Kada se rodila, 1294. godine u Konstantinopolju, upaljene su sveće pred ikonama koje su trebale da odrede njeno ime. Svetac, pred čijom ikonom dogori poslednja sveća odrediće vizantijskoj princezi ime. Slučaj je hteo da poslednja sveća izgori pred ikonom Svetog Petra. Budući da je njegovo prvobitno ime bilo Simon, devojčica je dobila ime – Simonida.
Ovo sasvim originalno ime odrediće maloj princezi i sasvim originalan život koji će inspirisati tolike umetnike – sve do naših dana. Pesnik Milan Rakić je napisao poemu „Simonida“ , Milutin Bojić dramu „Kraljeva jesen“, slikari su prenosili njen lik na platno, a asteriod 1675 Simonida koji je otkrio Milorad B. Protić je dobio ime po maloj princezi o kojoj će pričati ceo svet.
Ubrzo će se mala princeza preseliti na srpski dvor. Zbilo se to 1299. godine. Srbija i Vizantija su trebale da uspostave trajne miroljubive odnose i to je trebalo da se uradi ženidbom, kao najjačim diplomatskim sredstvom. Sestra cara Andronika II Evdokija,inače udovica, bila je određena da postane žena srpskog kralja Milutina, ali ona nije htela ni da čuje za Milutina koji je bio više puta ženjen i još nerazveden. To je, međutim, razgnevilo srpskog kralja koji se obrušio na vizantijski dvor pretnjama. Car Andronik II nije imao kud: pronašao je zamenu. Ponudio je ruku svoje ćerke Simonide koja nije imala ni šest godina.
Uprkos protivljenju vizantijskogh sveštenstvo koje je bilo protivno četvrtom braku koji je po kanonima smatran jednim od najtežih povreda hrišćanskog morala, uprkos činjenici da je Simonida i po tadašnjim merilima bila suviše mlada za udaju – brak je sklopljen. Mlade plemkinje postajale su punoletne u 12 godini života i tada su obično udavane.
Pred Uskrs 1299. na Vardaru, vizantijsko poslanstvo predalo je Milutinu koji je tada imao 49 godina, Simonidu a on njima svoju dotadašnju ženu, Anu Terter, bugarsku princezu. Po rečima vizantijskog istoričara Pahimera, Milutin je tada, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao pre kao „gospodaricu nego kao buduću suprugu“. Venčanje je obavio ohridski arthiepiskop Makarije.
Simonida je stigla u Srbiju, gde je rasla i vaspitavana na srpskom dvoru u Paunima, koji je po ceremonijalu i načinu života sve više ličio na vizantijski.
Za više vidi ovde
.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
