Akademik Slobodan Simonović najbolje zna koliko su reke važne i koliko njihov tok daje život našoj planeti, baš kao što ljudska krv kola ljudskim telom, pronoseći život. Inostrani član SANU od 2021. godine, akademik Kanadske inženjerske akademije od 2013. i Kraljevskog društva Kanade od 2020, predavač na fakultetima širom sveta i jedan od 1000 najuticajnijih naučnika koji se bave klimatskim promenama (2021) – video je mnoge svetske reke ali tri pamti po lepoti i čistoti.
-Među rekama koje imaju očuvanu čistotu i lepotu koje su meni ostale u pamćenju su svakako reka Tara na granici Crne Gore i Bosne i Hercegovine, reka Churchill u Kanadi, reka Merced u Kaliforniji… – kaže akademik Slobodan Simonović u razgovoru za Balkan City Magazine i sa žaljenjem dodaje da se broj čistih reka rapidno smanjuje.
O Kao direktor Instituta za smanjenje šteta od katastrofalnih pojava Univerziteta Zapadnog Ontarija, koje su katastrofalne pojave sa kojima ste se u SAD suočavali?
-U mojih 25 godina u Zapadnom Ontariju nisam imao prilike da se suočim sa nekim katastrofalnim pojavama (najznačajnija bi bila poplava u Torontu 2013). Pre preseljenja u London (Ontario) živeo sam skoro 20 godina u Manitobi (i radio kao profesor na Univerzitetu Manitobe u Winnipegu), 1997. sam doživeo „Poplavu stoleća na Crvenoj reci“ (Red River Flood of the Century). To je katastrofa koja je imala najveći uticaj na moj profesionalni rad. U toku četiri godine po katastrofi (kao član internacionalne komisije) imao sam prilike da se suočim sa ljudima koji su doživeli posledice ove katastrofe. Od tada sam mojim studentima najčešće govorio: Ja mogu lako da vas naučim kako da projektujete nasip ali da vam prenesem kako ovakve katastrofe mogu da utiču na ljude je mnogo teže.
O U kojoj meri se može reći da je Srbija bogata rekama?
-Srbija se može smatrati zemljom bogatom rekama, posebno kada se uzme u obzir njena relativno mala teritorija. Ovo bogatstvo reka igra ključnu ulogu u vodosnabdevanju, poljoprivredi, energetici, i biodiverzitetu. Značajno je reći da je veliki deo vodnog potencijala tranzitnog karaktera. Evo nekoliko činjenica koje to potkrepljuju: Srbija ima oko 1.200 vodotoka dužine preko 10 kilometara. Veći deo ovih reka pripada slivovima Dunava, Save, Drine, Velike Morave i Tise. Dunav: Jedna od najvećih evropskih reka, prolazi kroz Srbiju u dužini od oko 588 km i ima ključan značaj za plovidbu, ribarstvo i turizam. Sava: Sa svojih 206 km u Srbiji, ključna je za poljoprivredu i industriju. Drina: Poznata po čistoj vodi i hidroenergetskom potencijalu. Velika Morava: Najduža reka koja teče isključivo kroz Srbiju, sa svojim pritokama Zapadnom i Južnom Moravom.
O Da li Srbija iskorišćava potencijale svojih reka, kao što to rade druge države?
-Iskorišćenost vodnog potencijala Srbije je daleko od maksimuma. Na primer iskorišćenost hidroenergetskog potencijala je oko 60 odsto, iskorišćenost potencijala za navodnjavanje je oko 2, dok oko 70 odsto stanovništva koristi vodu za piće iz podzemnih izvora.
O Da li je dobro graditi velike stambene komplekse, poput Beograda na vodi, pored reka?
-Ovde je odgovor decidan – ne! Reke prirodno menjaju proticaj i odredjeno područje u okolini vodotoka mora ostati na raspolaganju rekama da kada su proticaji veći voda može da ih okupira. Danas je jedan od najznačajnijih kriterijuma ostaviti prostor rekama. Izgradnja u blizini reka ima niz negativnih posledica i direktno utiče na povećanje šteta od poplava.
O Šta najviše šteti životnoj sredini? Kako najbolje edukovati ljude da je štite?
-Najveće štete životnoj sredini su uzrokovane kombinacijom ljudskih aktivnosti i prirodnih procesa koji se pogoršavaju usled tih aktivnosti. Evo nekoliko ključnih faktora koji najviše utiču na degradaciju životne sredine: klimatske promene, zagađenje vode, krčenje šuma, zagađenje vazduha, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, urbanizacija, industralizacija, prekomerni odpad i upravljanje njime…
O Šta je po vama najvažnije da se spreči prirodna katastrofa? Kako to rade organizovane države?
-Priprema i prevencija. Upravljanje rizicima. Tehnologija i inovacije. Održivo upravljanje prirodnim resursima. Održavanje ekološke ravnoteže. Adaptacija na klimatske promene. Iako nije moguće potpuno sprečiti prirodne katastrofe, njihovi efekti mogu biti znatno smanjeni kroz preventivne mere, pravilno planiranje, obrazovanje i svest zajednice, kao i kroz brzu reakciju u slučaju nastanka katastrofe. Kombinacija ovih strategija doprinosi održivom razvoju i smanjenju rizika po ljude i životnu sredinu.
O Kao srpski akademik šta možete ili želite, da uradite za Srbiju?
-U okviru mojih mogućnosti ja sam uvek spreman za saradnju. Od Srbije sam dobio osnovno obrazovanje i želja mi je da kad god je to moguće ponudim moje sadašnje znanje i iskustvo u rešavanju problema koje Srbija ima.
O Da li kvalitet obrazovanja, odlični uslovi, broj studenata koji svake godine postaju akademski građani, da li sve to u nekom konačnom skoru ima uticaj na stvaranje boljeg mesta za život?
-Sasvim sigurno. Značaj obrazovanja je ključan za razvoj pojedinca, zajednice i celokupnog društva. Obrazovanje ne samo da omogućava sticanje znanja, već i utiče na formiranje vrednosti koje su potrebne za život u modernom, dinamičnom svetu.
O Šta najviše volite u Srbiji?
-Ako dopustite da se našalim, rekao bih, žito sa šlagom u poslastičarnici DJ na uglu Svetozara Markovića i Mišarske ulice u Beogradu.
Dijana Dimitrovska, BCM 2025
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
