Ramonda  je  cvet  koji nas živo podseća da je život –  čudo.

 Ovaj cvetak ljubičastih latica može da umre i da godinama kasnije jednostavno oživi. I pošto je ubran i  osušen, potrebno je samo malo vode da bi ponovo  postao zelen i živ. Besmrtna ramonda.

 Moć da vaskrsava otkrio je  srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski, i  to sasvim slučajno, pošto mu se prosula voda po herbarijumu u kojem je držao R. nathaliae. Sutradan, njegovom čuđenju nije bilo kraja kada je umesto osušene, video zelenu biljku. Ramonda je oživela.

  Besmrtna ramonda raste u našim krajevima i to ne jedna, već dve, od ukupno pet  vrsta, koliko ih ima na svetu: Ramonda serbica i Ramonda nataliae.

plania rtanj

   Raste na čudesnom Rtnju, najmističnoj planini u Srbiji koja ima više legendi nego puteva.

 Al na ovoj planini na kojoj pomisliš da sve možeš i da imaš krila, raste još jedan istoimeni cvet. Hotel Ramonda.

  Ovaj turistički cvet nikao je, u leto 2019,  u podnožju Rtnja, u blizini  drevnog  energetskog svetilišta, ili Vrela kako ga zovu,  koje je služilo ljudima još u praistoriji da se napune pozitivnom energijom, i poboljšaju zdravlje.

hotel Ramonda

   Od  hotela, lepo urađenom stazom, laganom šetnjom stiže se do Vrela, gde se na zemlji stoji bos, sa odloženim mobilnim telefon i ostalom elektronikom, u proseku po 20 minuta, najbolje dva dana za redom.

 Na ovo energetsko svetilište ljudi su dolazili  oduvek  da nađu sebi leka.  I ne samo ljudi. Često se ovde nalaze i  dlake životinja, što je dokaz da i one traže pomoć za sebe.

 Mesto je obeležio akademik Jovan Davidović, a merenja zračenja je uradio međunarodni tim koji je predvodio  Saša Nađfej. Više puta su naučnici iz zemlje i inostranstva ispitivali svojstva Vrela. Zaključak je nedvosmislen: Vrelo ima povoljno dejstvo na ljudsko telo.

 Ima, izgleda, i na hotel koji je procvetao.  Sve je u njemu ima neku životnost i radost. Sve je skladno, lepo, toplo, otmeno. Tu je spa sa bazenom, turskim kupatilom, saunom, teretanom. Posebnost je i velika biblioteka sa ozbiljnim naslovima.

turistički cvet

  Hotel  je napravljen od prirodnih materijala, lepo uklopljen kao da je iz krajolika, poput cveta, iznikao.

  Kvalitet je sam sebi najbolja reklama, pa se  u Ramondi uvek traži krevet više.

 Hrana je domaća. Povrće, voće, mleko, meso, salate, sirevi, sve se to kupuje od  domaćina iz  kraja. Šteta bi bilo doći na Rtanj a ne probati hladan rtanjski čaj sa medom i limunom. Srbi, poznato je, ne vole čajeve, pa se kuvar  Miloš Ristić dosetio i napravio hladan rtnjski čaj.  

   Ramonda ima nešto što nema nijedan hotel u Srbiji – biološki bazen koji je dao još jednu originalnost hotelu. Biobazen nema hlora niti bilo kakve hemije, umesto  filtera, vodu čiste  barske biljke: močvarna preslica, rogoz, razne vodene puzavice, ljiljan…  Miriše bazen na reku, na život i daje radost onome ko se u njoj okupa.

ramonda čudesan cvet rtnja

  Moćna,  magična voda „oživi“ ljude  kao što oživi  i cvet.

  Pogled na mističan vrh, Šiljak, u obliku trougla i piramide, budi maštu i podgreva poznate priče da vanzemaljci posećuju Rtanj. Priče su osnovane: “Srpska planina Rtanj centar je vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu”, zaključak je Svetskog kongresa  NLO u Baltimoru 2012. godine.

   Rtanj je ipak srce Srbije. Mistična, divna, plahovita, divlja, ova planina srećnike nagrađuje nezaboravnom nagradom: za vreme vedrih dana i savršene vidljivosti, sa vrha se vide planine sa kraja na kraj Srbije.

 Cela Srbija u jednom pogledu. U jednom udahu i jednom izdahu, taman koliko je potrebno da se srce napuni radošću.

                      izvor:  Dijana Dimitrovska

ramonda nathaliae

Naziv

 Josif Pančić je pronašao Ramondu serbicu, a dvorski lekar kralja Milana Obrenovića  Ramondu nathaliae (dobila je ime po kraljici Nataliji), dok je srpski  botaničar ruskog porekla  Pavel Černjavski otkrio njenu besmrtnost – kaže dr Maja Lazarević.

Zasadi drvo

 Polako niče mlado drveće koje sade Ramonda i njeni gosti u okviru akcije Zasadi svoje drvo.  Više od 150 sadnica platana, javora, jasena, breze, katalpe i kestena veselo zašumi svakog proleća, odajući tako zahvalnost što se podiže svest o značaju šuma i što se stvara zdravija sredina za buduće generacije.

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš