Sve najbolje u životu Milan Ružić je naučio od ptica. Vernost, poverenje, ljubav, požrtvovanje, radost bez razloga, želja da se ode od kuće, želja da se vrati kući, da se vide novi predeli, da se raduje starim predelima, želja da se nauči…
– Ptice imaju toliko plemenitih osobina da je to prava radost za pametnog čoveka jer samo pukim posmatranjem ptica može postati bolji – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. – Gledajte par golubova sa vaše terase, videćete šta znači ljubav, kako donose grnačice za gnezdo, kako brižno čuvaju ta dva jajeta, kako se trude da othrane te mladunce, kako ih uče da uzlete.
O Kakav je odnos ljudi prema pticama?
– Čovek ne bi preživeo ono što prežive jata divljih gusaka na svom putu sa Dalekog istoka do Dunava, gde provedu par mirnih meseci. Na tom iscrpljujućem, stresnom putu, na njih puca iz pušaka stotine hiljada ljudi! One na Dunav, u Beograd, stignu zaplašene, nepoverljive, i njima se ne može prići. I tu nađu mir jer znaju instinktivno da na njih niko neće pucati.
Čovek istrebljivač
O Da li to znači da ptice razlikuju dobre i loše ljude, uslovno rečeno?
-Da, svakako. U Beogradu koji ima dve reke možete videti i patke koje se grupišu malo dalje od obale. One su tu bezbedne, ali već 10 kilometara uzvodno ili nizvodno, i na njih pucaju. S druge strane, orao belorepan zna da može da bude ubijen, pa neće prići nikome. Ima ptica koje veruju ljudima i zato ćete videti na Dunavu ili Savi kako labudovi i galebovi jedu iz ruku ljudi.
O Čovek je često neprijatelj ptica i nesvesno?
– Svetioničar na jednom malom ostrvu u blizini Australije video je neobičnu pticu koja je donela njegova mačka, zvao je nadležne, oni naučnike koji su shvatili da je to jedini preostali primerak jedne vrste carića na tom ostrvu. Sve su ih potamanile njegove mačke koje nisu imale potrebu tu da žive jer nije bilo pacova ni drugih glodara. Nekoliko mačaka je istrebilo celu vrstu.
O Koje smo vrste mi u Srbiji istrebili?
– Posle Drugog svetskog rata potrovali smo: vuka, risa, medveda, šakala i sve lešinare. Otrovali smo beloglave supove, u jednoj godini čak njih 2500! Danas ih ukupno toliko nema na čitavom Balkanu! Čovek mora mnogo toga da uradi da zaustavi točak propasti i gubitak biološke raznovrsnosti od čega i naš opstanak zavisi.
Prirodi je potrebna pomoć, a na svaki dinar koji uložimo u nju vratiće nam se kroz zdravlje, bezbednost, blagodet koju nam daje. Ja sam viđao ptice koje su molile za pomoć,kao da su govorile, pomozi mi, ne mogu ti vratiti,vratiće ti priroda.
Neorilagođeni stradaju
O Zašto pojedine vrste ptica nestaju? Šta im smeta?
– U prirodi postoje dva osnovna postulata. Prvi, jedi ili će te pojesti. Drugi, prilagodi se ili nestani.
Neke vrste mogu da se lako prilagode. Druge teško. Urbani soko – vetruška, kojih u Beogradu ima oko 150 parova, a u Novom Sadu oko 60, pre sto godina nije ulazila u gradove. Sada ulazi. Ona se prilagodila.
Orao bradan ne može da dođe da se gnezdi na vašoj terasi. On je specijalista. Ne može da se prilagodi.
Ako sve preoremo po Vojvodini izgubićemo mnogo vrsta. Tekunica nema šta da traži u pšenici i kukuruzu, njoj treba stepa, pašnjak ili livada sa niskom travom. Ako nestane livada, nestaće tekunica, a sa njima i orlovi krstaši koji, inače, stoji na našem grbu, jer se oni hrane tekunicom. To je krug.
Beloglavi sup
Ako na severu Banata izgubimo zelene površine, izgubićemo veliku droplju, ako ne prihranjujemo beloglave supove – nestaće i njih, ako dabrove ne pustimo da se slobodno kreću uz vodu – izgubićemo ih. Mnogo je ako.
Osetljive životinje koje ne trpe ljudsko prisustvo ne mogu da se takmiče s nama. Mi imamo hemikalije, avione, puške, traktore, sve što njima smeta.
Vrabac je snalažljiv, i čvorak,i golub.
Ali beloglava patka koja je živela na jezerima širom panonske nizije je nestala, nije mogla da se prilagodi na druge vode. I tako mnogo drugih ptica.
O Zašto čovek tako malo zna o drugim vrstama?
– Sebičan je i okrenut samo sebi. Labuda volimo više nego bilo šta, nosimo tone hleba na reku, uporno, iako mi upozoravamo da ptica mora da jede hranu za ptice, a ne za ljude. Kao kada bismo čoveku sipali prekrupu u tanjir, bio bi ljut.
Tuga labudova
Volimo ih mnogo i kada na 10 godina neki labud ugine, utvrdi se da ima ptičji grip i on postaje sotonsko biće i želimo da ga oteramo. A od ptičjeg gripa niko nije stradao kod nas. Ali jesu od pokvarenih kokošjih jaja sa farme, od krivotvorene rakije itd.
O Koliko i ljudske predrasude štete pticama?
– Recimo, ljudi ne vole crne ptice, žale se na vrane jer su čitali da je majci braće Jugovića gavran doneo ruku, smeta im što grakću, što nije pink boje! Takvih gluposti ima sijaset. Ali zbog tih gluposti gavran strada.
O Koje ptice žive u Beogradu?
– U Beogradu ima oko 230 vrsta ptica. Ali u Beogradu u širem smislu, kao deo južnog Banata i južnog Srema i severne Šumadije, i Beogradu sa ribnjacima i dve velike reke i njiva i zakorovljenim staništima. U Beogradu žive sve tri vrste čiope, siva i crna i bela. Živi desetak vrsta pataka, ima orlova, divljih labudova i crnog iz Australije, možete videti crnu žunu, slavuja, sivog sokola i stepskog sokola i jastreba, kopca, kukuviju, Beograd ima ptice i one imaju Beograd. I to je lepa simbioza.
O Kada biste Srbiju predstavljali kroz ptice, koje bi to ptice bile?
– Srbija nema nacionalnu pticu. Na grbu imamo dvoglavu orlušinu koja ima čudnu glavu noge, kljun. Mi koji se time bavimo, mislimo da je to orao krstaš jer smo ga preuzeli iz Vizantije, on je simbol slobode, snage i moći i uvek blizak čoveku. On je simbolički podelio i sudbinu ovog naroda. Doveden do ruba propasti, naškodio mu je svako. Mi već 5 godina vodimo bitku da sačuvamo orla krstaša u Srbiji. Pre pet godina imali smo jedan par, sada imamo tri. To je malo. Mi bez orla krstaša nismo isti. I ova država ne sme da dozvoli da joj orao krstaš ostane samo na grbu.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Kreatorka koja plete legende
