Legende čuvaju Sokograd kao najbolji ratnici. Ttoliko čvrsto da je ni vreme ne može oteti od njih i gurnuti u zaborav. I sam pogled na ruševine tvrđave iznad Sokobanje golica maštu i budi znatiželju.

  Pomisli odmah putnik namernik na  vile i drekavce, na Turke i hajduke, na osmansko zlato zakopano po  vrletima sokobanjskog kraja koji najuporniji lovci na blago i danas traže, čitajući požutele mape  isrctane krstovima, pećinama i zavetnim hrastovima.

  Istorija Sokobanje,  banje u koju dolaziš star, a odlaziš mlad, kako je napisao Branislav Nušić, jedna je od najlepših, najstarijih i najzdravijih, toliko je srasla sa legendama da je teško razdvojiti jedno od drugog.

Čuvar puteva

  Legenda kaže da je tvrđava podignuta  u  vreme Justinijana  kako bi se Rimsko carstvo branilo od napada Avara i Slovena.  Ta prvobitna namena, pratila je kameno zdanje  kroz celu njegovu dugu istoriju. Oduvek vojnička tvrđava sa glavnom ulogom da štiti puteve i bezbednost.

sokograd tvrđava

 Prema opisima, bila je klasična vojna tvrđava: gornji grad sa četiri kule gore, donji grad-dole. Imala je jednu donžon kulu za osmatranje koja se  nazivala Motrilja, rezervoare sa vodom, nađeni su i ostaci vodovoda od keramike. Živelo se oko nje veoma burno i nestabilno, ako je suditi po vremenu takođe burnom i nestabilnom. Tako je bilo sve do  Nemanjića kada je Stefan Nemanja osvaja i kada Sokograd sa okolinom postaje deo srpske srednjovekovne države.

 U narednim vekovima biće opet podignuta i cela, a sa prodorom Turaka na Balkan počeće njene nesreće.  Za nju će se boriti i Srbi i Turci iznova i iznova, jer se iz nje kontrlisao ceo predeo.   Konačno će  Sokograd zauzeti  i srušitit Bajazitov sin, Musa Kesedžija, označavajući početak teškog perioda kada će cela tadašnja Srbija izgubiti slobodu i državu.

 Sokograd će biti u turskim rukama sve do srpskih ustanaka koji će jurišati i na njega i kada će se  namučenim zdanjem ipak šetati slobodarski Hajduk Veljko i ustanici.

Tursko blago i legende

Krajem 18.veka u Sokograd ulaze Austrijanci, pa opet Turci koji su, zapravo, tu sklonili svoje porodice do konačnog povlačenja iz Srbije.

Ova istorijska činjenica istkala je brojne priče, logične pretpostavke i priželjkivanja da su Turci koji su se povlačili iz Srbije sa sobom poneli brojne dragocenosti i da su ih  zbog opasnosti od  hajduka  zakopavali gde su stigli. Ta priča i danas golica  maštu i pokreće lovce na blago da kopaju  po brdima oko Sokograda. I danas postoje mape za koje se tvrdi da su „ mnogo stare“.

sokograd proleće

U ovom kraju posebno je živa legenda o blago popa Martina, koji je sa svojih 40, po jednima, po drugima, sa 70 hajduka presretao turske karavane koji su puni išli za Carigrad, a blago negde po vrletima južne i istočne Srbije sakrivao. To je radio jer su mu Turci pobili porodicu, a on je ostatak žvota proveo otimajući blago od Turaka, deleći ga sirotinji i delom zakopavajući ga.

Zagonetne mape

    U jednom mapi, kakva može da se nađe kod strastvenog lovca na blago, navodi se 65 mesta gde je ono navodno sakriveno. Ljudi iz ovih krajeva veruju da su mape tačne i mnogi od njih, povedeni snom o nenadanom bogatstvu, neumorno planinare tražeći znakove. Često je u mapama napisana zagonetka koju treba odgonetnuti, tako da od njenog rešavanja zavisi ishod.

   Sam naziv Sokograd ( Sokolnik, Sojkolica)  potiče od sokola. U našim predelima mnogo je ovakvih toponima. Vezani su za sokolove i sokolarstvo koje je u nekim prošlim vremenima bilo zanimanje i hobi gospodara i viših staleža. Sokolastvo je danas potpuno nestalo, dok se golubarstvo kao slično zanimanje – bori za život.

  Ako se popnete na zidine Sokograda preplaviće vas neopisivo zadovoljstvo. Prvo zato što ste savladali uspon, pa se osećate kao pobednik. Drugo, zato što ste“ na vrhu sveta“ i imate božanstven pogled. I treće zato što ćete verovatno videti sokolove. Nisu nestali, sokolovi po kojima je  prastari grad dobio naziv. Tu su, kruže slobodno po vazduhu u veličanstvenom letu, tražeći kakav plen i čuvajući tvrđavu i njenu legendu od  zaborava.

                               izvor Balkan city magasine

N. Đorđević

Vidi još: Tvrđava bezbroj puta rušena, nika osvojena

afrodizijak alkohol bakterije biljke breza bubrezi cvet dijabetes EM tehnologija energija hrana imunitet jabuka jetra karcinom kozmetika koža lek lepenski vir lečenje limun lovor med melem mikroorganizmi miris muškarci nemanjići oči pluća podmlađivanje potencija rak reuma slikar slikarka so srce sterilitet travar vitamini voda zdravlje želudac žene

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za besplatne tekstove
Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš