U ravnici brdo i na  njemu moćna Petrovaradinska tvrđava. U ratno doba ovo moćno zdanje bilo je vojnički neosvojivo, a u moderno doba postala je mesto gde su se osvajala – srca. Prve ljubavi,  sastanci, romantika sa pogledom na reku –  tu su Novosađani učili da vole. Danas isto to rade, samo ne uz tamburicu  Janike Balaža kao nekada,  nego uz tehno ili haus muziku čuvenog  Egzita.

 Monumentalna tvrđava koja čuva Dunav građena je predano čitavih 88 godina, i kada je završena 1780.  godine, ” nije bilo takve sve do Pešte i Budima”. Veličanstvena,  čvrsta neosvojiva, rađena je po  projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana Vobana koji je nikada nije video!Kamen temeljac položio je od 1692. godine izaslanik cara Leopolda Prvog Habzburškog, austrijski princ Kroj.

petrovaradinska tvrđava

  Posebna u svakom smislu, ova tvrđava mami uzdahe i obavezna je  mesto gde se iskrcavaju turisti sa Dunava, kojim  tokom turističke sezone prođe gotovo 900 kruzera.

   Mistična je jer  krije mnoge tajne. Na njenom mestu nekada je bilo praistorijsko utvrđenje, pa cistercitski manstir  Belafons – Beli izvor. Turci su je osvojili  1526. godine a Austrijanci 1691. i od tada je nisu ispuštali sve do 1918. godine kada je Novi Sad i Vojvodina ušao u sastav Srbije.

 U predivnom baroknom Petrovaradinu je početkom XX veka kratko živeo i Albert Ajnštajn sa svojom suprugom Milevom Marić-Ajnštajn.

 I on je gledao u veličanstveni sat koji je Petrovaradinu poklonila carica Marija Terezija u čudio se što  mala kazaljka pokazuje minute a velika sate. To je zato da bi “lađari i Mađari videli koliko je sati”. Sat na kuli potiče iz Alzasa, u Francuskoj,  navija se ručno, svaki dan, i to već decenijama bez plate radi Lajoš Lukač iz Petrovaradina. Zovu ga  i pijani sat jer kasni kada je hladno i žuri kada je toplo.

 Najviše misterija vezano je za njene podzemne kanale koji su dugi više od 20 kilometara. Podzemne galerije su mogle da smeste više od 30.000 ljudi. Bilo je i dva bunara.

petrovaradinska tvrđava

 Novosađani veruju da u tim podzemnim kanalima živi ala, ogromna zmija  koja davi sve koji bi tuda zalutali. Postoji i pesma “Kad je ala vojnika zaklala”. Veruje se da je legenda nastala za vreme Kraljevine Jugoslavije kada je neki oficir Crnogorac ubio zemljaka, pa da ne bi došlo do krvne osvete, porodici ubijenog je javljeno da je on greškom uhapšen, zatvoren u podzemlje Tvrđave, odakle je pokušao da pobegne, ali ga je neman udavila.

  Misteriozna Petrovaradinska tvrđava privukla je i američki SF TV kanal koji je tu snimao “Goust hanters internešenel” – “Lovci na duhove”, tokom 2011. godine kada su modernom opremom  uspeli da “uhvate” paranormalne aktivnosti u  tunelima ispod tvrđave.

  Pažnju golica i legenda o habzburškom blagu koje je navodno tu sakriveno i to posle poraza od Napoleona kod Ekmila 1809. godine. Habzburška monarhija je u  Petrovaradinskoj tvrđavi smestila porodični arhiv, zlato i srebro, državne zlatne i srebrne poluge.

  Mnogo je divnih priča o tvrđavi ali one bi danas možda bile samo slovo na papiru i crnog bela fotografija da je dvadesetih godina oficir JNA Dragoš Đelošević, naredio rušenje. Učinila mu se lepom da bi sproveo naredbu da se sruše svi ” neperpektivni vojni  objekti”. Bogu hvala da je tako.

    Izvor N.Đorđević, Balkan city magazine

Vidi Još:

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za besplatne tekstove
Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš