Porođaj je za ženu društvena prekretnica. I u društvenom i u ličnom smislu, naime, on je kulminacija jednog od njenih životnih preobražavanja. Pa ipak, od jedne do druge sredine, on se poprilično razlikuje.
U SAD, tako, neprikosnoveni status medicinski porođaj, pa i hirurška procedura. U Holandiji je to, u velikom delu stanovništva, porođaj koji se odvija kao prirodan proces uz pomoć vanbolničkih institucija. A na Jukatanu, porođaj koji je normalan deo porodičnog života.
Indijanske babice
Na zapadu su na ceni akušeri, dok babice Maja Indijanaca, na primer, smatraju da su tehnički superiornije u odnosu na lekare akušere. Jedan od argumenata im je i to što one znaju da okrenu plod u uterusu dok akušeri to ne umeju. Ovo svoje umeće, inače, one smatraju vrednijim od tehnike carskog reza.
U zapadnom svetu se podrazumeva da porođaj treba da se odvija samo u definisanom medicinskom kontekstu, to jest, pod nadzorom lekara.Porođaj tako, umesto ženinog ličnog doživljaja, postaje usluga koju obezbeđuje medicina.
Margaret Mid (Mead) i Najls Njutn (Niles Newton) su na primer, u svojoj analizi niza antropoloških istraživanja trudnoće i porođaja, zaključile da su u kulturama gde se na porođaj gleda kao na normalno iskustvo koje se odvija u poznatoj sredini – i porođaj rađanje netraumatični i bezbedni. Nasuprot tome, u kulturama gde su žene uslovljene da na porađanje gledaju kao na negativno iskustvo – porođaji su i duži, i teži.
Kvalitet porođaja
Prema istraživanjima Monike Lukeš (Lukesch), zatim, za zdravlje su novorođenčeta bila bitna osećanja koja je majka prema njemu gajila još dok nije bilo rođeno. A sličan je i zaključak Gerharda Rotmana (Rottmann) prema kome su lakše porođaje i zdraviju novorođenčad imale žene koje su u toku trudnoće i svesno i podsvesno prihvatale svoje dete, za razliku od žena koje dete nisu želele ili su prema njemu imale ambivalentne stavove, a čija su novorođenčad bila manje težine i češće se rađala pre vremena. Denis Stot (Stott) osim toga, po izučavanju 1300 dece i njihovih porodica, procenjuje da je u slučaju poremećenih odnosa roditelja rizik da će dete biti ugroženo na porođaju.
U Srbiji je, 2021. godine, rođeno 62.180 dece.
To je gotovo isto toliko bolničkih porođaja.
O kvalitetu bolničkih porođaja se, međutim, malo govori.
No, u vezi sa njima, ustaljena je jedna prilično raširena praksa, prisutna inače ne samo u Srbiji nego i u zemljama srednje i istočne Evrope. Naime, trudničini bližnji nastoje da joj u okviru institucije u kojoj ona planira da se porodi nađu – zaštitnika. Tragaju, zapravo, za nekim nadležnim od koga se očekuje da, za određenu naknadu, omogući da porodilja i njeno novorođenče što bezbolnije prođu propisanu porođajnu proceduru.
Prema istraživanju koje je 2016. godine obavljeno u organzaciji portala Bebac, 42 odsto porodilja je imalo „vezu“ na porođaju, dok je skoro 30 odsto lekarima dalo novac za angažman oko porođaja.
Loša iskustva
U istraživanju „Iskustva žena na porođaju“, u okviru koga su anketirane 2853 žene koje su se porodile između 2013. i početka 2015. godine, a organizovala ga je od 16. do 24 februara 2015. godine nevladina organizacija Centar za mame, zabeleženo je sledeće:
– kod 61 odsto porodilja došlo je do nasilnog otpočinjanja porođaja,
– kod 51 odsto obavljeno je fizičko istiskivanje ploda,
– kod 65 odsto porodilja tokom porođaja nije uzimano u obzir njihovo mišljenje,
– 73 odsto imalo je osećaj da nad svojim porođajem nema nikakvu kontrolu,
– 46 odsto je tokom porođaja imalo osećaj nezaštićenosti i nesigurnosti,
– 75 odsto je izjavilo da im se tokom porođaja niko od prisutnog osoblja nije predstavio imenom i prezimenom,
– 46 odsto kod osoblja sa kojim su bile u kontaktu nisu naišle ni na kakvo poverenje, pa i ni na kakvo razumevanje,
– 96 odsto porodilja nije bilo ponuđeno vodom premda je njih 63 odsto osećalo žeđ.
– 98 odsto porodilja nije bilo ponuđeno hranom, premda je 20 osećalo glad,
– 74 odsto porodilja nije dobilo nikakve informacije o dobrobitima ili o eventualnim neuspesima različitih intervencija kojima su bile podvrgavane
– za 49 odsto porodilja atmosfera tokom porođaja nije bila mirna i spokojna,
– 49 odsto porodilja se tokom porođaja osećalo uplašeno.
U skladu sa prirodom
U istom istraživanju navedene su i neke posledice ovakvog iskustva porađanja: 33 odsto anketiranih žena iskustvo sa porođaja je negativno uticalo na generalno raspoloženje, za 19 odsto je iskustvo sa porođaja negativno uticalo na lični doživljaj sebe, za 25 odsto žena njihov porođaj je imao negativan uticaj na odnos sa bebom, za 14 odsto je porođaj imao negativan uticaj na odnos sa partnerom, 28 odsto je izjavilo da ozbiljno razmišlja da li će imati još dece dok je 11 odsto anketiranih žena izjavilo da ne želi više da ima decu zbog lošeg iskustva na porođaju.
Moramo podržati nastojanja da se svakoj porodilji obezbedi da njen porođaj bude saobražen njenim psihofizičkim ritmovima, da se, pripremljena i povezana sa bliskim osobama, porađa sopstvenom snagom i sposobnostima, da tokom porođaja dobija podršku u skladu sa njenim emocionalnim i drugim potrebama, da ambijent u kome se porađa odgovara njenim osećajima, da celokupnim porođajnim iskustvom budu zadovoljne i ona i njena beba…
Sva ta nastojanja su realna i ostvariva.
Jer za njih, kao i za sva druga njima relevantna, svaka porodilja ima moćnu podršku i obrazloženje, podršku i obrazloženje koje je – kao dar Prirode – dobila već momentom svoga rođenja.
Prof. dr Vuk Stambolović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kopriva kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija svi srpski vladari travar tvrđava vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
