Tu je dolazio kao dete patrijarh Pavle i moguće da je baš u manastiru Orahovica prvi put upoznao Boga. U dubokim slavonskim šumama, gde caruje moćni hrast, drvo starih Slovena, daleko od naselja i ljudi, našao je nebeska prostranstva u jednom od najstarijih pravoslavnih hramova Slavonije.
Nekada se manastir Orahovica zvao Remeta, „ monaška pustinja“, i pod tim nazivom se pominje u 15. veku. Nešto kasnije će mu proimeniti naziv u Duzluk, po selu u blizini. Menjaće imena ali će uvek biti svetionik slavonskih Srba čije svetlo nikada nije ugaslo.
Ni onda kada je u poslednjem ratu zverski ubijen otac Milutin Amidžić koji je odlučio da crkvu ne napušta. U mračno doba kada su Srbi klani, mučki ubijani i paljeni po svojim kućama, neki čak i vezivani ili odvođeni u noć, ostao je otac Milutin sa svojom crkvom do svog kraja.
Njegovo telo pronađeno je 16. decembra 1991. godine u manastiru. Meštani su pričali da su hrvatske snage najpre mučile oca Milutina, a onda ga obesili. Hrvatski vojnici su zatim minirali kapelu, ukrali zvono i dragocenosti koje su našli.
U Hrvatskoj se o tome danas ne govori. U hronici ovog starog manastira navodi se „ da je otac Milutin umro mučeničkom smrću“ i nekako Srbe boli što o tome tamo ne sme ni da se priča.
Istina zauvek ostaje zapisana u knjigama, poput „Duhovni genocid 1991-1995„ u kojoj je Slobodan Mileusnić pobrojao žrtve hrvatskih vojnih snaga, navodeći da je otac Milutin bio jedno od 95 sveštenih lica koji su tokom rata u Hrvatskoj bili žrtve – poginuli ili mučeni, zatočeni u logore.
Duh oca Milutina živi u manastiru Orahovica i celom slavonskom kraju gde ga pominje narod zanavek, ne propuštajući da se prekrsti za pokoj njegove duše.
Stradao je manastir Orahovica i za vreme Drugog svetskog rata kada su ga ustaše na pravoslavni Božić – 7. januara 1942. godine do temelja gotovo srušile. Okolne zgrade manastirske pretvorene su u ustaške logore, gde je bilo zatvoreno više Srba iz okolnih sela koji su strašno mučeni i prebijani.
Današnji izgled crkva je dobila 1592. godine, kada je izgrađena a dve godine kasnije je i freskopisana od majstora iz Vlaške, iz današnje Rumunije. Zna se, međutim, da je crkva sagrađena na temelju jedne starije građevine. Radovi na iskopavanju koji predstoje, nadaju se u manastiru, otkriće više. Možda će dati odgovor na pitanje da li je, kako se na Bogosloviji predaje, manastir Orahovica najstariji pravoslavni manastir u Hrvatskoj i da li je zaista tu bilo pavlina, pripadici drevnog crkvenog reda koji vuku tradiciju po prvom pustinjaku sv. Pavlu Tebanskom.
Uprkos stradanjima kroz istoriju manastir je sačuvao dragocenosti neprocenjive vrednosti za srpsku istoriju: krst patrijarha Čarnojevića, goraždanski trebnik koji je čitav i iz naših je prvih štamparija, brojna rukopisna jevanđelja, ikonostas iz 17. veka i vredne ikone. U manastiru se nalaze mošti svete mučenice Anastasije još od osnivanja. Zbog njih, zbog duha oca Milutina, zbog manastirske slave Prenosa moštiju svetitelja Nikolaja dolazi narod u manastir Orahovicu 22. maja i 19. avgusta svage godine.
Dočekuju ih u srcu Papuka, među slavonskim hrastovima u drevnom manastiru iguman Pavle i otac Anastasije koje je pokojni mitropolit Amfilohije blagoslovio i iz manastira Ostrog, 2016. otpratio u manastir Orahovicu – da održe svetlo u svetioniku Slavonije koje je svojim životom čuvao otac Milutin.
Dijana Dimitrovska, Slovo 2024.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
