Pre nego što će podleći hristijanizaciji – što uopšte neće lako ići – Sloveni su bili predani svojoj staroj religiji.
U šta su verovali, kakve su im bili obredi može donekle da se prati ali ne podjednako kod svih Slovena. Za razliku od Baltičkih i Zapadnih Slovena, o kojima postoji mnogo više zapisa, religiju Južnih Slovena mnogo je teže pratiti i rekonstruisati.
U vreme naseljavanja Balkanskog poluostrva istoričar Prokopije piše da Sloveni veruju „da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta i žrtvuju mu goveda i ostale žrtvene životinje i da obožavaju reke i druga neka niža božanstva i svima njima prinose žrtve i po njima vračaju“.
Tvorac munje, o kome govori Prokopije, bio je po svoj prilici Perun, srpski vrhovni bog. U našoj toponomastici, posebno južno od Dunava, ima dosta tragova imena Peruna, Velesa koji je bio zaštitinik stoke, zatim Daboga, crnog i hromog božanstva donjeg sveta, gospodara mrtvih, zaštitnika stada ali i vukova, koji je slavljen i kao bog plementih metala, pronalazač kovačkog zanata i naziva se i Dabo, Hromi Dabo. On je raspolagao podzemnim blagom i određivao ljudima sudbinu. Sačuvala se i uspomena na Vida, koji je bio ili posebno božanstvo, ili sam Dabog u drugom obliku.
Verovanje u duhove imalo je važnu ulogu u staroj slovenskoj religiji. Duhovi su naseljavali celokupnu čovekovu okolinu (izvore, reke, šume, planine, drveće) i mešali se u život ljudi, koji su morali prinošenjem žrtava da ih odobrovolje ili magijskim obredima učine bezopasnim.
Istoričar Prokopije piše dalje o našim dalekim precima: „Sudbinu niti poznaju niti inače priznaju da među ljudima vrši neki odlučniji uticaj nego, čim im se smrt sasvim približi ili ih bolest savlada, ili se nađu u ratu, odmah se zavetuju da će ako to izbegnu, istog trenutka prineti bogu žrtvu za svoj život, i ako su dobro prošli prinose žrtvu koju su obećali i veruju da su tom žrtvom iskupili svoj spas“.
Stari Sloveni su verovali u vile, roždanice i vukodlake. Posebno su bili poštovani duhovi predaka. Kult umrlih predaka očuvao se i posle pokrštavanja, ostavši do danas, gde su običaji u vreme Božića i takozvanih nekrštenih dana vezani su za kult predaka, a i krsno ime – slava – kod Srba veliki je praznik porodičnog pretka, čuvara i zaštitnika kuće i porodice.
Kod Južnih Slovena je dobro očuvano verovanje da se duše umrlih grešnika pretvaraju u vampire. Da se ne bi povampirili „sumnjivi“ su ukopani dublje od ostalih, a ima i grobova u koje je pokojnik stavljan potrbuške, licem prema zemlji, ili je zatrpan kamenjem.
Pre hristijanizacije Stari Južni Sloveni su kišu prizivali dodolama kada je pravljena glinena lutka muškarca, nazvana German, koju su žene sahranjivale u suvu zemlju sa uverenjem da će prizvati kišu. Povorka devojčica, od pete do desete godine, koje su nazivane dodole, išle su bosonoge sa vencem od trava, žitarica i vinove loze na glavi, od kuće do kuće pevajući pesme kojima je prizivana kiša.
Gotovo svi običaji su uglavnon i danas živi, izuzev kroćenje vampira koji živi samo u književnosti.
Nebojša Đorđević
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
