Ugrožene biljne vrste, čovek ih je skoro iskorenio

Ugrožene biljne vrste je tužna kategorija na sramotu ljudi. Gotovo sve srpske ugrožene biljne vrste to su postale zbog nesavesnog i nekontrolisanog branja .

Srbija je zemlja veoma bogata biljnim vrstama. U gustoj flori Srbije koja je po površini i biljnim vrsta jedna od najvećih u Evropi, naučnici su regisrtovali više 3200 vrsta. U visoko-planinskim regionima Srbije najveća floristička raznovrsnost zabeležena je na Šar-planini gde je registrovano 1300 vrsta i na Kopaoniku na kome je registrovano 820 vrsta biljaka. Kanjonske doline i klisure (Rugovska, Sićevačka, Dunavska) predstavljaju izuzetno bogatstvo u raznovrsnosti biljaka. Prave riznica je i Vojvodina, a posebno Fruška gora, koja poseduje oko 1400 vrsta, uključujući i močvarna staništa i peščare (Deliblatska i Subotičko-horgoška).

Ali, uprkos biljnom bogatstvu, imamo vrste koje su do te mere ugrožene da im preti totalno istrebljenje. od strogom zaštitiom države stavljeno je 1785 divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Pred istrebljenjem je na stotine biljaka.Izdvajamo tek pojedine.

Hajdučka trava kralja Aleksandra
Hajdučka trava kralja Aleksandra je retka , endemična vrsta, otkrivena 1930. godine. Raste na Kosovu i Metohiji, na severnom obodu Šar-planine. Ona je zaštićena, ali nažalost danas je u „crvenoj knjizi“ ugroženih biljnih vrsta. Biljka je lerkovita i zanimljiva farmaceutima i istraživačima. Slična je po sastavu drugim vrstama hajdučke trave ali nije ista ima, različite sastojke u odnosu na druge, naročito na onu koju znamo iz svakodnevnog života. Ispoljava delovanje protiv mikroorganizama, ublažava upale i smanjuje oštećenja sluznice. Retka je, teško dostupna, i dalje nedovoljno proučena,

Mađarski verpovac

Mađarski veprovac (Doronicum hungaricum) je višegodišnja zeljasta biljka, neobične lepote.Izgleda na rpvi pogled kao da smo je viđali toliko puta, ali opet je sasvim posebna. Na dugoj stbljici koja može da poraste i više od pola metra smeštena je žuta glavica, žuti cvetić . Cveta tokom celog leta, od maja do avgusta. Može se naći na livadama blizu hrastovih šuma. Veoma je retka i ttreba je čuvati.

Žablja trava

Žablja trava (Senecio vulgaris) ili krstica obična, dragušac, dragušica, kostriš, goluždravka, guščernjak, krstovnik, možda neizgleda lepo, ali možda i mi njoj nismo lepi. Sve je relativno. retka je i u “ crvenoj knjizi“

Jednogodišnj je biljka , redJe dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovima. Ima cvetne glavice, žute, većinom cevaste, a retko kad samo po obodu ima i jezičastih cvetova.Plod je sitan, svega 1,5-2 mm dug i ima perjanicu.

Raste po usevima, na zapuštenim mestima, po starim zidinama, na razvalinama i sličnim mestima.

Pančićeva omorika

Ova vrsta četinarskog drveta raste samo u Zapadnoj Srbiji i Istočnoj Bosni. Vitko, mirisno drvo visoko i do 50 metara dobilo je ime po našem botaničaru Josifu Pančiću. Pančić je ovo prelepo drvo otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Omorika potiče još iz tercijara . Bila je tu kada su Zemljom trčali dinosaurusi, pre oko 65 miliona godina i kada je započelo poslednje ledeno doba – pre oko 1,8 miliona godina). Ona je prilično neobičan četinar koji se odmah zapazi u prirodi: gornje grane su okrenute naviše, srednje su skoro horizontalne, a donje su povijene ka zemlji sa vrhovima na gore.

Rosulja

Rosulja je biljka mesožderka koja se vezuje za tropske predele, uglavnom, ali je imamo i mi. Muholovke ili mesožderke /Dionaea muscipula/ raste na ostrvcima Vlasinskog jezera, a bilo ih je, kažu znalci, i na Makišu u Beogradu, pre isušivanja i na Obedskoj bari ali tu nisu viđene u poslednjih 40 godina. Jedu mušice i druge insekte zato što je zemljište na kome rastu siromašno mineralima, pa su morale nekako da se snađu i nabave preko potrebne minerale i azot. To pronalaze baš u insektima.

Naše muholovke su sitne biljke, za razliku od ogromnih južnoameričkih ili afričkih. Imaju četiri do sedam listova

koji stoje otvoreni uvek spremni za nesmotren (u)pad neke mušice. Lovi tokom proleća i leta dok se zimi primiri i smanji, a listovi joj opadnu. Na proleće sve ponovo krene da buja, pa i muholovka dobije nove, sveže listove kojima mami plen svojim „ atributima privlačnosti”: listovi su slatki, nektarni presvučeni cvenom bojom. Kada insekat upadne u klopku, listovi se zatvore. Ukoliko srećniku pođe za rukom da pobegne, list će se otvoriti tek za dva sata. Kada uhvati insekta, muholovka ga polako vari i iz njega izvlači azot koji joj je potreban. Dok se plen ne upeca u njenu zamku, moholovka može da živi i po nekoliko meseci. To je zato što insekti za nju nisu hrana, već izvor azota.

Srpska ramonda

Srpska ramonda je biljka koju je, takođe, pronašao čuveni srpski prirodnjak Josif Pančić. Za ovu biljku je vezana retka pojava – čak i kada se potpuno osuši, može se osvežiti kada se zalije. Do ovog saznanja došlo se slučajno, kao i većina velikih stvari kroz istoriju. Po herbarijumu, u kojem se biljka nalazila, prosula se voda, a osušena biljka je ponovo prolistala. Ova izuzetno dekorativna i zakonom zaštićena vrsta raste u pukotinama stena, na staništu koje oskudeva zemljištem i vodom. Izuzetno nežna, izbegava direktnu sunčevu svetlost, traži senovita i uvek severu okrenuta mesta. Nastanjuje graničnu oblast Nacionalnog parka Crne Gore, na padinama Rumije, iznad sela Murići.

Gorocvet

Gorocvet, zečji mak, gospina vlas je višegodišnja zeljasta biljka iz familije ljutića, koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Dobila je naziv po lepom lovcu Adonis, pa se na latinskom zove Adonis vernalis. Cveta u proleće, od marta do maja. Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Veoma je lekovita, koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Bere se nesavesno i zbog toga je ugrožena. Ali je i otrovna.

O.B.

Vidi još: Zašto Šekspir nije jeo meso