Na Vidovdan, noćas sve reke će na Kosmetu poteći crvene kao krv.

U gluvo doba noći, kazuje legenda koja se priča u našim starim krajevima, i najmanji izvor, potok i reka, postaće crvena  u znak sećanja na jedan davni  Vidovdan 1389. godine  koji je postao centralni dođagaj u srpskoj istoriji. Uzvišica sa koje se vidi i napred i nazad, što bi rekao vladika Nikolaj.

Tada je Srbija stavila sve na kocku da bi zaustavila napredovanje moćnog osvajača. I izgubila.

vidovdan

 Na Kosovu polju ostao je cvet srpske države, cela generacija ratnika, očeva, muževa, braće, Sve što je stasalo da nosi makar i barjak krenulo je u odsudnu bitku za koju će se u prvi mah, bar u Evropi, verovati da su je Srbi dobili.

  Gubitak je bio stravičan, zbog čega je zauvek urezan u  narodnoj svesti. Srbija je tada zavijena u  crno od čega se, veruju mnogi, do danas nije oporavila.

  „Jer bolje nam je  smrt u podvigu,

  Negoli život u sramoti,

  Bolje nam je u borbi smrt od mača primiti,

  Negoli pleća neprijateljima našim podati…

  Umrećemo da uvek živi budemo.“

  I gde gog da kreneš po našoj istoriji, u kakve god sokake i rukavce zašao, odzvanjaće ove reči časnog kneza Lazara pred Kosovski boj.

vidovdan

 A svuda, na tom putu po prošlosti, pratiće nas brojne legende.

  Oduvek posle Kosovskog boja srpski narod je palio sveće i tamjan blizu crkve  za kosovske junake.

  Na Vidovdan, kaže predanje, prestaje da kuka kukavica za izginulim junacima. Tada se ne pevca, i ne veseli.

  I pre ključnog događaja u srpskoj narodnoj tradiciji, Vidovdan je bio važan praznik. Ljudi su poštovali božanstvo Vida i obeležavali ga.

 Na Vidovdan se brala biljka vidovčica koja je posvećena Vidu i koja leči bolesne oči. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini palile su se  ispred kuće vatre od slame i granja koje su momci i devojke preskakali govoreći: „ U ime Boga i svetoga Vida“ što je ostatak mnogobožačkog verovanja stopljenog sa hrišćanstvom.

vidovdan

 Ima i ljubavnih verovanja o Jelesijevdanu 14. juna kada se govorilo: „ Jelesije proso sije, ide Vide da obiđe,što je niklo da je niklo,  a što nije, nek ne niče“.

  Na Vidovdan pre izlaska sunca, naš narod je posećivao izvore i umivao se vodom u koju je ubačena vidovčica. Kada se sunce pojavi, govori se suncu: “ Vide, Vidovdane, šta očima video, to rukama stvorio“. Kod izvora se ostavljaju crveni konci koje niko ne dira.

 U Bosanskoj Krajini devojke uoči Vidovdana beru crveno cveće vidić, koje pred spavanje stave pod jastuk. Koga usne, za njega će se udati.

 Ima i slatkih, pravednih verovanja. Pre Vidovdana, kaže jedno, ne jedu se trešnje. Ako ne bude tako, na onom svetu Vid neće dati crvene, slatke plodove deci čije su majke jele trešnje od nove godine a nisu ih podelile tuđoj deci.

autor Dijana Dimitrovska

Vidi još: O smrti druga i nestanku mačke

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi