Milutin Nemanjić je vladao čvrsto i bez emocija, zbog čega je svrstan u bezdušne vladare. Ali, za gotovo četiri decenije vladavine kralja Milutina, srpska država razvila se u svim pravcima: kulturnom, ekonomskom i vojničkom. Granice države prvi put su obuhvatile braničevsku oblast na severu, a trajno je u njen sastav ušla severna Makedonija, zamalo i Solun.
U pismu Mletačke Republike od 10. maja 1308.godine on se naziva “ kralj Srbije, Huma, Duklje i Albanije”. Raška prestonica i dvor u Deževi, napuštaju se i kraljevsko sedište postaju Priština i Skoplje, a Mačva s Beogradom, data starijem bratu Dragutinu na upravljanje, sve više postaje srpska. Središnja srpska oblast postaje kosovska visoravan i područje Šar – planine gde se susreću svi putevi.
Posle Nemanje, i Svetog Save, Milutin je najkrupnija vladarska ličnost. Bio bi, međutim i veći, da je bio bolji čovek. Kažu da je kralj Milutin bio veliki vladar, ali veoma rđav čovek. Idući za svojim ciljevima gledao je samo svoj interes i bio sebičan i bezobrziran do brutalnosti. Zbog vlasti koju ne bi ispustio ni po koju cenu, gazio je preko svega. Ni njegovi najrođeniji nisu bili pošteđeni od svireposti ako je samo osećao da smetaju njegovim interesima.
Njegove oči u individualnim portretima u Nagoričinu( Makedonija) i Gračanici, iskošene i sitne, imaju nečeg lukavog i požudnog, kao dve glavne crte njegovog karaktera. Njegov brat Dragutin od koga je oteo vlast, imao je mnogo više moralnih osećanja. Ali državu ne stvaraju ljudi sentimentalnih osobina. Srpska crkva koja je Milutina, pored njegovih ličnih grehova, i to za crkvena shvatanja dosta teških, ipak proglasila za sveca, učinila je to gledajući njegove uspehe i njegovo delo koje je neosporno bilo veliko i trajno.
A grešio je – prilično. Najviše je sablažnjavao svet svojim postupcima prema ženama, kojih je imao pet. Prva žena mu je bila srpska vlastelinka Jelena o kojoj ima malo podataka, druga žena, tesalska princeza, koja mu je rodila sina Konstantina i koju je jednostavno vratio kući.
Treći put se oženio svojom prijom Jelisavetom, sestrom svoje snahe Katarine, Dragutinove žene, koju je zaveo kao kaluđericu. Ona mu je rodila ćerku kojoj je dao čudno ime Carica. Ali, i nju je oterao posle kratkog vremena i već 1284. se venčao sa Anom, ćerkom bugarskog cara Đorđa Terterija. Ne zna se da li je tu u pitanju bila strast ili politički račun. Đorđe Terterije čiju su zemlju Tatari plenili i razarali nekoliko puta, zbog čega je morao da im prizna vrhovnu vlast 1285. godine, u tom trenutku nije bio neki značajniji politički činilac, pa se samo može pretpostavljati da nije u pitanju politički račun. Moguće da je Terterija video korist u bračnoj vezi svoje ćerke sa srpskim kraljem iz koje će se roditi najnesrećniji vladar u srpskoj istoriji Stefan Dečanski.
Milutin Nemanjić je ratovao sa Vizantijom zahvaljujući čemu je i doneo Srbiji Skoplje, Polog, Ovče polje, Zletovo i Pirjanec, koji su postali stalna srpska tekovina. Mir je bio potreban Vizantiji, a ne pobedničkoj Srbiji, pa je došlo do pregovora. Vizantijski car je ranije ponudio Milutinu svoju sestru, udovicu trapezuitskog cara Jovana II. Milutin je pristao ali se dami nije išlo u nepoznatu i za nju varvarsku zemlju. Da se Milutin ne bi uvredio, vizantijski car mu je ponudio svoju ćerku Simonidu, od pet godina.
Kralj Milutin Nemanjić će tako sklopiti peti put brak, ovoga puta sa detetom, što je ražestilo njegove neistomišljenike u Srbiju, ali i u Vizantiji. Brak je trebalo da bude pečat miru, a Grci koji nisu verovali Milutinu tražili su da se u mir zakune i njegova majka Jelena, što je Milutin izbegao.
