Srpska narodna medicina ima mitski cvet vila bez koga se nekada nije moglo. Život srpskih porodica u minulom veku bio je nezamisliva bez zove. Od pamtiveka je ovaj mirišljavi cvet sastavni deo kućne apoteke svih balkanskih naroda. Zova se koristi kao lek protiv bolesti u grudima, prehlade, bronhitisa i velikog kašlja. Zova smiruje nerve i ublažava glavobolju , čisti želudac, bubrege i bešiku, uklanja nervozne srčane smetnje i otklanja nesanicu…

  Ona je obožavani sok mnogih generacija. Ima ukus prošlosti, detinjstva i podseća na naše bake.

 Cvetovi zove ili bobice koriste se za  spremanje sirupa, pekmeza, sirćeta, pa čak i boja za kosu, a pohovan cvet je pravi specijalitet.

  U prirodi zova se lako prepoznaje. U maju i junu kada cveta, ako je ne registrujete vizualno po belim cvetovima u obliku cvasti, sigurno ćete osetiti njen neodoljivi miris. Zova raste uz rubove šuma, ima je tamo gde ima vlage, na zapuštenim  mestima, uz stare plotove i ograde…Može da izraste kao žbun ili kao stablo drveta čija visina  ide i do pet metara. Zovini cvetovi su složenog hemijskog sastava od alkoloida, etarskih ulja, biljnih šećera, smola, organskih kiselina i mineralnih soli.

  Cvet se bere sa peteljkom i to pre nego što potpuno procveta, da se cvetići ne bi otresali tokom branja. Čim se obere zova mora da se pravilno ostavi da se suši: cvetovi okrenuti naopačke ili rasuti po čistom papiru. Suši se u hladu na dobro provetrenom mestu ili na promaji. Pravilno osušen cvet ima svetložutu boju.

   Za razliku od cveta koji se bere tokom maja i juna, bobice  zove dospevaju tek u septembru, kada su zrele. Bobice su crne boje, sadrže obilje vitasmina, šećera, organske kiseline, gorke materije i biljne boje.

  Zova je jedna od naših najpoznatijih lekovitih biljaka. Naša narodna medicina nezamisliva je bez nje, ali i srpska narodna tradicija koja je zovu svrstala u sam vrh.U narodu se veruje da je zova čudotvorna biljka zbog čega su njene grane mesto gde se okupljaju vile. Zato je zova mitski cvet vila. A mi, ako volimo zovu, valja je i lično brati jer je to možda jedinstvena prilika da se zagledamo u grane i možda uočimo neku vilu,  

O.B.

Vidi još… Kraljica primorskih predela koja daje i plod i cvet u isto vreme

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš