U svetskim razmerama svrstan je u naučni vrh i to po broju citiranih radova. Prof. dr Vladislav Volarević, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, objavio je više od 100 naučnih radova koji su citirani više od 6200 puta. To ga po citiranosti svrstava na treće mesto u oblasti matičnih ćelija u svetu, što je veliki uspeh ako se zna da su analizirani radovi 30 miliona naučnika i istraživača zaposlenih u 55 000 naučnih institucija iz više 200 zemalja.
-Za ovaj uspeh su najzaslužniji profesori Nebojša Arsenijević, Miodrag Stojković i sada,nažalost, pokojni profesor Miodrag Lukić koji su mi nesebično, deceniju unazad, prenosili svoje ogromno znanje i iskustvo u oblasti imunologije i biologije matičnih ćelija – kaže prof. dr Vladislav Volarević.
O Šta konkretno znači biti najcitiraniji?
-Što se više određeni naučni rad citira to je veći njegov značaj za naučne radove drugih istraživačkih grupa.
O Šta vi mislite da ste lično dali nauci?
-Tim kojim rukovodim bio je prvi koji je opisao terapijski potencijal mezenhimskih matičnih ćelija u lečenju fulminantnog hepatitisa, bili smo prvi koji su ukazali na patološki značaj galektina 3 u patogenezi ulceroznog kolitisa, akutnog hepatitisa i ciroze jetre, opisali smo terapijski potencijal novosintetisanih farmakoloških inhibitora galektina 3 u modulaciji ovih bolesti a nedavno smo, prvi u svetu, opisali promene koje se dešavaju u imunskim ćelijama nakon izlaganja aerosolima elektorinskih sistema za isporuku nikotina.
O Zašto nauka ne može da pronađe lek protiv karcinoma? Kako vi kao naučnik gledate na to?
-Onkogeneza je višestepen i kompleksan proces koji je u fokusu brojnih istraživačkih grupa. Mnogo je razloga za neuspešnu eliminaciju tumroskih ćelija: heterogenost malignih ćelija u pogledu njihovog fenotipa, prisustvo matičnih ćelija tumora koje značajno doprinose recidivima bolesti, sposobnost malignih ćelija da sekretuju imunosupresivne citokine i tako kreiraju imunosupresivnu mikrosredinu koja inhibira anti-tumorski imunitet … Ipak, smatram da nauka napreduje u dobrom pravcu i zaista sam optimista i očekujem da će anti-tumorske vakcine u kombinaciji sa inovativnim metodama radioterapije doprineti supresiji rasta i progresiji tumora.
O Do pre 20 godina AIDS je bio teška neizlečiva bolest koje su se svi plašili, danas se tumači da je reč o bolesti na nivou kijavice? Kakav je vaš stav o ovoj bolesti?
-Reč je o ozbiljnom oboljenju kod koga dolazi do značajnog smanjenja CD4+ T limfocita koji su glavni organizatori imunskog odgovora. Ipak, zbog dizajna i primene novih lekova došlo je do značajnog poboljšanja u kvalitetu života i preživljavanju ovih pacijenata. Uspešnost u lečenju ovih pacijenata najbolji je pokazatelj kako naučna saznanja u kombinaciji sa inovativnim lekovima mogu da značajno doprinesu zdravstvenom sistemu.
O Da li postoje neka saznanja u medicini koja su se promenila od vremena kada ste vi studirali do danas kada istražujete u oblasti medicine?
-Da, mnogo se toga promenilo. Izdvojio bih istraživanja naučnika Šinija Jamanake i Ser Džon Gordona koji su opisali tehnologija dobijanja indukovanh pluripotentnih matičnih ćelija koja podrazumeva vraćanje biološkog sata unazad u fibroblastima, čime se dobijaju matične ćelije koje su po svom izgledu i funkciji gotovo identične embrionalnim matičnim ćelijama. Ovaj postupak je u potpunosti demantovao mišljenje koje je važilo u vreme dok sam studirao da su pojedine ćelije, poput fibroblasta, zauvek završile svoj proces diferencijacije. Primenom tehnologije indukovanh pluripotentnih matičnih ćelija, moguće je da u roku od nekoliko nedelja, iz malog parčeta kože dobijete pacijent-specifične indukovane pluripotentne matične ćelije iz kojih možete dobiti pacijentovu nervnu ćeliju, srčano-mišičnu ćeliju, ćeliju retine oka, pratkično, bilo koju ćeliju njegovog organizma. Nakon toga, na tim ćelijama moguće je testirati efekte velikog broja lekova u različitim dozama i utvrditi koji lek i u kojoj dozi postiže optimalan terapijski efekat. Naravno, nakon toga primenićete tu dozu leka i, bez rizika za neuspehom, započeti lečenje tog pacijenta.
O Kakvo ste iskustvo stekli radeći u njujorškoj bolnici Sinajska gora, šta ste tamo naučili?
-Posebno bih istakao da sam značajno unapredio svoje znanje u oblasti molekulske medicine, imunologije, da sam naučio tehniku sortiranje ćelija protočnom citometrijom koja je u to vreme bila dostupna samo u vodećim svetskim laboratorijama. Mogućnost da na laboratorijskim sastancima svake nedelje razmenjujete mišljenje sa vodećim svetskim imunolozima i imate medju prvima uvid u značajna i još uvek neobjavljena naučna saznanja.
O Usavršavali ste se u inostranstvu, Amerika, Evropa. Kakva iskustva nosite odatle i gde ste se bolje osećali? Da li postoji bitna razlika u uslovima rada u Americi i Evropi?
-Sada već davne 2008. godine, kao asistent i mlad istraživač, sam deo svojih doktorskih akademskih studija proveo edukujući se na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, zatim me je 2009. godine Američko društvo imunologa odabralo da kao njihov stipendista pohadjam imunološku školu na Univerzitetu Minesota u Mineapolisu, a iste godine sam proveo i nekoliko predivnih meseci u imunološkoj laboratoriji Instituta Kiri u Parizu. Nakon doktoriranja, postdoktorsko usavršavanje sam proveo radeći u Imunološkom institutu Mount Sinai bolnice u Njujorku i na Univerzitetu u Bernu, u Švajcarskoj.
Za svaku od ovih laboratorija me vežu divne uspomene, pre svega prijateljstva sa istraživačima iz svih delova sveta sa kojima sam delio i radost i tugu zbog objavljivanja ili neobjavljivanja radova u naučnim časopisisma ili dobijanja grantova.
o Većina naših naučnika koji se školuju u inostranstvu se ne vrati u svoju zemlju. Vi ste se vratili. U čemu ste videli prednost Srbije?
-Srbija je za mene sve, i ljubav i vera i nada. Najlepša zemlja u kojoj žive meni dragi ljudi, porodica i prijatelji. Toplina kojom zrači Srbija kao nijedna druga zemlja na svetu je, čini mi se, utkana u naše gene kroz viševekovno vaspitanje i učenje naše Srpske pravoslavne crkve. I kada sam odlazio u inostranstvo, išao sam sa idejom da se vratim kao obrazovaniji i iskusniji naučnk, kako bih mogao da na najbolji način doprinesem edukaciji mladih istraživača u Srbiji. Niti u jednom momentu ni supruga ni ja nismo želeli da koren našeg porodičnog stabla presadimo u drugu zemlju. Srbija je zemlja naših predaka i naših sinova, a mi bismo voleli da bude i zemlja njihovih potomaka.
Dijana Dimitrovska, BCM, septembar 2024.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