Nasred Vardara, posle Vaskrsa 1299. godine kraljeva treća žena Ana je kao krivac predata Grcima( zajedno sa taocima), a predata je Simonida ( takođe sa srpskim taocima). Kada je prešla Vardar, Milutin je sjahao s konja i klekao pred nju. Simonida se, bez sumnje, teško snašla u Srbiji. Kada je izrasla u lepu devojku, ljubomora, surovost i cinizam Milutinova naterali su je da beži od njega. Majčina smrt 1317. odvela je u Carigrad, odakle nije htela nipošto da se vrati u Srbiju. Otac je silom naterao, budući da je Milutin pretio. Na putu, Simonida je u Čerezu primila monaški čin, ali njen brat, despot Konstantin poderao je monašku rizu i predao Simonidu Srbima.
Pošto je brak sa trećom ženom Anom, proglašen za nezakonit, Stefan, Milutinov sin iz tog braka, postao je nezakonito dete. To će vremenom dovesti do sukoba. U Zeti, gde je Stefan bio očev namesnik, počela se oko njega okupljati nezadovoljna opozicija.
Milutin Nemanjić je bio iskustven i brže – bolje je sa vojskom krenuo da uguši pobunu. Pred očevom silom, Stefan se povukao iza Bojane. Sveštenik Danilo, Milutinov biograf, priča da je kralj ponudio sinu pregovore, da je ovaj, dirnut, otišao kod oca, koji ga je dao okovati, odvesti u Skoplje i tamo oslepeti! Onda ga je takvog obogaljenog poslao u Carigrad zajedno sa ženom i dva sina Dušanom i Dušicom. Sreća je bila za Stefana što očeva naredba nije do kraja bila izvršena. Krvnik je bio potkupljen i nije probo kraljeviću zenice. Bojeći se oca, Stefan je to krio celog života i stalno je nosio zavoje.
Otac mu je oprostio pobunu tek 1320. godine pod uticajem sveštenstva i dozvolio mu da se vrati u Srbiju, verujući da je potpuno slep. Stefan je dobio na upravljanje župu Budimlje, gde je povučen čekao svoje vreme koje će uskoro konačno i za njega doći.
Zadužbine
Stari letopisi beleže da je „kralj Milutin Nemanjić vladao 42 godine i da je podigao 42 crkve“. Njegove dve najsjajnije zadužbine su: Gračanica i Banjska koju su Turci razrušili. Tu su još Bogorodica Ljeviška u Prizrenu i Trojeručica u Skoplju, Hram Joakima i Ane u Studenici, sv. Nikite u Skopskoj Crnoj Gori, sv. Đorđa u Nagoričinu, Dabru i Orahovici, glavna crkva u Hilandaru, u Solunu crkve sv. Trojica , sv. Nikola, sv. Đorđe, crkva u Carigradu u manastiru Prodromu, u Jerusalimu je osnovao manastri sv. Arhanđela, na Sinaju u slavnom manastiru Bogorodičinom podigao je hram sv. Stevanu.
Bogatstvo
Zahvaljujući velikim prihodima od rudnika, srpski dvor je sijao u zlatu. Teodor Mehit, vizantijski izaslanik, beleži svoj utisak pošto se susreo sa kraljem Milutinom : „Oko tela imao je više nakita od skupocenog kamenja i bisera, koliko je god moglo da stane i sav je treptio u zlatu. Ceo dom blistaše svilenim zlatom ukrašenim nameštajem.“ Grčko poslanstvo je jelo iz srebrnih i zlatnih tanjira i posuđa, a na kraju je kralj poklonio poslanicima „svoje najlepše haljine koje je samo jedan put nosio i opasao nas pojasevima koje je tek jedan put nosio“.
Kralj Milutin umro je iznenada 1321.godine. Kada je njegovo mrtvo telo preneseno u manastir Banjsku da se tamo sahrani, čitavi odredi pljačkaša vrebali su da otmu njegov bogato ukrašen leš. Simonida se posle njegove smrti zamonašila u manastiru Svetog Andrije u Carigradu.
N.Đ.
Vidi još: Jedini vladar koji je poredao vlast
