Legenda kaže da je Dobrun, čvrsti grad koji posle Kosovskog boja podiže Đurađ Smederevac, sa bedemima i manastirom u kome beše 720 monaha – bio neosvojiv. Sedište svetovne i crkvene vlasti zapao je za oko Turcima ali uzalud su pokušavali da ga osvoje.U stenama, na uzvisini, uz reku Rzav I njenu klisuru nije mu se moglo prići.
Nije se Dobrun mogao osvojiti sve dok manastirski kmet Jovan Kalauz ne izdade grad. Za nagradu, kmet je savetovao sultana da određenog dana kad iz grada izađu svatovi i odu po đevojku u Hisardžik kraj Prijepolja, sačeka svatove i umesto njih uđe u Dobrun.
Svatovsko groblje
Dopala se sultanu trojanska prevara I njegova vojska sačeka kod Priboja dobrunske svatove. Bila se velika bitka, kaže priča, mnogo je Srba stradalo a groblje se i danas naziva „svatovskim“, a Turci odenuše odeću svatova i pevajući svatovske pesme uđoše u Dobrun. Grad su do temelja razorili i čuvenu dobrunsku crkvu – najveću među svetinjama.
Crkvu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice, podigli su 1343. godine župan Pribil i njegovi sinovi Stefan i Petar. Župan Petar je 1383. godine dogradio spoljnu pripratu i riznicu i živopisao je, nakon čega se zamonašio i dobio ime Jovan. U njegovo vreme manastir je bio rasadnik monaha, bilo ih je čak 720, kažu hronike.
Uništenog i ranjenog grad i njegov manastir obnovili su despot Stefan Lazarević i kneginja Milica. Ali će ga u narednim vekovima osmanske vlasti neprekidno rušiti i uništavati.
Početkom 19. veka monasi, narod, i baronica Vilhelmina Nikolić obnovili su manastir Dobrun 1884. godine koji će zatim jedva preživeti Prvi svetski rat a još gore i Drugi kada je doživeo najveće stradanje. Nemci su manastirsku crkvu koristili kao skladište mina, pa su tokom povlačenja 1945. godine aktivirali eksploziv i uništili manastir Dobrun do temelja. Ostala je samo priprata i zvonik. Ali jača je od svih nevolja ljubav naroda dobrunskog koji je već naredne godinu svoju crkvu iznova podigao.
Božja pomoć
. I dobri Bog nije dao u tolikom zlu da nestanu vredne freske.Neke su istina stradale, ali one za srpsku istoriju dragocene ostale su sačuvane: freska cara Dušana sa ženom Jelenom i sinom Urošem, kao i freska sa ktitorom manastira županom Pribilom, njegovim sinovima Stefanom i Petrom i zetom Stanom. Njih su živopisali vrsni freskoslikari sa juga Srbije.
Manastir je danas jedan od najimpozantnijih. Podignut je čitav kompleks, sa Karađorđevim konakom u kome je smešten Muzej Prvog srpskog ustanka, galerija gde izlažu slike umetnici likovnih kolonija koji tu borave, Muzej Mitropolije dabrobosanske, a na uzvišenju iznad manastira podignut je spomenik voždu Karađorđu.
Uspinjanje do manastira otvara nove vidike i čini da se pojavi zadovoljstvo posle uloženog truda.
Pravi mali raskošni crkveni grad kraj koga šumi Rzav i sam je pravi izvor. Kao što je primetio nekadašnji iguman, arhimandrit Kalistrat, dolazak u Dobrun je dolazak na izvorište.
– U životu ima mnogo izvora – kazao je arhimandrit Kalistrat – ali nisu svi tako čisti. Ovde, na ovom čistom izvoru se čovek upoznaje sa večnošću i tu doživi transformaciju i snagu za život.
Dijana Dimitrovska
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med muzika nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje čaj želudac
