Zašto bi se inače zvao vidac da ne vida  vid.  Vidac ( Euphrasia Officinalis) vida naše oči kod svih  bolesti (  konjuktivitis, blefaritis,  bolesti očnog mišića i nerava)  i pomaže nam da  bolje vidimo.

  Za probleme sa očima koristi se uglavnom  uvarak kojim se oči ispiraju ili tinktura koja se ukapava.

  Ipak, ako se pretera sa  tinkturama posebno ( jer su one jače)  i stavi više od 60 kapi  tinkture, mogu se javiti poremećaji  u vidu mentalne konfuzije, fotofobije i drugo.

  Vidac je u narodnoj medicini ugledna biljka. Zbog moćnog dejstva na oči dobio je nadaleko čuveni naziv, ali vidac se koristi i  tako što se unosi u organizam kod promuklosti , prehlada i želudačno-crevnih rastrojstava koja vrlo uspešno rešava.

  Čaj za unutrašnju upotrebu se priprema tako što se dve do tri kašike usitnjene biljke  prelije sa 150 g vruće vode, ostavi u poklopljenom sudu 10 do 15 minuta i procedi. U toku dana pije se po jedna šolja nezaslađenog čaja, pola sata pre obroka. Najčešće tri puta dnevno.

 Za spoljnu upotrebu za lečenje bolesti oka, vidac se priprema  tako što  se 2 g ( kašičica)  biljke prelije  sa 100 ml hladne vode, kratko kuva , procedi i kada se ohladi više puta tokom dana se ispiraju oči.

  Od vidca može da se dobije i sveži sok i on se meša sa vodom u odnosu 1 prema 1 i direktno se ukapava u oko kod upala oka, glaukoma i slabosti oka.

  Može da se pomeša  i  sa kamilicom koja umiruje i to u jednakom odnosu, a može i da se  oko pari 10 minuta a gusta smesa koja ostane  stavi se kao oblog na oči.

 I druge vrste  iz roda Euphrasia  koriste se za  lečenje očiju jer su sličnog hemijskog sastava.

   Svake godine trebalo bi nabavljati novu biljku jer dejstvo  slabi sa stajanjem, ma koliko dobro je držali zatvorenu.

 Vidac raste po hrastovim šumama, po suvim i umereno vlažnim pašnjacima pa je možemo i sami ubrati, ako  je negde u prirodi prepoznamo. Veoma je česta biljka kod nas i karakteristična. I stablo i svetloljubičasti ili beli cvetići su dlakavi, na kratkim drškama takođe dlakavim. Cveta od maja do oktobra i najbolje je brati tokom leta. Seku se samo gornji delovi biljke u cvetu , koji se zatim suše u hladu, na promaji.

  Kao i druge biljke koje se beru u prirodi, i vidac ne sme da se čupa ceo sa korenom. Obaveza svakog savesnog biljobera jeste da se na istom lokalitetu ostavi najmanje  jedna trećina  biljke zbog dalje reprodukcije.

 Ako tako radimo, uvek ćemo živeti u skladu i  izobilju sa prirodom.

O.B.

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš