Imam rusku plavu mačku. Dali su joj ime Sara. Za mene je, od kada sam je dobila, odmah postala Ruška, od ruska. Svoje najbolje godine provela je u neprekidnoj  borbi za prostor stana negde na Vidikovcu, na koji je pravo polagala snažnija persijska divljakuša. To vreme, živela je u paklu. Uvek ispod kreveta, potisnuta, ponižena … Nastavi sa čitanjem O smrti druga i nestanku mačke, ili kako ljudi ne umiru