Vinča je, izgleda, bila grad u vreme kada su u Evropi živeli po kućercima. Ovu tvrdnju pokušavaju da dokažu arheolozi i ako se to ustanovi, Vinča će biti prvi grad nastao na tlu Evrope.
Arheolozi su u Vinči otkrili niz stvari koje upućuje upravo na to. Prvo, u Vinči je uočeno da su kuće bile u pravilnim nizovima, gde se prepoznaju komunikacije, gde ima ulica, a unutar niza sve kuće imaju istu orijentaciju. Kako navodi Dragan Janković, kustos arheološkog nalazišta u Vinči, otkriveno je da je među kućama razmak izuzetno mali, tek metar i po. Nema dvorišta, nema okućnica, samo kuće. To ukazuje da Vinča nije bilo seosko naselje, već gradsko.
-Ako to i daljim iskopavanjima dokažemo- kaže arheolog Dragan Janković- imaćemo dokaz da je Vinča prvi evropski grad. To bi bilo fantastično za Srbiju. Zamislite, prvi evropski grad nastao u vreme kada po Evropi imate kolibe i kućerke!
Neolitski čovek je imao takvu kulturu gradnje kuća da se ona meri sa doskorašnjom praksom gradnje kuća. Naselja imaju izgled zbijenih, ušoranih sela. Kuće su nadzemne, sa dvoslivnim krovom i uvek su orjentisane severoistok-jugozapad, razdvojene su prolazima širine metar i po. Drvo i glina izmešane sa plevom i dalje se koriste kao osnovni materijal za gradnju. Građevinski postupak obogaćen je nizom detalja: nivelisanje terena, izolacija od vlage, drvene potpatosnice, bojenje zidova, ukrašavanje fasada. Osnove kuća su i dalje pravougaone. Podižu se kuće i sa više odaja, što pokazuje veću samostalnost domaćinstava.
Vinčanci su usredsređeni na zemljoradnju i stočarstvo, ali se njihov odnos prema zemlji menja. Više se pažnje poklanja za pripremu zemljišta pogodnog za gajenje određenih vrsta žitarica ili mahunastih biljaka, za đubrenje i navodnavanje, veličine stada i broja krupne stoke, kao i razgraničenje njiva od ispaša.
U nekim naseljima u čijoj okolini ima retkih sirovina, cveta rudarstvo i zanati, a sa njima i trgovina. Trgovina donosi novac i naselja rastu i razvijaju se.
Otkud tako rano toliko razvijena ciivilizacija, naučnoj javnosti još nije jasno. Starčevačka i kultura Lepenskog vira su pre Vinče, ali u Vinči se susrećemo sa homogenom kulturom na jednom ogromnom prostoru.
Kako se to zna da je reč o ogromnom prostoru. Arheolozi kažu, po tome što smo našli na stotine i stotine lokaliteta gde smo iskopali identičan materijal. Zapadna granica Vinčanske kulture je reka Bosna, na istoku je to Sofijsko polje, na severu je to Ukrajina a na jugu ide do Skoplja.
Kako se zvao narod koji je živeo na tom ogromnom području, danas se ne zna. Arheolozi su tu kulturu nazvali Vinčanska kultura. Taj narod je živeo na prostoru mnogo većem od današnje Srbije. Bili su to naši preci.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
