episkop žički vladika Nikolaj Velimirović dao je odobrenje da se 1934. godine tu sagradi crkva. Vremenom je sagrađena još veća crkva, da bi 1964. godine dobila status manastira, najpre muškog zatim ženskog. Verujući narod je za sve to vreme pohodio svetu vodu i Milojkin potok, ali je na Milojku potpuno zaboravio.
Njen grob, obrastao u travu i istorijski zaborav pronašao je otac Stefan, danas arhimandrit koji se zaintrigirao za njen život. Kreće u potragu za Milojkinim grobom i 2004. godine pronalazi ga sakrivenog među trnjem i visoke trave, kao i većinu ostalih stogodišnjih spomenika u selu gde se udala, u Malom Šiljegovcu.
Zajedno sa njenom familijom raskrčio je oko groba otkrivajući svetu njeno ime – Milojka Jocić.
U godinama koje slede aktivirali su se naši ljudi u inostranstvu koji su pomogli da se njen grob uredi i pretvori u lep park. Mirjana Habjanović Đurović je napisala roman o njoj „ Voda iz kamena“, snima se zatim film i dva dokumentarca. O Milojki se sve glasnije priča, posebno posle mnogih čuda koje narod doživljava na njenom grobu.
Na magistrali se postavljaju table sa natpisom da je pronađen Milojkin grob na seoskom groblju u Malom Šiljegovcu, postavljaju se i putokazi.
Organizuju se Milojkini sabori svakog 5. septembra i tokom godine hiljade ljudi hodočasti na njen grob tražeću utehu i lek za dušu i telo.
Ali, iako narod poštuje svoju zaštitnicu i klanja joj se, Milojka nije uvrštena u kalendar svetih. Ni hiljade čuda koja je uradila i o kojima govore toliki ljudi nije uspelo da je crkva proglasi zaštitnicom srpskog naroda. A narod je nominovao za tu nagradu više puta kroz peticije, molbe, zahteve i predloge. Na sve to SPC, uporno ćuti.
Ali kult Milojke živi i nezaustavljivo ide napred, osvajajući srca naroda Balkana koji je poštuje i moli joj se kao zaštitnici sela, poljoprivrednika i stočara, porodice i braka.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
