Unutrašnji sukobi i česte borbe za vlast među članovima srpskog vladalačkog roda pre Nemanjića – slabile su poziciju srpske dražave i davali povoda susedima, moćnim Bugarima i još moćnijoj Vizantiji da se upliće i nameće svoj uticaj. Svi su međusobno bili u „ koalicijama“ i istovremeno svi su ratovali protiv svih.
Kada je umro knez Mutimir 891. ili 892.godine, iz dinastije Vlastimirovića, za sobom je ostavio trojicu sinova: Pribislava, Brana i Stefana.
Budući najstariji, zavladao je Pribislav, ali ne zadugo. Na prestolu je ostao jedva godinu dana, jer mu je vladavinu preoteo brat od strica Petar Gojkinović, koji je ranije pobegao u Hrvatsku, gde su zatim našli utočište proterani Pribislav i njegova braća.
Kako je Petrovom uzurpacijom 892-893 već bio poremećen redosled u nasleđivanju, pojavili su se i drugi pretedenti koji su pokušavali da zgrabe vlast i sami zavladaju Srbijom.
Petra je već posle dve godine napao Bran, drugi sin Mutimirov i brat zbačenog Pribislava. Bran, međutim, nije imao uspeha. Petar ga je porazio, zarobio i oslepeo, da bi ga odstranio iz daljih borbi za srpski presto. Iz tih vremena, vidi se da je čin oslepljenja vladara koji će se kasnije nastaviti i kod Nemanjića – već imao tradiciju.
Ali, ali nešto kasnije (897 ili 898) pojavio se drugi rođak suparnik, Klonimir, sin Stojimirov, koji je živeo u Bugarskoj i koji je želeo vlast. Petar ga je ubio i tako se održao na prestolu pune dve decenije. Bilo je to konačno, posle borbi, ubistava, nemira i ratovanja – mirno razdoblje.
Obezbedio ga je oslanjanjem na Vizantiju i, u vreme cara Lava VI (886-912), priznavanjem njegove vrhove vlasti, ali je istovremeno održavao dobre odnose i sa Bugarskom. Sa Simeonom, bugarskim vladarom (893-927), Petar Gojniković je sklopio čak i kumstvo.
Ali kumstvo nije večni zalog i 917.godine kum Simeon šalje na Srbiju bugarsku vojsku s Pavlom Branovićem, članom srpskog vladalačkog roda, sinom ranijeg pretedenta Brane. Bugarski zapovednici stupili su u pregovore s knezom Petrom, obećali mu bezbednost i to obećanje potvrdili zakletvom. Ali, čim su se sastali sa Petrom zarobili su ga i odveli u Bugarsku kao zarobljenika, gde je završio život.
Pavle Branović dolazi na vlast kao bugarski štićenik. Neće mu biti ni mirno ni lako. Za tri godine, koliko je vladao,(917-920), napadaće ga brat od strica Zaharije Pribislavljević, koji je živeo u Carigradu i bio oruđe u rukama Vizantije. Pavle će ga u jednom trenutku zarobiti, i predati Bugarima.
Promeniće ćurak i sam Pavle, koji će kasnije preći na stranu Vizantije, pa će se ljutiti bugarski vladar Simeon okrenuti Zahariju i pružiti mu snažnu podršku, zahvaljujući čemu će Zaharije doći na presto pošto je prognao Pavla Branovića.
Ni Zaharije se neće držati saveznika. Kada se učvrstio na vlasti izdaće Bugarsku i prići Vizantiji. Bugari traže osvetu, kreću na njega, i u drugom naletu uspevaju da ga potuku, ali vešti Zaharije uspeva da pobegne u Hrvatsku.
Zapliće se na srpskoj prenemanjićkoj sceni kao u kakvom filmu. Bugarski vladar Simeon je 924.godine s vojskom uputio jednog pripadnika srpskog vladarskog roda u tadašnju Srbiju. Bio je to Časlav, sin Klonimirov, koji je skoro ceo život proveo u Bugarskoj, u izgnanstvu. On ovog puta nije bio doveden da bi bio postavljen na srpski presto, već da bi poslužio kao mamac da bugarski zapovednici pohvataju sve one koji su bili od uticaja u Srbiji. Tako su svi župani koji su bili sazvani da prime novog kneza, na prevaru pohvatani i odvedeni u Bugrasku. Tom prilikom su odvedene i mase srpskog stanovništva. Deo tog zarobljenog naroda je pobegao u Hrvatsku, deo u Vizantiju. Vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit je zabeležio da je Srbija sasvim opustela i da je u zemlji ostalo samo pedeset ljudi bez porodica, koji su živeli od lova.
Nebojša Đorđević
