Piše: prof.dr Vuk Stambolović
Da li je kovid 19 prošlost i hoćemo li imati nove covide? Da bismo odgovorili na ova pitanja trebalo bi da sagledamo sa čime smo bili suočeni tokom tekuće takozvane pandemije.
Pomenuću, najpre da su globalne kao i lokalne institucije učinile mnogo toga kako bi se ona predstavila što opasnijom. Tome je najpre doprinela izmena definicije pandemije kako bi se upodobila slici stvarne opasnosti od kovida 19, zatim korišćenje potpuno nepouzdanog testa za utvrđivanje infekcije kovidom 19 (PCR delimično pouzdan sa 28 ciklusa, a Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se radi sa testom od 45 ciklusa, s tim što je taj preporučeni broj ciklusa smanjila tek krajem januara 2021. godine). Uterivanju straha značajno je doprinelo i pravilo prema kome je svaki smrtni slučaj sa simptomima kovid 19 infekcije proglašavan za smrt od kovida 19 bez obzira na ozbiljne letalne ko-morbiditete. Sledilo je falsifikatorsko kompromitovanje pa onda i zvanična zabrana preparata koji je pokazivao odlične rezultate u lečenju infekcije kovid 19 (Hidroksihlorokin čije je odlično terapijsko dejstvo ustanovljeno još krajem marta 2020 u marsejskom Centru za tropske bolesti). Sličan je bio i tretman Ivermektina, zabranjivanog i pored toga što se pokazao uspešnim i u profilaksi, i u ranom lečenju, i u kasnim stadijumima infekcije kovid 19 !)…
Sve je to bilo kombinovano sa srednjevekovnim merama izolacije uz kršenje sa jedne strane ustavima niza zemlja zagarantovanih ljudskih prava, a sa druge strane najpre uz kršenje poznatih medicinskih znanja o štetnim posledicama izolacije po zdravlje, a potom i uz ustanovljena saznanja o njenoj neefikasnosti. Najočitije je, pak, bilo gotovo potpuno zanemarivanje potrebe da se, naročito kod onih najugroženijih, organizovano radi na jačanju imuniteta. Umesto toga, bez obzira na sve prethodno, sve nade su su polagane u vakcinaciju. Vakcinacija je, tako, globalno i provedena. Pri tom, vakcinisanje je otpočelo i globalno je organizovano bez obzira na niz faktora koji su nalagali, a i dalje nalažu oprez i uzdržanost. Na oprez i uzdržanost upućivala je pre svega činjenica da su sve raspoložive vakcine još uvek u stadijimu eksperimentalnog razvoja, a da su mnogobrojni dosadašnji pokušaji da se naprave vakcine protiv korona virusa bili potpunio neuspešni. Na oprez i uzdržanost usmeravala je i činjenica da nema pouzdanih podataka o neposrednim neželjenim posledicama vakcina, kao i da je potpuno nepoznata njihova dugoročna bezbednost.
Ustanovljeno je, zatim, da vakcina ne sprečava prenos infekcije te što je dovelo do paradoksalnog naloga da je i posle vakcinacije potrebno nošenje maski i održavanje distance. Pokazalo se, dalje, da ne samo da je nepoznato koliko dugo traje zaštita vakcinisanih nego i da do infekcije kovidom 19, pa i do smrtnih iskoda od kovid 19 zaraze može doći i kod onih koji su se podvrgnuli i vakcinaciji i revakcinaciji. To se delimično opravdavalo mutacijom virusa koja nekada u toj meri transformiše sam virus da vakcinisanje vakcinom pripremljenom za originalni soj čini besmislenim. Određene sumnje u vakcine iskazali su i istaknuti naučnici, ali ove sumnje su bile ugušene u potpunoj cenzuri i odbijanju svake naučne debate.
Fanatično promovisanje vakcinacije prekrilo je i saznanje da su glavni zagovarači vakcina interesno povezani sa proizvođaćima (na primer Svetska zdravstvena organizacija). U atmosferi egzaltiranosti vakcinama, dalje, ostalo je skrajnuto i jedno drastično odstupanje od dobrih poslovnih običaja. Naime, dok je maltene zlatno pravilo da proizvođači raznih artikala, redom, garantuju za svu robu koju isporučuju kupcima, proizvođači vakcina ne samo što to ne rade nego su, naprotiv, posebnim ugovorima, unapred potpuno obezbeđeni od bilo kakve odgovornosti za eventualne štetne posledice vakcinacije, uključujući tu i one najteže. Pri tome, među proizvođačima vakcina su farmaceutske kompanije za koje se može reći da su sumnjive prošlosti, jer su mnogo puta sudski kažnjene zbog veoma štetnih dejstava svojih prethodnih proizvoda.
Što se tiče dve države koje su takođe ponudile svoje vakcine situacija je slična s obzirom da je za njih karakteristično ne samo da nemaju istoriju poštovanja ljudskih prava nego i da su potpuno netransparentne. Uprkos svemu tome, nasuprot medicinskom pravilu poznatom kao “informisani pristanak”, za vakcinisanje se traži saglasnost na slepo, uz podrazumevajuću odgovornost vakcinisanog za sve eventualne štetne posledice. A gazi se i još jedno zlatno pravilo medicinske etike “Primum non nocere” (“Prvo je da se ne sme naškoditi”), pa se vakcinisanje protiv kovida 19 nastavlja tako što se krije ili ne priznaje da vakcina može da dovede do doživotnih oštećenja kao i do smrtnih ishoda, i to i pored toga što se i umrli od vakcina, a i njima trajno oštećeni, i u SAD i u Evropskoj Uniji, zvanično(!) već broje na hiljade…
Sve ovo nekako ukazuje na zaključak da je, zapravo, vakcinacija ispala važnija od infekcije kovidom 19. Saobrazno tome, izgleda čak kako vakcina i nije pravljena zbog infekcije kovidom 19, nego da je cela priča o kovidu 19, ako se uzme onakva kakva je, ogoljena – pravljena zbog vakcine.
