Zašto bi se inače zvao vidac da ne vida vid. Vidac ( Euphrasia Officinalis) vida naše oči kod svih bolesti ( konjuktivitis, blefaritis, bolesti očnog mišića i nerava) i pomaže nam da bolje vidimo.
Za probleme sa očima koristi se uglavnom uvarak kojim se oči ispiraju ili tinktura koja se ukapava.
Ipak, ako se pretera sa tinkturama posebno ( jer su one jače) i stavi više od 60 kapi tinkture, mogu se javiti poremećaji u vidu mentalne konfuzije, fotofobije i drugo.
Vidac je u narodnoj medicini ugledna biljka. Zbog moćnog dejstva na oči dobio je nadaleko čuveni naziv, ali vidac se koristi i tako što se unosi u organizam kod promuklosti , prehlada i želudačno-crevnih rastrojstava koja vrlo uspešno rešava.
Čaj za unutrašnju upotrebu se priprema tako što se dve do tri kašike usitnjene biljke prelije sa 150 g vruće vode, ostavi u poklopljenom sudu 10 do 15 minuta i procedi. U toku dana pije se po jedna šolja nezaslađenog čaja, pola sata pre obroka. Najčešće tri puta dnevno.
Za spoljnu upotrebu za lečenje bolesti oka, vidac se priprema tako što se 2 g ( kašičica) biljke prelije sa 100 ml hladne vode, kratko kuva , procedi i kada se ohladi više puta tokom dana se ispiraju oči.
Od vidca može da se dobije i sveži sok i on se meša sa vodom u odnosu 1 prema 1 i direktno se ukapava u oko kod upala oka, glaukoma i slabosti oka.
Može da se pomeša i sa kamilicom koja umiruje i to u jednakom odnosu, a može i da se oko pari 10 minuta a gusta smesa koja ostane stavi se kao oblog na oči.
I druge vrste iz roda Euphrasia koriste se za lečenje očiju jer su sličnog hemijskog sastava.
Svake godine trebalo bi nabavljati novu biljku jer dejstvo slabi sa stajanjem, ma koliko dobro je držali zatvorenu.
Vidac raste po hrastovim šumama, po suvim i umereno vlažnim pašnjacima pa je možemo i sami ubrati, ako je negde u prirodi prepoznamo. Veoma je česta biljka kod nas i karakteristična. I stablo i svetloljubičasti ili beli cvetići su dlakavi, na kratkim drškama takođe dlakavim. Cveta od maja do oktobra i najbolje je brati tokom leta. Seku se samo gornji delovi biljke u cvetu , koji se zatim suše u hladu, na promaji.
Kao i druge biljke koje se beru u prirodi, i vidac ne sme da se čupa ceo sa korenom. Obaveza svakog savesnog biljobera jeste da se na istom lokalitetu ostavi najmanje jedna trećina biljke zbog dalje reprodukcije.
Ako tako radimo, uvek ćemo živeti u skladu i izobilju sa prirodom.
B.Vukanović
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
