Bilo je vreme u istoriji civilizacije kada je zemlja bila sve. Važnija i od kuće. A kad se često selite, siguro da vam nisu lepe ni kuće. Zašto biste ih sređivali kad ćete ih ionako uskoro napustiti?!
Zbog čestih seoba, kolibe prvih zemljoradnika i stočara tokom 6000.g.p.n.e. neugledne su i trošne. Manje–više slične su: elipsoidne u osnovi i delom ukopane u zemlji, a pokrivene su sa šatorastim krovom od pruća i slame.
Nisu prostrane, pa se na osnovu toga može zaključiti da je u svakoj kolibi živela po jedna biološka porodica. Naselja su zbijenog tipa i zahvataju kružnu ili elipsiodnu površinu, jer se staništa najčešće podižu koncentrično, oko jedne veće kolibe.
Pokojnici se sahranjuju na levi ili desni bok, povijenih ruku i nogu, u zgrčenom, embrionalnom položaju.
U ovom periodu naših predaka zemlja postaje osnovna sirovina, sveopšta hraniteljica i veliki, višeznačni simbol: u nju se baca seme da donese plodove i sahranjuju se pokojnici u embrionalom položaju u nadi da će se iz njenog krila opet roditi.
Rađaju se mitovi, dovode se u vezu priroda, ljudi i događaji, pobožno se pristupa poljoprivredi koja daje plodove, otkrivaju se razna semenja i razmnožavaju biljke. Zemlja je majka, hraniteljica, najbliža i najodanija svakom čoveku. Ona uzima i daje po zasluzi. To je najstariji mit, još praistorijski kultu kada su ljudi u pećinama crtali po zidovima životinje koje su ih hranile i koje su lovili. Sam izbor staništa bio je u utrobi što se poklapa sa mitom da je zemlja majka.
Zemlja je važna u svemu. Od nje se pravi grnčarija. Iz tog perioda pronađeni su delovi raznovrsnog posuđa od dobro prečišćene zemlje, uglačanih površina. Posuđe se peče u nijansama od svetlocrvene do mrke boje. To su posude ali neretko se javlja i umetnički zanos kojim oblikuju neobične vaze i posude za vodu.
Poseban osećaj za stvaranje uemtničkih predmeta uočen je kod antropomorfnih figura koje su pronađene. Umetnici su kroz njih dali svoje viđenje stvari oko sebe, prirode, natprirodnih sila, drugih ljudi.
Prave se i alati, valjkaste sekire od uglačanog kamena, kremeni nožići i strugalice, koštana šila.
N.Đorđević
Vidi još: Zanimanja stara osam milenijuma