U tom smislu veoma su indikativni i prvi podaci koji se pomaljaju iza kulisa takozvane pandemije. Počnimo, na primer sa Fajzerom. Na osnovu zaključenih ugovora Fajzer očekuje da u 2021. godini proda vakcine za 15 do 30 milijardi dolara (ne dobijaju svi vakcinu po istoj ceni). Dvoje vlasnika BioNTech-a, inače, Fajzerove partnerske kompanije, već krajem prošle godine su postali dolarski multimilijarderi kao, uostalom, i niz vlasnika akcija drugih farmaceutskih kompanija… Moderna, opet, očekuje da će u 2021. svoju vakcinu prodati u vrednosti između 18 i 20 milijardi dolara… Johnson & Johnson za 2021. predviđa prodaju svoje vakcine za 10 milijardi dolara. AstraZeneka, pak, računa na prodaju svog tipa vakcine u okviru sume između 2 i 3 milijarde dolara. Što se tiče Sinovaka (koji je lociran u Pekingu) izveštava se da ove godine može da proizvede preko milijardu doza vakcine. Poznato je, inače, da je u nekim kineskim gradovima cena dve doze iznosila 60 dolara. Indonežanska Bio Farma, međutim, koja je naručila 40 miliona doza kineske vakcine kaže da te dve doze koštaju dvostruko manje…A tu je i ruska vakcina Sputnjik za koju je, prema Financial Times-u, ove godine ugovorena proizvodnja od milijardu i 400 miliona doza. Prema obaveštenim izvorima, oćekivana cena po dozi iznosi oko 20dolara… Uz sve to, javljaju se i novi proizvođači, poput američkog Novavax-a čija vakcina još nije odobrena, ali koji u prvoj turi računa na prodaju u visini od nekoliko milijardi dolara…
S obzirom na sve to, ukoliko bismo kao kriterujum uzeli veoma realnu moć novca, mogli bismo da predpostavimo da će se priča sa takozvanom andemijom nastaviti.. Uostalom, na to je ukazao i najveći globalni “dobrotvor”, ali možda i najveći vakcinalni profiter (a uz to i čovek koji je svojevremenopredvideo i tekuću pandemiju!) nedavnom izjavom da “čovečanstvo već sada treba da počne pripreme za sledeću pandemiju koja će biti 10 puta gora.”
No, da priča koja je počela sa kovidom 19 ima značajan potencijal da se nastavi ukazuje i jedan bitan element iz šireg konteksta. Naime, ogromni profiti koji se uteruju putem vakcina nisu jedini ni razlog, ni argument. Setimo se, naime, da je sve počelo sa maskama, sa socijalnom distancom i sa zatvaranjem “za naše dobro” i “za dobro baka i deka”, a da smo danas već stigli do kovid pasoša. Svedoci smo, međutim da se planiraju već i sledeći koraci. Naime, sledeći dokument čije je probno uvođenje planirano, najpre u nekim zemljama Zapadne Afrike, trebalo bi da uz zdravstvene podatke sadrži i podatke o imovnom stanju u banci, kao i podatke o takozvanom socijalnom kreditu koji već funkcioniše u Kini (ovdašnje Neverne Tome neka samo pogledaju masu kamera za identifikovanje lica koje se postavljaju po Beogradu, neka se podsete na hapšenja takozvanih antivaksera, a i nek pročitaju ne tako davne vesti o “kursistima” SNS-a poslatim u Kinu, “na obuku”). Pri tom treba reći da, kada je reč o dokumentima navodno inspirisanim “pandemijom” i opštom željom “da se olakšaju kretanje, kao i poslovanje”, njihova svrha nije samo postepeno prihvatanje sve masovnije digitalne kontrole.
Ambicija onih koji iz senke povlače konce jeste i da se putem te kontrole izvlači i profit. U tom smislu, upravo je tipično da je, marta 2020. godine, Mikrosoft dobio patent od WIPO (World Intellectual Property Organization – “Svetska organizacija za intelektualnu svojinu) prema kome se, udruženo sa delatnošću korisnika, može koristiti ljudska telesna aktivnost. Telesna aktivnost, pak, koju Mikrosoft želi da koristi uključuje – zračenja ljudskog tela, moždanu aktivnost, krvotok, telesne tečnosti, aktivnost organa, pokrete očiju, lica i mišića, kao i druge aktivnosti koje se mogu registrovati…
Planovi su, dakle, da medicinska “podobnost” postepeno pređe u socijalnu podobnost, odnosno segregaciju, a onda i u digitalnu pljačku ljudskih biloških svojstava. Tu je već moguće razmišljati i o organizovanju, odnosno programiranju života u celosti i uspostavljanjem digitalne diktature. Ostaje nam da se opredelimo. Da li smo za svet digitalnih robova ili za svet u kome ćemo proširiti i produbiti ljudska prava, kao i pravo na zajednicu bogatu u razlikama i slobodama, kao i u međusobnoj povezanosti. A onda i da delamo. I to što pre. Već i protiv tekućeg stadijuma uterivanja medicinske podobnosti, odnosno medicinske segregacije zasnovane na nauci potkupljenoj od farmaceutskih profitera.
Vidi još: Ugrožena lepotica Srbije
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
