Vladimir Kulenović ima nostalgiju toliko dugu i jaku da bez nje više i ne može da zamisli sebe. Postala je sastavni deo njega i ne smeta mu, prija mu kao neko prostranstvo. Možda je to zbog toga što mu tokom dve duge nostalgične decenije koje živi u Americi najviše najviše od svega iz stare domovine nedostajalo mnoštvo nacionalnosti i zemlja bez granica. Sve to upravo je našao tamo, u zemlji u kojoj živi.

   – Ono što mi se najviše dopada u Americi je isto to što mi se dopadalo u staroj Jugoslaviji – kaže unuk čuvenog pesnika Skendera Kulenovića. – To je lepota različitosti. Država u kojoj mnogi narodi žive zajedno. 

o Šta znači biti muzički direktor Lejk forest simfonije iz Čikaga?

– Znači da imam šansu da napravim pozitivan doprinos muzičkom svetu i svom okruženju. Već sam dugo sa ovim divnim orkestrom i zajedno postižemo značajne stvari, zaslužene visokim nivoom naših izvodjenja. Snimili smo CD-ove, i radimo na jednom značajnom dokumentarnom projektu koji će biti od važnosti za muzički svet.  Nadam se da ćemo kroz nekoliko godina ostvariti san na kome već radim, a to je da izgradimo novu, veliku koncertnu dvoranu.

O Uvršteni ste bili, svojevremeno, u 6 top mladih američkih dirigenata. Šta je to značilo za vašu dalju karijeru?

– Dalo mi je šansu da me značajni orkestri vide i odluče da li će da me pozovu. Jako sam bio počastvovan pozivima nekoliko najznačajnijih orkestara u Americi: Čikaga, San franciska, Hjustona, Indianapolisa i drugih.

Sloboda izbora

o U vašoj porodici svi su muzičari, mama – klavir, tata – kompozitor, vi – diregent. Da li ste oduvek želeli da budete diregent i da li su vas roditelji malo „ pogurali” u tom pravcu?

– Moji dragi roditelji su mi dali slobodu izbora.

O  Da li se u Americi orkestri suočavaju sa praznim sedištima?

– To je, izgleda, cikličan proces, ali, generalno, odgovor je “da”. Statistički, publike se smanjuju.

o Da li je karta za, recimo, koncert Čikaškog simfonijskog orkestra skupa u odnosu na standard?

– Mnogo je jeftinija od karata za bejzbol,recimo, tako da mislim da je fer.

o Šta je izazov za jednog dirigenta?

– Sve je izazov. Ali izazov je sam po sebi prilika, tako da je to sjajno.

o Da li kao neko ko gleda Srbiju sa strane, znate šta je potrebno našoj zemlji da bi ona postala  dobra zemlja za život?

– Ja nisam dovoljno pametan da odgovorim na to pitanje.

vladimir kulenovć , ne postoje vrste muzike

Vladimir Kulenović se školovao u Beogradu, a zatim na Bostonskom konzervatorijumu na kome je kao prvi student generacije diplomirao klavir i dirigovanje. Magistrirao je u klasi čuvenog Gustava Majera i Marin Alsop. Usavršavao se na majstorskim kursevima Kurta Masura u Njujorku, Verbieru i Bonu. Nakon završetka postdiplomskih studija na Džulijardu pod mentorstvom Džejmsa Deprista i šefa dirigenta Njujorške filharmonije Alana Gilberta, Vladimir Kulenović je postavljen za zamenika glavnog dirigenta Simfonijskog orkestra i opera države Juta kao i za glavnog dirigenta letnjeg muzičkog festivala u gradu Kjoto, u Japanu. Danas spada u vodeće dirigente sveta, sarađuje i nastupa sa simfonijskim orkestrima na tri kontinenta: u Americi, Evropi i Aziji. Trenutno je šef dirigent Simfonijskog orkestra Lejk Forest, Čikago

o Šta je bitna razlika između prosečnog Amerikanca i prosečnog Srbina?

–  Ne postoji nikakva razlika izmedju prosečnih ljudi.

Poreklo harizme

o Da li je dirigent harizmatičan zato što je svojevrsni komandant orkestru ili je harizmatičan samo ako to njegova ličnost ima?

–  Ako morate da komandujete to znači da u vama nema harizme. Ako ima, zasto ga onda uništavati komandovanjem?

O Čemu onda služi dirigent ako ne komanduje, ne koordinira, ne  uskladjuje orkestar…?

– Mi prevashodno predstavljamo kompozitora, ideju dela, i time ujedinjujemo ljude orkestra u unisoni „glas”. Takodje, imamo ulogu da budemo lideri organizacija koje vodimo u sklopu društva kojima „služe”.

o Zašto su žene manje harizmatični dirigenti od muškaraca?

– Iz korena se ne slažem sa vašom insinuacijom o ženama. Mislim da svako ima jednaku priliku da bude harizmatičan.

O Navedite, molim vas, primer harizmatične žene dirigenta?

 – Marin Alsop, Susana Malkki, Xian Zhang, Jane Glover

O Da li se harizma stiče rodjenjem ili radom, oblikovanjem, trudom, umećem, promišljanjem…?

-Svim navedenim. Jedina neharizmatična osobina je lenjost.

Umetnik je-umetnik

o  Šta, po vama, znači dobar umetnik? Ili, koja je to razlika između nekog ko je završio muzičku akademiju, recimo, odsek klavir, i vrhunskog pijaniste?

– Nije moguće biti dobar, loš ili odličan umetnik. Moguće je biti umetnik, ili ne biti umetnik. Po tome, dezignacija ( označavanje) umetnika nije kvalitetivna već egzistencijalna. Mi smo samo onoliko vredni koliko naše najskorije izvodjenje, i da bismo bili umetnik, to izvodjenje mora da bude potpuno.

O Kažete, dakle, da nema razlike kada, recimo, Šopena izvodi Petar Petrović ili Nataša Veljković?   

–  Ne, to nisam rekao.  Petar Petrović, Nataša Veljković, Vladimir Horowitz i Evgeny Kissin su svi različiti – i samim tim će uvek biti razlike izmedju različitih izvodjača. Ovo nije olimpijada.

O  Kako vi, recimo, kao dirigent znate da je neko vrhunski izveo Šopena, a neko solidno? Da li je sviranje na nekom instrumentu prosto zanat – kao i svi drugi ili je potrebna i neka dodatna čarolija?

– Razlika u reprodukciji ili fotografiji velikog slikarskog dela, recimo, prema originalu je očigledna i ogromna. Jedno je istinito i iskreno, a drugo kopija. Tako je i sa izvodjenjima muzike.

o Zašto klasični muzičari ne mogu da slušaju – naješće, drugu vrstu muziku?

– Ja zaista verujem da ne postoje „vrste” muzike. Ali, zato znam da postoji jako precizna razlika izmedju muzike i organizovanog zvuka.  Ono što je muzika, dolazi od muze, od inspiracije koja potiče iz jezgra univerzalne istine, u koje se vraća u društvu posvećenog i očaranog slušaoca. Organizovan zvuk je samo na površini, i lično me nikad nije privlačio.

o Koju muziku nikako ne volite?

– Ja volim muziku, sve ostalo mi nije interesantno.

oDa možete da tvorca da vam otkrije tri tajne, šta biste ga pitali?

–  Apsolutno nista. Ne bih sebi uskratio užitak truda gotovim rešenjem.

                       Dijana Dimitrovska

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva kosa koža krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar tvrđava ulje umetnost vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac

oblakbeli

Postani član našeg kluba

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com