Paradoksalna gimnastika Aleksandre Streljnikove – suprotna je od svega što smo učili o disanju. Njene vežbe disanja pomoću kojih je ona lečila ljude, izgledaju čudno i neprhvatljivo već na prvi pogled. Na drugi pogled, kada se započne plitko disanje i oseti olakšanje u celom telu, vežbe postanu – privlačne i moćne. Izlečile su, po vlastitom priznanju, mnoge ljude, a sama autorka osmislila ih je zapravo zbog sebe, sedamdesetih godina, kako bi povratila izgubljeni pevački glas.
Pokušaje je temeljila na učenju Konstantina Pavloviča Butejka,u to vreme kandidata medicinskih nauka sa njegovom metodom lečenja asmatičnih bolesti pomoću jake voljne likvidacije dubokog disanja, koja je registrovana kao patent.
Iz njenog pokušaja da izleči sebe rodio se čitav sistem vežbi koje do danas imaju mnogo pobornika-paradoksalna gimnastika.
U njemu je najvažniji kratak udisaj.
O izdisaju , govorila je Streljnikova, nije potrebno ni razmišljati. Prvo što novorođenče uradi je – udah. Izdisaj je rezultat udisaja i ostaje do kraja svih dana.
Zašto je svoju metodu nazvala paradoksalnom. Zato što se kod nje radi sve naopačke od onoga što su nas učili.
Od detinjstva, i kući i na časovima fiskulture u školama, trube nam da treba disati treba jako i duboko, ne bi li u plućima nakupili što je moguće više kiseonika – kaže Streljnikova. – Setite se preporuke: „Dišite dublje, uzbuđeni ste“. I, setite se preporuke u našim gimnastičkim kompleksima: „Podižemo se na prste, ruke gore, istegnite se, dubok udisaj…“ Ali, da li je potreban ovaj dubok udah? Prema Butejku, podvlačim, ne samo što nije potreban, već je vrlo štetan. Kada tako radimo od detinjstva, način disanja postaje izvor mnogih bolesti.
Kod disajnih vežbi Aleksandre Streljnikove sve je na principu pokreta. Uglavnom, to su nakloni napred, za vreme kojih udišemo, a ne izdišemo, kako su nas uvek učili na časovima fizičkog. Kada savijamo ruke u laktovima, pokušavajući da se uhvatimo za ramena treba udahnuti u trenutku kada su ramena i grudni koš stegnuti rukama.
– Akcenat je na energičnom udahu – kaže Streljnikova – udah, udah, udah… Ako vam je teško, znači da pri udisaju uzimate mnogo vazduha. Ne radite to. Zapamtite, udisaj nije obiman, već aktivan.
Osim razmene kiseonika prilikom disanja, ništa manje nije važna razmena ugljendioksida. Stvar je u tome da u ćelijama našeg organizma ima, otprilike, 2 odsto kiseonika i do 7 odsto ugljendioksida. Pri čemu, taj ugljendioksid igra najvažniju ulogu u procesima razmene.
Brojanje
Kada udišemo, mi grudni koš skupimo, muskulatura disajnih organa je prinuđena da smeta vazduhu da se raziđe, suprostavlja mu se, dobija opterećenje i od njega se aktivira, a uz dobre vežbe, razvija se. Počele smo da ponavljamo pritajene udahe na 5 i 10, zatim na 4 i 8 brojanja. I tada smo primetile ranije nezapaženu pojavu. Njena suština je u tome da vežbe teku lagano i organski samo pri brojanju 4 i 8, pri brojanju 5 i 10 – nikada. Ne idu slučajno sve fraze pesama i plesova na brojanje 8, 16, 32. To je brojanje fiziološko – objasnila je Streljnikova .
Pri opadanju nivoa njegovog sadržaja u ćelijama narušava se metabolizam (razmena), što, prema Butejku, i dovodi do pojave bolesti. Smanjenje procenta ugljendioksida u ćelijama ispod 3 procenta dovodi do smrti. Ugljendioksida u vazduhu ima veoma malo – svega 0,03 odsto – navodi Streljnikova.
Pa, odakle onda organizam uzima ugljendioksid?
-On je produkat hemijske reakcije, koja se događa u ćelijama – odgovara Butejko. – Bilo koji školarac, verovatno zna, da ga venska krv iznosi u pluća odakle se on udaljava sa vazduhom koji izdišemo. Ali nije baš tako. Venska krv, bogata ugljendioksidom, dospeva u pluća, gde se ugljendioksid rastvara u alveolarni gas. Odatle, iz alveolapluća, ugljendioksid ulazi u arterijsku krv, gde ga ima, otprilike, 6,5 odsto. Znači, najvažnije kada dišemo jeste da ne „speremo“ dubokim udahom i dubokim izdahom ugljendioksid iz pluća.
Bolesti
Ljudi loše dišu, govore, viču i pevaju, ne zbog toga što su bolesni, a boluju zbog toga što ne umeju pravilno da dišu, govore, viču i pevaju. Naučite ih tome i bolest će nestati. Mora da se povuče.Eto zbog čega je paradoksalna gimnastika, koju sam stvorila za pevače, korisna svima. Ona ne samo
što obnavlja pevački glas, već leči sve disajne organe,prema tome, ceo organizam – kaže Streljnikova.
Pevanje
Izreka „Učenje pevanja je učenje disanja“ nije samo fraza. Pevanje – to je izdisaj, koji nadražuje glasne žice. Dobri pevači prave udisaje lagano i na jednom udisaju pevaju dugu deonicu. Loši – ponavljaju udisaj kroz reč i žale se da im je teško da dišu, da im se grlo suši i da ih boli.
Paradoksalna gimnastika Streljnikove, kao i disanje „po Butejku“, u principu je usmereno na to da se u plućima sačuva ugljendioksid.
Jer, ako čovek izdahne sav vazduh, koji je uzeo, njegovi disajni putevi se stegnu, kao alge izvađene iz vode i on umire.
Hiljade gimnastičara, i sportista, smatra Streljnikova, radi pogrešno, vežbajući spokojan, pasivan udisaj i dugačak, aktivan izdisaj. Ona je osmislila aktivan udisaj koji ide u krajnju tačku svakog pokreta, u trenutku najvećeg opterećenja. Udiše se kratko, energično, kao da da se njuška da li nešto gori.
Takav način disanja ne dovodi do gušenja, ne izaziva zamor. Metodu Aleksandre Streljnikover svako može besplatno da isproba.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac