Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici  puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom  nemanjićkom manastiru pre odluke na koju će stranu – mogao je da se okrepi i dobrim vinom i  dobrim duhom. Stari svetosavski manastir podignut  na samoj obali prekrasne reke Trebišnjice, koja je bila granica između Osmanskog carstva i Mletačke republike, malo na uzvisini kako i valja, imao je i tada, baš kao i danas,  i jednog i drugoga u izobilju.

   Duhovnost je povratilo manastiru danas brojno monaštvo i još brojniji vernici, a vina i to najboljeg bilo je u manastiru kad god je on bio živ. Tvrdoško vino danas je zapravo hercegovački brend. Pravi se u kontinuitetu viševekovne tradicije a čuva u hrastovima buradima od po 5000 litara. Najbolje tvrdoško vino  izvozi se  danas u Japan, Sad, Kinu i Australiju i to sa etiketom na kojoj je naznačena zlatna nagrada na festivalu vina u Londonu 2018. godine kada je od 17.000 vina iz celog sveta   tvrdoški vranac iz 2009. godine osvojio zlato.

  Zato se kaže da onaj ko ne okusi tvrdoškog vina nije ni bio u manastiru Tvrdoš.

PREDLAŽEMO

Energija njstarije kulture na planeti

  Istorija kaže da je manastir sagrađen za vreme „ našeg“ rimskog cara Konstantina i njegove majke Jelene u 4. veku. Rimski car Konstantin je rođen u Nišu i poznat je po tome što je potpisao Milanski edikt 313. godine kojim se zabranjuje progon hrišćana i dozvoljava sloboda veroispovesti.

  Ali ranohrišćanska crkva nije dugo potrajala- U najezdi Avara na Dalmaciju i Hercegovinu srušena je.

  Ostaci te ranohrišćanske crkve čuvaju se predano i pažljivo. Prekriveni staklom i osvetljeni  mogu se lepo videti, baš kao i dve ranohrišćanske grobnice koje su tu pronađene.  

Napuštena i  uništena čekala je vekovima strpljivo da je srpski kralj Milutin Nemanjić obnovi. Bilo je to njeno najradosnije doba. O  njoj je kasnije brinuo i herceg Stefan Vukčić Kosača, a zatim je hram u 16. veku obnavljao i mitropolit Visarion I.

  Tek obnovljeni i procvetali hram ipak nije čekala svetla sudbina. U mletačko-turskom ratu koji će uslediti 1694.godine stradao je do temelja. Ovoga puta barutom ga je u potpunosti minirao i digao u vazduh hrvatski plemić Ivan Burović koji se borio na strani Venecije. Srbi koji su vekovima živeli uz hram,  masovno su počeli da se iseljavaju a, kako kažu lokalne hronike, većina je stigla u župu  Dračevica, iznad Herceg Novog.  U manastir Savina u Herceg Novom prenete su, inače, sve  relikvije manastira Tvrdoš da sačekaju  mirnije vreme.

  I Tvrdoš, tužan, razoren i skoro mrtav čekao je život. On će mu biti udahnut tek 1928. godine  kada počinje obnova koju pokreće bogati Trebinjac iz Amerike Nikola Runjevac.

  Manastir ponovo sjaji  svojom duhovnošću i lepotom, cveta freskoslikarstvo,  veličanstveni duborez i umetnost, ali nevoljama, izgleda, nema kraja. Posle Drugog svetskog rata komunisti  su likvidirali oba monaha koja su tu bila i Savu i Davida. Jednog su otrovali, drugog su ubili!

PREDLAŽEMO

Vera Hrustaleva i njena omiljena biljka

  Tužan manastir vida svoje duhovne i fizičke rane tiho.

 A onda, vladika Atanasije počinje veliku duhovnu i materijalnu obnovu manastira. Zahvaljujući njegovom angažovanju stižu prilozi sa svih strana. Jedan takav prilog krasi ulaz u crkvu posvećenu Uspenju Bogorodice. To je mermerna ploča, kopija sa Svete Sofije u Carigradu na kojoj piše: Premudrost sazda sebi dom. Nju je darivao lekar Haralampos Statakis iz Atine. Za vreme vladike Atanasija izgrađena je i crkva rotonda u koju su ugrađivani kamenčići sa Svete Gore i drugih svetih mesta iz celog sveta. Ona je danas prepoznatljivi simbol manastira Tvrdoš.

   Manastir Tvrdoš je najpoznatiji možda i po tome što se u njemu zamonašio Stojan koji će postati Sveti Vasilije. Sveti Vasilije  se rodio u  selu Mrkonjić u Popovu polju, blizu Trebinja, zamonašio se u Tvrdošu a zatim otišao u Ostrog gde će postati svetac, proslavljajući i sebe i Ostrog.

 Deo slave Svetog Vasilija pripada i Tvrdošu. Manastiru sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja.

            Izvor Slovo

autor Dijana Dimitrovska     

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi