Za manastir Ostrog kažu da nema tog Balkanca koji nije čuo, Bio mlad, ili star, bio pravoslavac, katolik ili musliman, bio bolestan ili zdrav. Ako nije posetio Ostrog, manastir blizu Nikšića, onda sigurno ima nekog ko je tamo već bio i svedočio o čudu koje mu se dogodilo.
A,kažu još, da ko nije doživeo neko čudo, taj nije ni bio u Ostrogu.


Vidi se ova svetinja izdaleka. Bela kao da će svetlost da je ponese i odvoji od te sive stene u koju je uklesana.
Do nje se stiže polako, bosih nogu, u ogrtaču vlastih misli. Korak po korak, uzbrdo,tri kilometara, sve bliže svetinji koja će, veruju, toliki vernici, sigurno uslišti njihove molbe. Najpre se stiže u Donji manastir, a oni najuporniji kasnije, mnogo kasnije, uz strpljenje i molitvu, stići će i do Gornjeg manastira, gde se moraju duboko sagnuti kada prolaze kroz malene dveri do moštiju Svetog Vasilija.

-Nema kome Sveti Vasilije nije pomogao, reći će nam imeni i bezimeni vernici koji se uspinju bosi celo popodne do strme stene gde će zanoćiti.
Ispod te stene je Vasilije 1671. godine predao svoju dušu Bogu, a na mestu gde se upokojio izrasla je vinova loza koja i danas rađa.
Monasi i sam narod govore poznatu priču o tome kako se posle sedam godina od smrti Vasilije javio u snu igumanu manastira Svetog Luke u Župi Nikšićkoj, Rafailu Kosijerevcu, rekavši mu da pođe sa svojim monasima u Ostrog i da tamo otvore njegovu grobnicu. Kada su to uradili imali su šta i videti: njegovo telo beše nedirnuto i mirisavo na bosiljak.
Tako je Vasilije, koga su roditelji dali za monaškog đaka iz straha da ga Turci ne uzmu u janjičare, proglašen za sveca a zahvaljujući baš njemu manastir Vavedenja Presvete Bogomajke, postao je najpoznatija pravoslavna svetinja na Balkanu.


Nekada pećinska isposnica Svetog Isaija od Onogošta koji je izgradio pećinsku crkvicu Vavedenja Presvete Bogorodice gde se naselio Vasilije, danas jedina mitropolija na svetu nastala u pećini.
Kroz istoriju, nije bilo lako sačuvati svetinju i sveca. Pod najezdom Turaka, četiri puta su kaluđeri sklanjali njegove mošti. Jednom je prilikom čak i reka Zeta poplavila počivalište Svetog Vasilija ali je zapamćeno da su njegove mošti vraćene u manastir neoštećene.
Čuda su pratila Ostrog ( što znači oštar, oštri) od samog početka, zbog čega je i najposećenija svetinja. Po nekim podacima manastir Ostrog, koji broji petnaestak monaha i desetak iskušenika, plus monahinje iz manastira Ćelije Piperske koje su na poslušanju, manastir godišnje obiđe više stotina hiljada ljudi.
Praktično, svi putevi turista iz Srbije koji tokom leta idu u Crnu Goru ili se vraćaju kući, vode preko Ostroga.
Ako baš vreme ne dozvoljava da se svrati i zanoći i izgubi ceo dan i noć, onda se kolima prođe pored svetinje. Dovoljno je da se ona vidi s puta i da se pošalje molitva koja, kažu, i tako stiže, jer je Ostrog je uteha svima koji pomoć traže.
„Traži i dobićeš, učini nešto i sve će se preokrenuti, rekao je u prolazu jeromonah Stefan vernicima koji ga neušto priupitaše. Još je dodao: „Dobro se iz dobrog zameće“.

Izvo Slovo

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

  • Imela za pritisak, dijabetes, hormone i…
    Imela (Viscum album L.) se u laboratorijama proučava gotovo 200 godina, ali se i pored toga njen tačan hemijski sastav još ne zna. Mali, zeleni grm koji podseća na gnezdo, kao poluparazit živi na raznom drveću. Plod imele je otrovan, lekoviti su samo listovi i tanke, mlade drške koje se beru i suše od početka […]
  • Zorka Veličković: lepota konja neizmerna
    Za više idi na link Zorka Veličković Molimo da ovo polje ostavite prazno Prijavi se za besplatne tekstove Ime * Vaš e-mail * Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.PREDLAŽEMO:Gordana Milanović: Putovanje kroz vremeTomislav Hrabrić: Vibracija, frekvencija, strunaMilovan Đorđević, igra zavodljivih senkiDušanka Stanić, hvatanje emocija i fokusa Proverite svoju e-poštu kako biste potvrdili […]
  • Kopriva moćna, i leči i hrani
    Molimo da ovo polje ostavite prazno Prijavi se za besplatne tekstove Ime * Vaš e-mail * Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu. Proverite svoju e-poštu kako biste potvrdili svoju besplatnu prijavu. MOguće da je u spamu. PREDLAŽEMO:Bioaktivne materije – prijatelji koji nestajuŽivko Bartulin bere tamo gde su zmijeKrimsko gvožđe, biljka koja leči […]
  • Glikemijski indeks, šta je to?
      Glikemijski indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera  u krvi posle uzimanja hrane. Njega određuju : vrste šećera u hrani, količina dijetnih vlakana u hrani i način pripremanja hrane.   Za dijabetičare je izuzetno važno da poznaju hranu i njen glikemijski indeks jer će im to omogućiti da  pripremaju obroke koji će obezbediti dobru […]
  • Zova, mitski cvet vila
        Zova ( Sambucus nigra L.) je u srpskoj narodnoj medicini mitski cvet vila bez koga se nekada nije moglo. Život srpskih porodica u minulom veku bio je nezamisliva bez zove. Od pamtiveka je ovaj mirišljavi cvet sastavni deo kućne apoteke svih balkanskih naroda. Zova se koristi kao lek protiv bolesti u grudima, prehlade, […]
  • Kamelija, cvet vrlina
      Kamelija je dobila naziv po jezuiti Džordžu  Džozefu Kamelu, koji je proučaovao biljke i životinje na Filipinima, iako se veruje da je on lično nikada zapravo nije ni video. Njegov prijatelj, botaničar Line, odao mu je počast nazvavši ovu lepoticu po njemu.  To ipak nije pomoglo da se kamelija poveže sa jezuitskim, strogim kaluđerom […]

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com