Zamislite da imate njivu. Da pre nego što bilo šta počnete da sadite na njoj morate prvo da uzmete uzorak zemlje i odnesete ga na tesitiranje, platite da vam urade analizu zemlje koja, razume se, mora biti nezagađena.
Zamislite, onda, da na toj njivi treba da sadite organski neven ili smilje, ili bilo koje drugo lekovito bilje. Zamislite da morate za organski uzgoj da nabavite organski uzgajane sadnice, sa sertifikatom, koje, naravno, takođe, plaćate.
Zamislite, onda, da te biljčice treba da sadite, stručak po stručak i pošto ne možete sve sami, morate da uzmete ranike. Ali radne snage je sve manje, jedva uspevate da nađete nekog ko će vam čak i za veću dnevnicu nego inače, pomoći.
Zamislite da se taj neven i smilje ili bilo šta drugo primi i da lepo raste, hvala bogu, ali počne da ga guši korov. Morate da okopavate i čupate korov i opet vam treba radna snaga koje nema.
Zamislite da, ne daj bože, neke štetočine napadnu vaš zasad. Hemija nije dozvoljena u organskom uuzgoju, morate da potapate koprivu ili rastavić ili nešto drugo u vodu i time prskate napadače.
Zamislite,onda, da konačno dođe vreme berbe koja se ne odigra u jednom danu. Može da se razvuče i na mesec dana. Biljke se beru ručno, i to samo one koje su dozrele. Opet vam treba radna snaga koje nema ni za lek, a i to malo što je preostalo uveliko bere maline ili šljive po Srbiji.
Zamislite, zatim, da morate da nađete kamion da vam sve to preveze na više mesta, i da ga, naravno, platite, jer kada uberete svoje zasade treba naći sušaru, ako niste baš veliki mala je verovatnoća da imate svoju. I to morate da platite.
Zamislite, onda, da konačno od svojih organskih sirovina možete da počnete da pravite organsku kremu, bez ijednog štetnog dodatka.
Zamislite, zatim, da ste napravili mirisnu kremu koju morate da stavite u tamno braon staklenu bočicu koju ste, naravno, morali da kupite.
Krema je tu, ali treba joj dati neko ime, napraviti nalepnicu, logo, za to unajmljujete dizajnera.
Na kraju, treba sve spakovati u kutiju koja mora biti izrađena od organskog materijala i zalepljena organskim lepkom.
Zamislite da ste sve ovo morali da uradite, i da ste taj sto posto organski proizvod iz koga dišu božanske čestice čiste prirode izneli na „svetlost“ tržišta i zamislite da neko dođe i kaže vam – skupo je, ima jeftinije. Naravno, ali nije isto. Prirodno može biti puno hemije, organsko nema ni zrnce.
Katarina i Slobodan Milosavljević iz Beograda ne moraju da zamišljaju. Oni ovo doživljavalju svake godine. Proizvođači prve organske kozmetike u Srbiji, koji su pre jedne decenije zaronili svoje “gradske” ruke u plodnu rtanjsku zemlju, praveći sirovinu za svoju izuzetno kvalitetnu organsku kozmetiku, svake se takve duge i mukotrpne godine pitaju da li je vreme da odustanu i da zatvore svoju firmu Royal Balm.
-Svaki put kada rešimo jedan veliki problem u proizvodnji lekovitog organskog bilja i proizvodnji organske kozmetike – pojavi se novi – kaže Slobodan Milosavljević, vlasnik Royal Balm, ujedno i direktor i poljoprivrednik – Jednostavno, mladi ljudi napuštaju selo, traže bolju priliku u inostranstvu i nema ko da radi. Taj trend je opasan po život poljoprivrede jer ostavlja poljoprivrednike bez dovoljno radnika tokom ključnih sezonskih radova, kao što su setva, okopavanje, berba i prerada biljaka.
Godina za godinom, guraju tako Katarina i Slobodan Milosavljević, krčeći put kroz trnovito balkansko tržište svojim izuzetnim proizvodima, čija bi cena u inostranstvu, recimo, bila tri puta skuplja nego ovde. Od samog starta, a ima tome više od decenije, doslovno, radili su sami.Bez pomoći države, bez olakšica, bez pomoći esnafa, samo prepreke i briga za biljke.
-Najteže je leti – kaže Katarina Milosavljević, vlasnica Royal Balm, ujedno i direktor i laborant i poljoprivrednica.- Tada voćari takođe traže radnu snagu, pa nelojalno povećavaju cenu nadnica kako bi sebi obezbedili radnu snagu za branje voća. To mnogo otežava jer stvara pritisak na sektor lekovitog bilja, čineći ga manje konkurentnim za zapošljavanje sezonskih radnika koji žele stabilan posao tokom cele godine.
I kada na kraju, ipak, preskoče sve prepreke na putu, dočekaće male proizvođače ona najgora – otkupna cena.
– Otkupna cena lekovitog bilja je toliko niska da se malim proizvođačima uopšte ne isplati da uzgajaju lekovito bilje na porvršinama većim od pet ari, što je zapravo jako malo – kaže Slobodan Milosavljević.- Nažalost, monopolisti u ovom poslu diktiraju cenu lekovitog bilja, čimer se obezvređuje cena biljaka, a proizvodnja lekovitog bilja postaje – neisplativa.
Šta raditi u takvoj pat poziciji? Dozivati državu da otvori oči i pogleda na napuštene male proizvođače i poljoprivrednike kojima treba pomoć, slažu se mnogi. Jer kada država pomogne njima, automatski pomaže i selu da opstane, a ako mladi ostanu na selu i izgrađuju ga radeći i zarađujući na poljoprivedi – osiguran je opstanak države.
I ove će sezone, kada svedu račune, Katarina i Slobodan Milosavljević razmišljati da odustanu od organskog uzgoja i organske kozmetike koja im donosi žuljeve na rukama, opekotine od sunca i noći besane od briga.
A onda će pomisliti na svoja lepa polja smilja, na mirisne organske kreme, prve u Srbiji, na tiha sela svijena u nedrima Rtnja i doći će im čista misao da je Srbija večna dok joj je selo vredno i odlučiće da produže još jednu godinu.
Dijana Dimitrovska
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med muzika nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje čaj želudac
