Za manastir Ostrog kažu da nema tog Balkanca koji nije čuo, Bio mlad, ili star, bio pravoslavac, katolik ili musliman, bio bolestan ili zdrav. Ako nije posetio Ostrog, manastir blizu Nikšića, onda sigurno ima nekog ko je tamo već bio i svedočio o čudu koje mu se dogodilo.
A,kažu još, da ko nije doživeo neko čudo, taj nije ni bio u Ostrogu.


Vidi se ova svetinja izdaleka. Bela kao da će svetlost da je ponese i odvoji od te sive stene u koju je uklesana.
Do nje se stiže polako, bosih nogu, u ogrtaču vlastih misli. Korak po korak, uzbrdo,tri kilometara, sve bliže svetinji koja će, veruju, toliki vernici, sigurno uslišti njihove molbe. Najpre se stiže u Donji manastir, a oni najuporniji kasnije, mnogo kasnije, uz strpljenje i molitvu, stići će i do Gornjeg manastira, gde se moraju duboko sagnuti kada prolaze kroz malene dveri do moštiju Svetog Vasilija.

-Nema kome Sveti Vasilije nije pomogao, reći će nam imeni i bezimeni vernici koji se uspinju bosi celo popodne do strme stene gde će zanoćiti.
Ispod te stene je Vasilije 1671. godine predao svoju dušu Bogu, a na mestu gde se upokojio izrasla je vinova loza koja i danas rađa.
Monasi i sam narod govore poznatu priču o tome kako se posle sedam godina od smrti Vasilije javio u snu igumanu manastira Svetog Luke u Župi Nikšićkoj, Rafailu Kosijerevcu, rekavši mu da pođe sa svojim monasima u Ostrog i da tamo otvore njegovu grobnicu. Kada su to uradili imali su šta i videti: njegovo telo beše nedirnuto i mirisavo na bosiljak.
Tako je Vasilije, koga su roditelji dali za monaškog đaka iz straha da ga Turci ne uzmu u janjičare, proglašen za sveca a zahvaljujući baš njemu manastir Vavedenja Presvete Bogomajke, postao je najpoznatija pravoslavna svetinja na Balkanu.


Nekada pećinska isposnica Svetog Isaija od Onogošta koji je izgradio pećinsku crkvicu Vavedenja Presvete Bogorodice gde se naselio Vasilije, danas jedina mitropolija na svetu nastala u pećini.
Kroz istoriju, nije bilo lako sačuvati svetinju i sveca. Pod najezdom Turaka, četiri puta su kaluđeri sklanjali njegove mošti. Jednom je prilikom čak i reka Zeta poplavila počivalište Svetog Vasilija ali je zapamćeno da su njegove mošti vraćene u manastir neoštećene.
Čuda su pratila Ostrog ( što znači oštar, oštri) od samog početka, zbog čega je i najposećenija svetinja. Po nekim podacima manastir Ostrog, koji broji petnaestak monaha i desetak iskušenika, plus monahinje iz manastira Ćelije Piperske koje su na poslušanju, manastir godišnje obiđe više stotina hiljada ljudi.
Praktično, svi putevi turista iz Srbije koji tokom leta idu u Crnu Goru ili se vraćaju kući, vode preko Ostroga.
Ako baš vreme ne dozvoljava da se svrati i zanoći i izgubi ceo dan i noć, onda se kolima prođe pored svetinje. Dovoljno je da se ona vidi s puta i da se pošalje molitva koja, kažu, i tako stiže, jer je Ostrog je uteha svima koji pomoć traže.
„Traži i dobićeš, učini nešto i sve će se preokrenuti, rekao je u prolazu jeromonah Stefan vernicima koji ga neušto priupitaše. Još je dodao: „Dobro se iz dobrog zameće“.

Izvo Slovo

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

  • Bolest je u našem umu, tvrdi Dipak Čopra
    Bolest nije u našem telu, ona je u našem umu – uči Dipak Čopra, indijsko-američki doktor i pisac, jedan od  najpoznatijih zagovornika holističke medicine. Preciznije, smatra ovaj autor stotinak knjiga na ovu temu, bolesti, rane i ozlede su zapravo funkcija naše percepcije.  – Čovek – kaže Diprak Čopra – zadržava bolest, bol i ozlede u […]
  • Tibetansko podmlađivanje, prastara metoda
    Tibetansko podmlađivanje Tibetansko podmlađivanje ne traži novac, ne traži ulaganje, ne traži odlazak na tretmane. To je najjednostavniji, prastara metoda podlmlađivanja – svojim alatima. Naša pomagala su naše ruke. Kako pokazuje profesor Dejan Rraković, integrativni biofizičar, postupak je sledeći: 1. Trljamo ruke Trljamo dlanove nekoliko sekundi dok ne postanu vrući. Ako je biopolje dlanoiva vruće, […]
  • Bela čemerika, opasni dvojnik sremuša
      Bela čemerika  (Veratrum album) je privlačna i lepa biljka ali je cela otrovna. Ova biljka koja raste po vlažnim livadama i prozračnim šumama u velikim skupinama prilično  je  dugovečna i snažna. Može da poraste i do metar i po, bujnih je listova izbrazdanih paralelnim žilama. Listovi veoma podsećaju na sremuš i lincuru zbog  čega […]
  • Smokva kao lek i zamena za UV kreme
    Smokva kao lek i kao hrana i kao slatkiš. Fantastično je osećanje da možete da se sladite i da se lečite smokvom. I ne samo to. Smokva je odlična zamenu za veštačke kreme koje štite od sunca, jer obiluju beta karotinom (čak 90 miligrama na sto grama). Za savršeno preplanuo ten jedite smokve uz dodatak […]
  • Tvrdoš, manastir sa hiljadu rana
    Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici  puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom  nemanjićkom manastiru pre odluke na koju […]
  • Gamzigrad, palata imperatora Galerija kod Zaječara   
      Ko vidi  maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima letnje vrućine pojaviće se  gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i  već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti  u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, kada je i […]

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi