Teško je bilo Srbiji u srednjem veku: bila je zemlja između nakovnja i čekića. Između Zapadnog rimskog carstva i Istočnog rimskog carstva (Vizantija). Srpske zemlje na Balkanu početkom 11. veka bile su pod neprekidnim pritiskom oba carstva koja su teritoriju Balkana želele pod svojom vlašću.
Vetromentina neprijatno mesto
Snaći se na toj vetrometini i izboriti za svoju teritoriju – bio je pravi uspeh. Srbiji će to pre Bugarske poći za rukom. Dogodilo se to u vreme posle smrti vizantijskog cara Vasilija II (1025) koga su nasledili neobuzdani Mihailo IV Paflagonac i njegov saradnik evnuh Jovan. Zahvaljujući njihovom gvozdenom stisku i brutalnosti, prevarama i spletkama koje su osmišljavali – počeo je da se podiže narod.
Prvi su ustali Srbi, oko 1035. godine koje je vodio Stefan Vojislav, a zatim i Bugari pod Petrom Deljanom 1040. Bugarski ustanak su Vizantinci brzo savladali ali ne i srpski. Stefan Vojislav je uspeo da oslobodi svoju zemlju – Duklju, Travuniju i Zahumlje – od vizantijske vlast i osnuje nezavisnu srpsko-dukljansku državu 1043.godine.
Srpsko-dukljanska država
U tom periodu ustaliće se pod srpsku vlast i Kosovo koje će narednih hiljadu godina biti sveta srpska zemlja.
Širenje srpske države prema jugoistoku počinje osamdesetih godina 11.veka kada srpski župan Vukan, s bratom Markom, uz pomoć dukljanskog kralja Bodina, dobija vlast u Raškoj, a zatim se postepeno širi.
Ali kada je Vukan 1093. prodro do Lipljana na Kosovu, spalio ga, a usputne oblasti opljačkao, diže se na njega vizantijski car Aleksije. Umesto rata, ipak – pregovaraju. Srpski vladar je obećao da će obustaviti napade, ali ne postupa tako: napada na Kosovo. Pregovori se obnavljaju 1094.godine, ali ovoga puta Vukan mora da nešto uloži kao garanciju. Lično caru tada predaje taoce, među kojima i dva svoja sinovca Stefana Vukana i Uroša koji će ga na tronu naslediti.
Dinastija Vukanovića
Srbi će se boriti 1127. godine, kada je izbio veliki ugarsko-vizantijski rat, na strani Ugara. Tada su Srbi iskoristili upad ugarske vojske u Beograd i Niš, da napadnu vizantijsku tvrđavu Ras i spaljuju je. Mir je sklopljen dve godine kasnije ali na štetu Srba čija je zemlja opljačkana, a veći broj zarobljenika po izričitoj naredbi vizantijskog cara Jovana II Komnina preseljena u Malu Aziju.
Diplomatsku saradnju Srbi i Ugari će učvrstiti brakom. Tako će ugarski kralj Stefan II ugovoriti sa srpskim velikim županom Raške Urošem I Vukanovićem venčanje svog rođaka Bele sa Jelenom, ćerkom Uroša I. Srpska princeza postala je ugarska i hrvatska kraljica i vrlo uticajna ličnost u novoj sredini. Njen brat Beloš Vukanović komandovao je ugarskom vojskome.
Bila su to vremena kada je srpski uticaj imao daleke uplive. Tada je Srbija bila deo Evrope i rado viđen saveznik.
Nebojša Đorđević
Ovaje tekst je iz serijala Zanimljiva istorija Srbije
