Trovanja, iz tri puta će svako pogoditi od čega se najviše građana Srbije otruje. Naravno od otrova, ali kojeg?

Zvanični podaci kažu da se najviše ljudi u Srbiji otruje lekovima, zabranjenim supstancama i alokoholom. Za poslednjih šest godina u Centru za kontrolu trovanja VMA takvih slučajeva bilo je 79, 8 odsto, dok se biljkama godišnje otruje tek oko 5 posto godišnje. Srbi gutaju lekove za smirenje, za razređivanje krvi, za bolje raspoloženje, za opuštenost, za usporeni rad srca, za opuštanje mišića, za opuštanje nerava i spisak je poduži. Uglavnom se predoziraju slučajno, mada ima i pokušaja samoubistva lekovima.

U svakom slučaju više su upućeni na lekove nego na biljke o čemu i svedoči podatak da se od otrovnih biljaka otruje tek 5 odsto ljudi, ali među njima je najviše onih koji zapravo traže biljke koje će da ih „otkinu“.

– Najčešće se radi o zloupotrebi pojedinih biljaka iz familije Solanacea u svrhu uživanja – kaže prof. Dr Vesna Kilibarda. – Simtomi uzimanja bunike uključuju : halucinacije, proširene zenice, psihomotorni nemir i crvenilo kože. Nešto ređi ali po život potencijalno opasni simptomi su: tahikardija, povraćanje, konvulzije, hipertenzija i ataksija.

 Mladi skloni eksperimentisanju i uživanju nedozvoljenih supstanci kombinuju marihuanu sa otrovnim biljem jer je poznato da se tako pojačava psihostimulantni doživljaj. U Srbiji se ljudi najčešće otruju uzimanjem velebilja (Atropa belladonna), bunike  (Hiosciamus niger) i tatule (Datura stramonium) koje u sinergiji sa THC iz marihuane daju jake psihodelične efekte.

Vrlo mali broj ljudi se otruje biljkama zbog nedovoljno poznavanja. Trovanja nastala zamenom sa jestivim biljkama retka su, ali kada se dogode jao onom ko je zamenio. Ta vrsta trovanja najčešća se vezuju  za mrazovac (Colchicum autumnale). Ova biljka cveta u jesen lepim krupnim cvetovima ružičaste boje, koji izbijaju pravo iz zemlje dok se listovi pojavljuju tek narednog proleća. Pod zemljom se nalazi lukovica. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji.Cela biljka sadrži otrovni sastojak kolhicin. Potpuno neupućeni skupljači lišće mrazovca zamene sa lišćem sremuša ili zelja. Sremuš, međutim nikada ne raste na livadama već u šumi i listovi mu jako mirišu na luk. Trovanje mrazovcem nastaje 2-5 sati nakon uzimanja. Karakteristično je grebanje u grlu i otežano gutanje. Zatim se javlja vodeni proliv, povraćanje, grčevi, krvava mokraća. Bolesnik postaje delirantan, a srce usporeno radi. Smrt nastaje posle unetih 60 grama listova ili svega 10 grama semena, nakon dva do tri dana.

Bela čemerika (Veratrum album) najčešće se zameni sa lincurom i sremušem. Čemerika raste na otvorenim travnatim površinama, listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim, uzdužnim jakim lisnim žilama. Izaziva povraćanje, proliv, bolnu neosetljivost perifernih nerava, i jak nadražaj na kijanje (otuda potiče latinski naziv Veratrum od verare – govoriti istinu,pa se smatra  da je kijanje potvrda da neko govori istinu). Smrt nastupa zbog oštećenja srca i prestanka disanja.

Paštrnjak (Pastinaca sativa) ima jednostruko peraste listove, stabljika mu je izbrazdana. Biljka je jestiva i koristi se kao začin, ali sadrži fitotoksične furokumarine koji pod uticajem sunčevih zraka mogu izazvati fotofitodermatozu. Opisani su slučajevi da ljudi koji dolaze u dodir sa ovom biljkom oboljevaju od teškog oblika dermatitisa.

Ima ljudi koji se otruju bagremom. Bagrem (Robinia pseudoacacia), posle bukve i hrasta predstavlja najrasprostranjeniju lišćarsku vrstu. Svi delovi ovog drveta su otrovni osim cvetova. Biljka je otrovna jer sadrži albumine robin i fazin. Do trovanja dolazi kada deca grickaju koru. Javlja se pospanost, povraćanje, grčevi, midrijaza i nesvestica. Trovanja zrelim semenkama su moguća. Prema podacima četiri semenke su dovoljne da kod dece izazovu trovanje posle jednog časa od konzumiranja.

  Ove biljke su male mace u odnosu na broj trovanja od lekova koje godišnje zadesi Srbiju.

Bratislava Vukanović

bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crna gora cvet depresija dijabetes energija fitoterapeut hrana jaja jetra karcinom knez lazar kosa koža lek lepota lečenje limun manastir med melem more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje zglobovi

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi