Nebojša Jovanović, istoričar ne da se se zaborave zaslužni. Među njima je i jedan čovek koji je iIzgradio pola Srbije a većina Srba ne zna ko je on bio. Jasno je da ima vze sa   dinastijom Obrenović, jer ponosno nosi to prezime ali ko je tačno Jevrem Obrenović ?.

-Jevrem Obrenović je bio  brat kneza Miloša  poznat po tome što je od Šapca napravio evropsku varoš a od Beograda svetsku –  kaže Nebojša Jovanović, istoričar, autor knjige „ Dvor gospodara Jevrema Obrenovića“.

 –  U Šapcu je gospodar Jevrem  podigao prvi dvor, prvu apoteku u Srbiji, prvu bolnicu (hošpitalj) u Srbiji i prvu zvaničnu kasarnu srpske vojske u Srbiji (u to vreme Turci su još uvek imali kasarne i garnizone svoje vojske u Srbiji, pored ostalog i u Šapcu, blizu tvrđave, na Savi.

Osnovao je prvi vojni orkestar (i uopšte muzički orkestar) u Srbiji i pokrenuo tradiciju prvih zvaničnih konjskih trka u Srbiji (koja u Šapcu postoji i danas). Na šabačkoj crkvi prvi put su u celoj Srbiji udarala zvona (1829) u vreme kada to pravo Srbima još nije zvanično priznato (Hatišerifom iz 1830.), a Jevrem je to pred Turcima pravdao rođenjem svog sina (Miloša), pa je tako i ostalo.

nebojša jovanović istoričar
nebojsa jovanovic, 1012 2018 beogtrad, foto:v.danilov

O  Beograd ima da mu zahvali na mnogo čemu?

-Pokrenuo je osnivanje Narodne biblioteke (Srbije) i bio njen vrhovni „priložnik“ u knjigama iz svoje privatne biblioteke. Osnivač je  Društva srbske slovesnosti (kasnijeg Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, a danas Srpske akademije nauka i umetnosti). Uputio je na školovanje  Jovana Stejića, koji je bio  prvi fakultetski obrazovani lekar među Srbima uopšte, koji je po sticanju diplome u Beču došao da bude njegov lični i porodični lekar.

O Znao je da napredak leži na obrazovanju viuše nego builo ko drugi?

-Da, gospodar Jevrem Obrenović je pokrenuo praksu školovanja po inostranim visokim školama  darovitih đaka iz Srbije, čija je prva generacija otputovala 1838, a vratila se deceniju kasnije i pozauzimala najvažnije položaje u državnoj administraciji, školstvu i sanitetu, kao prva generacija srpskih činovnika odevena u evropska odela (redengote) i sa karakterističnim „jarećim“ bradicama, po tadašnjoj „pariskoj“ modi.

O Doneo je i prvi klavir u Srbiju?

-Zapravo,  doneo je prvi klavir u Šabac i Beograd. Bio je evropski orijentisan čovek. Pomogao je da se  otvori prva štamparija u Beogradu (sa Gligorijem Vozarevićem); na kraju je stao na čelo opozicije svom bratu, knezu Milošu, koja se borila za donošenje prvog ustava u Srbiji („ustavobranitelji“) i bio predsednik prvog Državnog saveta koji je formiran po Ustavu iz 1838. godine; postao je prvi zvanični general u srpskoj vojsci (1835) u celoj njenoj istoriji; podigao je najlepša zdanja u Srbiji tog vremena i bio najuspešniji gradonačelnik Šapca i Beograda u 19. veku.

Zahvaljujući Anastasu Jovanoviću koji ga je fotoigrfisao znamo i kako je izgledao?

-Fotografije (dagerotipije) Jevrema Obrenovića je uradio prvi srpski fotograf Anastas Jovanović, kasniji upravnik dvora kneza Mihaila. Stali su nam i nasleđe i izvrsni portreti koje su naslikali Georgije Bakalović (1825, 1835), Pavel Đurković (1826), Jovan Isailović (1839), Anastas Jovanović (1839)  i Aristid Ekonoma (1859).

nebojša jovanović istoričar

O Teška porodična  sudbina je zadesila Jevrema Obrenovića i njegovu ženu, deca su umirala pre njih ?

– Imali su devetoro dece i nijedno  (sva su rođena u Šapcu) nije nadživelo majku  Tomaniju.

Jevrema su nadživeli samo sin Miloš i ćerka Anka. Miloš je bio rumunski oficir koji je u braku sa plemkinjom Marijom Katardži dobio sina Milana (1854-1901), koji će kasnije postati knez (1868-1882) i kralj Srbije (1882-1889). Ćerka Anka bila je očeva ljubimica, zbog nje je kupljen i donesen prvi klavir u Šabac (1829), u nju se zaljubio prvi strani konzul u Srbiji, o njenoj lepoti pisali su savremenici, ali se ona ipak udala za 20 godina starijeg Aleksandra Konstantinovića u Peštu, s kojim je rano ostala udovica, s dvoje dece, posle čega se vratila u Beograd i sa bivšim zetom Jovom Germanom rodila je ćerku Simku. Sa ćerkom Katarinom i majkom Tomanijom nalazila se u pratnji kneza Mihaila na Košutnjaku, kada je ubijen (1868).

  Za razliku od majke i ćerke koje su pobegle, Anka je ostala da se bori sa ubicama i položila je i svoj život braneći kneza i najbližeg rođaka.

nebojša jovanović istoričar

O Tada je počeo da se nazire kraj dinastije Obrenović? 

-Posle smrti kneza Mihaila (1868) dinastija počiva na  Jevremovoj, a ne na Miloševoj grani porodice. Knez Milan, docniji kralj (1882-1889), unuk je Jevrema Obrenovića (po sinu Milošu 1829-1861), a kralj Aleksandar Obrenović (1889-1903) praunuk je Jevrema Obrenovića. Drugim rečima, prva dva kralja u istoriji moderne Srbije direktni su potomci Jevrema Obrenovića. To dovoljno govori o značaju i ulozi Jevrema Obrenovića u istoriji dinastije.

Buna

U vreme svoje najveće moći, Jevrem Obrenović je sam ugušio Čarapićevu bunu (1826) koja imala za cilj dovođenje Karađorđevića na presto Srbije. Posle pada kneza Miloša (1839), Jevrem je kao najsposobniji član branio opstanak cele dinastije na prestolu, mnogo više od maloletnog kneza Mihaila, sve dok Vučićevom bunom (1842) nije vojno poražen a na presto doveden Aleksandar Karađorđević iz druge dinastije kaže Nebojša Jovanović, istoričar..

Dvor

U Beogradu je Jevrem  posle 1859. godine (po povratku dinastije Obrenović u Srbiju) živeo u dvoru koji je napravio, blizu današnjih dvorskih zgrada. Za nju se govorilo da je „predsoblje vlasti“ u Beogradu, jer se u toj kući češće odlučivalo o državnim stvarima nego u samom zvaničnom vladarskom dvoru – navodi Nebojša Jovanović, istoričar. 

O.B.

Vidi još: Istoričar koji uzburkava Balkan

Почетна » Nebojša Jovanović, istoričar o zaslugama Jevrema Obrenovića

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš